U Hirošimi obeležena 79. godišnjica od napada SAD atomskom bombom
Premijer Japana Fumio Kišida istakao je da je dužnost te zemlje, koja je iskusila upotrebu nuklearnog oružja, da stalno radi na tome da u svetu ne bude nuklearnog oružja
U Hirošimi je danas obeležena 79. godišnjica od napada atomskom bombom koji su izvele SAD, a oko 50.000 ljudi odalo je minutom ćutanja počast žrtvama napada.
Gradonačelnik Hirošime Kazumi Macui pozvao je ljude da se ujedine kako bi podstakli svetske lidere da odustanu od nuklearnih pretnji usred globalnih sukoba, uključujući rat u Ukrajini i na Bliskom istoku.
Macui je rekao da rat u Ukrajini i pogoršanje sukoba između Izraela i Palestinaca produbljuju nepoverenje i strah među narodima i jačaju stav da je upotreba sile u rešavanju sukoba neizbežna, prenosi agencija Kjodo.
On je dodao da svaka kritična situacija može da se prevaziđe kroz dijalog, navodeći da je Hladni rat priveden kraju dijalogom poslednjeg lidera Sovjetskog Saveza Mihaila Gorbačova i tadašnjeg predsednika SAD Ronalda Regana.
Takođe je pozvao sve svetske lidere da posete Hirošimu, jer će tako bolje razumeti koje su posledice atomskog bombardovanja.
Premijer Japana Fumio Kišida istakao je da je dužnost te zemlje, koja je iskusila upotrebu nuklearnog oružja, da stalno radi na tome da u svetu ne bude nuklearnog oružja.
Visoki predstavnik UN za pitanja razoružanja Izumi Nakamicu pročitala je izjavu generalnog sekretara UN Antonija Gutereša u kojoj je on naveo da su se od prošle godine, globalno nepoverenje i podele dodatno produbili i da "neki nepromišljeno zveckaju nuklearnim mačem".
"Svet mora da se ujedini i zajedno osudi to neprihvatljivo ponašanje. I moramo da pronađemo nova rešenja da oživimo razoružanje", istakao je Gutereš.
Ceremoniji su prisustvovali predstavnici 109 zemalja i Evropske unije, a pušteno je i stotine belih golubova kao simboli mira.
Atomska bomba koju su Sjedinjene Američke Države bacile na Hirošimu 6. avgusta 1945. godine, pred kraj Drugog svetskog rata, uništila je grad, ubivši 140.000 ljudi.
Druga bomba bačena je tri dana kasnije na Nagasaki, kada je poginulo 70.000 ljudi.
Japan se predao 15. avgusta.
Oni koji su preživeli napade atomskim bombama imali su trajne posledice, pošto su bili izloženi radijaciji.
Ukupan broj preživelih u napadima na Hirošimu i Nagasaki u martu je iznosio 106.825, što je za 6.824 manje nego pre godinu dana, pokazuju podaci japanskog su Ministarstva zdravlja, rada i socijalnog staranja.
Preživeli iz Hirošime i Nagasakija su poznati kao "hibakuša" i zalažu su se za zabranu nuklearnog oružja.
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: Jugoslavija spremala atomsku bombu: Najavljeno snimanje filma "Lančana reakcija"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
1234
dobio je tadašnji Japan što je tražio. oni su prvi napali Amere napafom na Perl Harbor. uostalom to nije bio današnji miroljubivi i radišni Jaian već carski, imperijalistički i militaristički Japan.
Podelite komentar
Nikolas
NEPOTREBNO BACENA ATOMSKA BOMBA NA HIROSIMU -SAMO DABI SE POKAZALA MOC SOVJETSKOM SAVEZU!!! AMERICKI ZLOCIN!!!
Podelite komentar
Mile
Ovo je jedan od najcrnjih dana za čovečanstvo i najveći zločin nad nedužnim narodu kada je u trenutku ubijeno na stotine hiljada civila a posledice imaju i dan danas naslednici preživelih i kako to biva u svetu demokratije za ovaj zločin niko ne odgovara još ih nazivaju oslobodiocima i spasiteljima a ovaj ZLOČIN nazvaše prekretnica rata!!!!!!!!
Podelite komentar