Sofija i Gabrijel, deca "argentinskih iseljenika" u avionu za Moskvu saznali da su im roditelji agenti spavači

Kada su Sofija (11) i Gabrijel (8) izašli iz aviona na moskovskom aerodromu Vnukovo prošlog četvrtka na pisti ih je sačekao nepoznati proćelavi muškarac u tamnom odelu.

"Boenos noćas", obratio im se on na španksom, jeziku kojim su brat i sestra govorili kod kuće od rođenja.

Preporučujemo

Okružen medijima, telohraniteljima i funkcionerima, taj čovek je zagrlio Sofiju i njenu majku, uručio im cveće i poželeo dobrodošlicu u rusku prestonicu. Mora da je to bio zbunjujući prizor.

Kasnije su, prema navodima iz Kremlja, deca pitala roditelje ko je čovek koji ih je tamo pozdravio na crvenom tepihu. Bio je to Vladimir Putin, objasnili su im oni.

To je bio kraj putovanja koje deca nikada neće zaboraviti. Ona su bila deo najveće razmene zarobljenika između Rusije i SAD još od Hladnog rata. Dok nisu otišli ​​u Moskvu, Sofija i Gabrijel su mislili da su deo argentinske porodice koja živi u Ljubljani, prestonici Slovenije.

Njihova majka je bila Marija Rosa Majer Munjos. Njena priča je bila da je pobegla iz Buenos Ajresa nakon što je pretrpela oružanu pljačku i da je vodila onlajn umetničku galeriju. Njen muž, njihov otac, bio je Ludvig Giš, osnivač IT start-apa.

Porodica je živela običnim prigradskim životom u Črnučama, na severnoj periferiji grada. Govorili su engleski i nemački kada su bili van kuće, a svom domu su razgovarali na savršenom španskom. Vozili su Kiju. Deca su išla u Britansku međunarodnu školu.

Ali to je kako prenosi britanski "Telegraf" bila samo fasada, maska za elitne ruske špijune i čitav život njihove dece je bio laž. Marija je zapravo Ana Valernova Dulceva, a Ludvig je Artem Viktorovič Dulcev. Oboje su oficiri ruske spoljne obaveštajne službe SVR, koja je ekvivalent britanske MI6.

Par je mukotrpnim radom izgradio svoju masku. U Argentinu su sa turističkim vizama stigli 2012. godine, venčali se i dobili dvoje dece.

"Bili su veoma ljubazni, s poštovanjem", rekla je Hamonerija del Virej, vlasnica jedne radnje u Buenos Ajresu, za "Vol strit žurnal" i dodala:

"Uvek su plaćali u gotovini".

U Sloveniju su se preselili 2017. Ljubljana je bila idealna baza, zabačena evropska prestonica, gde su kontraobaveštajci bili manje upadljivi da njuškaju unaokolo nego u Londonu ili Parizu, ali sa lakim i brzim pristupom ostatku kontinenta.

Zvaničnici kažu da su ga koristili kao bazu za prenos novca i instrukcija drugim ruskim agentima u Italiji, Hrvatskoj i šire. Na njihovoj meti je navodno bila i Agencija za saradnju energetskih regulatora, telo EU sa sedištem u Ljubljani koje je postalo sve važnije tokom rata Rusije sa Ukrajinom.

U 2022. godini, nekoliko meseci nakon što je Moskva pokrenula invaziju na svog suseda, slovenačka špijunska agencija SOVA je bila obaveštena od strane saveznika da treba da istraži mariju i Ludviga. U decembru te godine policija je upala u njihovu kuću usred noći i uhapsila ih.

Istražitelji su pronašli stotine hiljada evra skrivenih u tajnom odeljku u njihovom frižideru, zajedno sa šifrovanom kompjuterskom opremom toliko složenom da ni slovenački ni američki operativci nisu mogli da je provale.

Dok su njihovi roditelji bili u zatvoru, čekajući suđenje, Sofija i Gabrijel su poslati da žive u hraniteljsku porodicu. U sredu, dan pre razmene, marija i ludvig su osuđeni na po 19 meseci zatvora zbog špijunaže. Baš onoliko koliko su već proveli iza rešetaka.

U četvrtak je cela porodica bila na putu za Moskvu. Prema rečima Dimitrija Peskova, portparola Kremlja, deca nisu znala da su Rusi dok nisu ušla u avion.

"Deca prikrivenih agenata pitala su juče svoje roditelje ko ih je dočekao", rekao je on i dodao da "nisu ni znali ko je Putin" i da je posao ovih špijuna podrazumevalo "prinošenje takvih žrtava zarad njihovog rada i njihove posvećenosti njihovoj službi".

