Svet ključa: Može li nešto da zaustavi rat na Bliskom istoku?

Ukoliko se nedavno izabrani predsednik Irana Masud Pezeškijan nadao da će mu nakon prošlonedeljne inauguracije teći "med i mleko", prevario se. Manje od 12 sati nakon što je položio zakletvu, u eksploziji u Teheranu je ubijen politički lider Hamasa, Ismail Hanije... Hanijeu, koji je bio počasni gost na inauguraciji, a neko mu je pod krevet podmetnuo bombu... Hanije je mrtav, Pezeškijanu se "smrklo", a svet sad strahuje od sveopšteg rata na Bliskom istoku.

Do skoro je možda nekom delovalo da bi sve moglo da se odigra drugačije. Pezeškijanova pobeda na izborima koji su održani prošlog meseca bila je donekle iznenađenje. Prevazilazeći konzervativnog tvrdolinijaša kojeg favorizuje ajatolah Ali Hamnei, iranski vrhovni lider, obećao je da će "popraviti pokvarene veze sa SAD i Evropom". Mnogi su se nadali da će njegova pobeda najaviti otvoreniju, progresivniju eru i ublažiti društvene tenzije, posebno zbog prinudnog nošenja hidžaba, što je izazvalo ogromne nemire pod njegovim prethodnikom, Ebrahimom Raisijem.

Preporučujemo

Međutim, atentat na Hanijea, koji se pripisuje Izraelu i Jerusalim nije demantovao, razvejao je sve nade. Pezeškijan se našao u centru međunarodne oluje, a sve je izvesnije da će veoma uskoro krenuti rat, koji će zapaliti čitav Bliski istok.

Besan zbog drskog napada kojim su poniženi ne samo on, već njegova država i njene elitne oružane snage, Hamnei je navodno naredio pripreme za direktnu vojnu odmazdu protiv Izraela.

"Osveta za Hanijeovu smrt naša je dužnost“, rekao je Hamnei. Pezeškijan nije imao drugog izbora nego da ga podrži. Sada svet čeka da vidi šta će Iran uraditi. Toliko o novom početku.

Bliski istok je na ivici katastrofe od Hamasovih napada 7. oktobra na Izrael, u kojima je poginulo oko 1.200 ljudi. U aprilu, nakon što je Izrael ubio najviše komandante IRGC-a u iranskom konzulatu u Damasku, Iran je ispalio stotine projektila i dronova u svom prvom direktnom napadu na Izrael od revolucije 1979. godine. Ad hoc međunarodna koalicija koja se sastoji od američkih, britanskih, francuskih, saudijskih i jordanskih vazduhoplovnih snaga pomogla je Izraelu da presretne i uništi većinu projektila...

Ismail Hanije ubijen u Teheranu Foto: Tanjug/AP

Američki mediji sada pišu kako Pentagon žuri da da organizuje sličnu multinacionalnu operaciju, ali neke zemlje možda neće pristati da ponovo učestvuju. Ova očigledna nevoljnost odražava dubok gnev na izraelsku vladu, koju smatraju izazivačkom, a nakon ubistva Hanijea (za šta nije preuzela odgovornost) i ubistva visokog komandanta Hezbolaha u Bejrutu. Nakon što su potvrđene vesti o smrti sva nada da će doći do prekida vatre u Gazi je pala u vodu.

Naredni korak Irana svakako će odrediti da li će Bliski istok upasti u pakleno grotlo. Njegova ključna pozicija ne bi trebalo da bude iznenađenje, a postepeno nametanje kao "vrhunske moći" u regionu ubrzano je nakon 7. oktobra. Iranska antiizraelska, antiamerička "osovina otpora", koja obuhvata militantne islamističke grupe u Libanu, Siriji, Iraku i Jemenu, i sve otvorenije podržana od Kine i Rusije, sada je velika sila koja osporava uspostavljeni poredak predvođen Zapadom.

Dodatno, Netanjahuovo obraćanje u Vašingtonu prošlog meseca navodi mnoge da kažu da je prvi čovek izraelske vlade odlučio da bude prkosan do kraja. Mnogima je zapao za oko i susret sa Donaldom Trampom, pa se sve više priča o tome kako je stabilnost na Bliskom istoku podrivena, te da moć i uticaj SAD pada u regionu.

Džo Bajden je ušao u Belu kuću 2021. godine u nadi da će ponovo uspostaviti sporazum sa Iranom o njegovom nuklearnom programu, ali je inače odlučan da zamrzne palestinsko pitanje i zaobiđe bliskoistočne probleme. Kina i Rusija bile su mu glavni prioriteti u inostranstvu. Ipak, dogodilo se upravo suprotno. Hamnei i Raisi blokirali su smisleni nuklearni dijalog. Tada su zločini Hamasa primorali Bajdena da se lično angažuje oko Izraela i Palestine. Ustvari, dao je Netanjahuu "odrešene ruke" u Gazi, a kao rezultat, regionalni položaj SAD, koji je već narušen debaklima u Iraku, Avganistanu, Siriji, Somaliji i Libiji, dodatno je opao.

Sada, traumatizovani i zapaljeni Gazom, opčinjeni i zarobljeni iransko-izraelskom konfrontacijom i bez efektivnog američkog vođstva, Bliski istok i njegovi brojni teško naoružani protagonisti se neumoljivo približavaju ratu punog razmera za koji svi tvrde da ne žele.

Hezbolah u Libanu

Hezbolah u Libanu, militantna šiitska politička i vojna organizacija koju sponzoriše Iran, navodno je najmoćniji nedržavni akter na svetu. Izrael procenjuje da ima oko 45.000 obučenih lovaca i do 150.000 projektila, plus brojne bespilotne letelice. Stručnjaci kažu da bi Hezbolah mogao da ispali između 2.500 i 4.000 projektila dnevno bilo gde u Izraelu tokom tri nedelje – i potencijalno da preplavi izraelsku Gvozdenu kupolu.

Iran je do sada oklevao da Hezbolah izvrši ofanzivu punog obima, smatrajući je prvenstveno odbranom od Izraela. Iako je bilo redovnih prekograničnih razmena vatre od 7. oktobra, Hasan Nasralah, šef Hezbolaha koji odgovara Hamneiju, nije ponudio Hamasu punu, aktivnu podršku. Ta bi računica mogla da se promeni nakon što je Izrael potvrdio atentat na glavnog vojnog komandanta Hezbolaha prošle nedelje u Bejrutu.

Irak

Irak je od početka zauzeo beskompromisan stav o sukobu u Gazi, osuđujući Izrael i odbijajući da kritikuje Hamas. Ovo odražava istorijsku podršku zemlje palestinskoj stvari, a ne politički uticaj Irana, koji je ipak značajan.

Irak je dom islamističkih milicija saveznika Irana koje su više puta gađale američke snage tamo i u Siriji. Posle najmanje 165 napada milicije posle 7. oktobra, Bajden je naredio vazdušne napade u februaru kako bi osvetio tri američka vojnika ubijena u Jordanu.

Strahovanje da bi rat širom regiona mogao da privuče ove iračke militante, kao i slične grupe u Siriji, pojačan je zbog tri napada na američke snage poslednjih dana, što je označilo ponovno intenziviranje neprijateljstava. Kao odgovor, SAD su prošlog utorka pokrenule vazdušne napade južno od Bagdada.

Oko 2.500 američkih trupa i dalje je u Iraku, a oko 900 u Siriji. Vlada u Bagdadu traže da oni odu, a trupe su danas više nego ikad glineni golubovi.

Huti u Jemenu

Huti u Jemenu su fundamentalistička šiitska milicija odana Iranu koji ih naoružava, a vatreno se protive postojanju države Izrael i njihov moto uključuje frazu "Prokletstva Jevrejima".

Nakon izraelske invazije na Gazu, Huti su počeli da ispaljuju projektile u Crvenom moru, na komercijalne brodove koji se dovode u vezu sa Izraelom i bliskim saveznicima kao što su SAD i Britanija.