Drugi izvori sugerišu da su deca dobila planove za vanredne situacije u slučaju hapšenja njihovih roditelja, što implicira da znaju za njihov pravi identitet. Ali šta god da je istina, ovo su definitovno bila turbulentna vremena za decu od 11 i osam godina.

Priča ove porodice označava jedan od najzanimljivijih slučajeva ruskih "spavača" još od decembra 1991. godine, kada se Sovjetski Savez raspao. Tamo gde "legalni" špijuni koriste posao u vladi ili diplomatskim službama kao pokriće, spavači žive kao obični članovi društva.

Oni provode godine infiltrirajući se u ciljni region, gradeći potpune lažne živote koji im omogućavaju da se slobodno kreću. Oni mogu da obavljaju niz uloga: traže moguće regrute, kultivišu izvore informacija i vode misije za špijune koji rade pod diplomatskim zaštitom, koje obično pomno prate obaveštajne agencije u njihovim zemljama domaćinima.

To je vrsta posla koja je dramatizovana u brojnim serijama kao što su "Amerikanci", o spavačima u Americi 1980-ih, i francuska špijunska serija "Le Bureau", u kojoj se agenti neuobičajeno trude da sami sebi kreiraju verodostojne pozadinske priče.

"Neverovatno je da su ljudi voljni da budu toliko nepromišljeni prema životima dece da ih nateraju da žive u laži", kaže Gordon Korera, autor knjige Rusi među nama: Spavačke ćelije, Priče o duhovima i lov na Putinove agente, knjige o ilegalcima iz 2020.

"Ali to je nešto što su dugo radili. Spavači su veoma cenjeni u sovjetskoj i ruskoj kulturi, čak i ako nije sasvim jasno koliko su korisni, pa se ulaže veliki trud da se vrate ako ikada budu uhvaćeni".

Upotrebu spavača započeo je Josif Staljin, ali ju je oživeo Putin, bivši oficir KGB. Takvi agenti se smatraju prestižnim, deo tradicije ruskog špijuniranja koja datira još od Kima Filbija i šire, i deluju na prvim linijama moskovskog rata u senci sa svojim zapadnim rivalima.

"Putin je govorio o tome kako je radio sa spavačima u Istočnoj Nemačkoj kao deo sopstvene mitologije", dodaje Korera i nastavlja:

"Razmena je bila deo njegovog pokušaja da se poveže sa ovim ljudima, koji se vide kao elita moskovskih špijuna. Oni veoma ozbiljno shvataju njihovo vraćanje, iako je za to potrebno otkriti da su bili špijuni iza velike maske".

Ova vrsta špijunskog rada je skupa, dugotrajna i puna rizika. Korera kaže da se agenti obično regrutuju mladi i da im se daju godine obuke kako bi pomogli u izgradnji svog avatara.

"Oni ih obično biraju oko univerzitetskog uzrasta, jer misle da tada neko nema previše prošlosti i da se njegova ličnost još uvek može oblikovati", smatra on:

"Nateraće ih da efektivno nestanu i obučavaće ih tri ili četiri godine sa ljudima koji su živeli u toj drugoj zemlji. Ne radi se samo o govorenju jezika. To je razumevanje običaja i kulture, znanje kako da se odnosi na sportske timove, vrsta sitnih detalja u koje treba da budu upućeni da bi živeli pod stranim okriljem. U nekim slučajevima, parovi se regrutuju, u drugim se ljudi sastavljaju kao parovi. Rečeno im je, zapravo, ovo je vaš supružnik, nadam se da ćete se snaći".

Osim Dulceva i njegove supruge, najpoznatiji posthladnoratovski slučaj sa spavačima uključivao je razotkrivanje velike mreže špijuna 2010. u okviru "Operacije Priče o duhovima".

Deset otkrivenih ruskih spavačih agenata na kraju je zamenjeno za četiri osobe zatvorene u Rusiji zbog prijavljenih kontakata sa zapadnim obaveštajnim agencijama. Rusku grupu činila je Ana Čepman, rođena Ana Vasiljevna Kuščenko, crvenokosa manekenka koja se udala za Britanca Aleksa Čepmena, koji je tvrdio da nema pojma o njenom pravom identitetu.

Među četvoricom koja su otišla u drugom pravcu bio je i Sergej Skripalj, koji je 2018. bio žrtva pokušaja atentata nervnim agensom iz sovjetskog doba, zajedno sa svojom ćerkom Julijom, u trovanju u Solsberiju.

Andrej Soldatov, ruski stručnjak za bezbednost, kaže da opsesija spavačima datira još iz zlatnog doba hladnog rata špijunaža.

"Staljin je počeo da obučava ruske državljane da budu Britanci da naprave još jednog Filbija, ali to je nemoguće", kaže on i nastavlja:

"Ne možete stvoriti Kima Filbija od tipa koji je rođen u Sibiru. Ne možete ga uvesti u odgovarajuću školu ili odgovarajuću porodicu. Dakle, ako pažljivo pogledate istoriju ruskih ilegalaca, uvek je ista priča. U Britaniji se nikada ne pretvaraju da su Britanci. Uvek su stranci. U Sloveniji je ista priča. Zato što ne mogu da se integrišu u lokalno društvo".

Spavači su postali važniji ruskim obaveštajcima od početka invazije na Ukrajinu. Više od 700 "spavača" špijuna je proterano širom sveta, dajući veći značaj poslu koji obavljaju skriveni agenti koji deluju u civilnom društvu.

Ubrzo nakon što su Dulcev i Dulceva uhapšeni, još dvoje osumnjičenih ruskih operativaca, Marija Cala i Ludvig Kampos Vitih, pobegli su iz Atine i Rio de Žaneira. Kao i kod Ane Čepman, iza sebe su ostavili kolege i ljubavne partnere koji nisu ni slutili njihov pravi identitet.

Spavači su takođe nedavno identifikovani u Bugarskoj, Norveškoj, Holandiji i Češkoj.

"Prednost spavača je u tome što mogu da idu tamo gde Rus ne može. U poslednjih nekoliko godina Rusu bi moglo biti mnogo teže da se pojavi na zabavi uticajnih ljudi i razgovara sa njima da sazna ko bi mogao biti regrutovan. Ali ako ste 'Argentinac', to bi moglo biti mnogo lakše. Rusija i dalje želi da ih koristi, čak i ako njihova vrednost nije uvek očigledna. I postoji element, birokratski, gde lideri ruske spoljne obaveštajne službe žele da budu u stanju da kažu Putinu ne brini, imamo ilegalce širom Zapada spremne da budu aktivirani", navodi još Korera.

Slučaj iz Slovenije nije prvi put da su u priču o ruskim špijunima uključena deca. Andrej Bezrukov i Jelena Vavilova bili su među spavačima uhapšenim 2010. godine, koji žive u SAD i pretvaraju se da su Kanađani pod imenima Donald Hitfild i Trejsi Li En Foli.

To je bio slučaj koji je najdirektnije inspirisao seriju "Amerikanci". Vavilova je radila u agenciji za nekretnine i putovala je sa britanskim pasošem. Bezrukov je diplomirao na Harvardu. Imali su dva sina, tada od 16 i 20 godina, koji su tvrdili da nikada nisu znali identitet svojih roditelja.

Iako im je kanadsko državljanstvo prvobitno oduzeto, Aleksandru Vavilovu, mlađem od dvojice sinova je ono vraćeno nakon sudske žalbe. Njegov slučaj, i onaj koji uključuje Sofiju i Gabrijela, postavlja pitanje - Koliko se dete može smatrati odgovornim za postupke svojih roditelja.

"Sinovi nisu hteli da žive u Rusiji", kaže Soldatov i nastavlja priču:

"I to je potpuno razumljivo. U teoriji imate celu porodicu koja radi posao za vašu zemlju, ali u stvarnosti je to bio veliki problem za obaveštajne agencije. Jednom sam pitao jednog zvaničnika šta se desilo ljudima koji su želeli da ostanu posle svoje misije. On je rekao da je osnovno pravilo da ako spavači budu uspešni, SVR će im omogućiti da ostanu u zemlji u kojoj su špijunirali. Bio sam iznenađen. Imate ove ljude koji decenijama podrivaju zemlju, ali oni žele da ostanu".

Kažu da su se navikli, imaju prijatelje, potpuno sređen život. Za njih bi bilo traumatično da se presele. Da su vođeni patriotskim razlozima, želeli bi da se vrate u otadžbinu. Ali to se ne dešava u stvarnosti. Sofija i Gabrijel će biti žrtve svojih roditelja.

Oni su već traumatizovani, nemaju potpunu porodicu, nemaju beku i deku. Deca su samo kolateralna šteta. Marija i Ludvig, odnosno Ana i Artem su se vratili u rusiju i dočekani su kao heroji. Posle dugih godina na terenu, njihova misija je završena.

Za njihovu decu, međutim, borba da shvate šta im se dogodilo tek je počela...

(Telegraf.rs)