To je zauzvrat izazvalo zapadnu vojnu reakciju, uključujući bombardovanje ciljeva Huta. Pretnja od Huta dramatično je eskalirala prošlog meseca kada su uspeli da napadnu stambenu zgradu u Tel Avivu naoružanim dronom, ubivši jednog čoveka i ranivši druge. Izrael se osvetio udarajući na luku Hodejda na Crvenom moru.

Huti su se takođe sukobili sa američkim saveznikom Saudijskom Arabijom tokom dugotrajnog građanskog rata u Jemenu, a nedavno su ciljale i radnike UN. Dakle, definitivno bi bili spremni za obračun sa Izraelom, smatra Guardian.

Amerika i Evropa

SAD i Evropa bi brzo mogle da budu uvučene u bliskoistočni rat. SAD održavaju velike vazdušne i pomorske baze u Zalivu i sada se očekuje da će izvršiti nova odbrambena raspoređivanja u regionu. Američki zvaničnici navodno očekuju veći iranski napad nego u aprilu, uključujući aktiviranje savezničkih snaga u Iraku, Siriji i Libanu. Ali uticaj Amerike je smanjen, a ako Izrael i stoji iza ubistva Hanijea, Netanjahu se nije udostojio da upozori Vašington o tome... Bajden je za žaljenjem zaključio da su pregovori o prekidu vatre u Gazi bili "beskorisni".

Bajden nije odustao od svog plana za veliku pogodbu koja povezuje prekid vatre u Gazi i izraelske razgovore sa palestinskim vlastima o rešenju dve države za dodatne američke regionalne bezbednosne garancije. Takav dogovor bi imao za cilj da konačno deaktivira tempiranu bombu koja je Palestina i obezbedi Iran. Trenutno, to izgleda kao nemoguć san.

Katar i Egipat

Katar i Egipat su odigrali centralnu ulogu u nastojanjima da posreduju u uspostavljanju primirja u Gazi. Obe države su izrazili zgranutost i zabrinutost zbog prošlonedeljnih događaja.

Pozivajući se na ubistvo Ismaila Hanijea, katarski premijer, šeik Mohamed bin Abdulrahman al-Tani, napisao je na X: „Politička ubistva i kontinuirano gađanje civila u Gazi dok se pregovori traju navodi nas da se zapitamo kako posredovanje može uspeti kada jedna strana ubije pregovarača na drugoj strani?” Upozoravajući da su "miru potrebni ozbiljni partneri", zvučao je kao čovek koji će da digne ruke od svega.

Egipat je otvoreno optužio izraelsku vladu da sabotira mir.

"Podudarnost ove regionalne eskalacije sa nedostatkom napretka u pregovorima o prekidu vatre u Gazi povećava složenost situacije i ukazuje na odsustvo izraelske političke volje da je smiri“, navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova Kaira. Kao i susedni Jordan, Egipat veoma strahuje zbog mogućeg prelivanja iz Gaze i posledične radikalizacije i domaćih nemira.

A Turska?

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zaprepastio je Izrael prošle nedelje eksplicitnom pretnjom da će upasti u zemlju u znak podrške Palestincima.

"Baš kao što smo ušli u Karabah, kao što smo ušli u Libiju, uradićemo slično njima“, rekao je Erdogan, misleći na prethodne turske vojne intervencije.

Besan, izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac uporedio je Erdogana sa Sadamom Huseinom. Turska je odgovorila da je "genocidni Netanijahu drugi Adolf Hitler" kojg će zadesiti ista sudbina kao i nacističkog firera.

Ukoliko se zanemare ove "nezrele diplomatske razmene", rat između Turske, članice NATO-a, i Izraela u ovom trenutku izgleda malo verovatan. Ali svađa je doprinela osećaju regionalnog raspleta. Erdogan je otvoreni pristalica Hamasa i sebe naziva liderom muslimanskog sveta. On takođe trenutno "pegla odnose" sa sirijskim predsednikom Bašarom el Asadom koji je vezan za Iran. Sirija se do sada uglavnom držala podalje od krize u Gazi. Izrael se mora nadati da će tako i ostati.

(Telegraf.rs)