Bračni par, novinar, špijuni: Ko su akteri najveće razmene zatvorenika od Hladnog rata?
Aktivista za zaštitu ljudskih prava. Preduzetnik kriptovalutama. Bračni par koji je godinama radio pod lažnim identitetima. Muškarac optužen za ilegalni izvoz tehnologija dualne namene Rusiji. Američki novinar. Sin ruskog poslanika.
Sveobuhvatna je i raznolika lista osoba oslobođenih 1. avgusta u razmeni zatvorenika između više zemalja, najvećoj ove vrste još od Hladnog rata, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Preporučujemo
Putin dočekao državljane Rusije koji su se vratili posle razmene zarobljenika
Bajden se oglasio o razmeni zatvorenika, evo ko će ih dočekati u Vašingtonu
Radi se o mešavini ljudi koji nemaju mnogo toga zajedničkog osim što su se našli zajedno u višemesečnim pregovorima iza zatvorenih vrata u kojima su se vodile diplomatske igre.
Neke je osudila američka porota i dobili su kazne zatvora u Sjedinjenim Državama. Neki su uhapšeni na osnovu sumnjivih optužbi za špijunažu i prošli kroz ruski pravosudni sistem s malo pretvaranja da je pravda ispoštovana. Svih 26 osoba sada je biti pušteno, bilo u njihove matične zemlje ili negde drugo.
Ovo je potvrđena lista osoba oslobođenih 1. avgusta po zemljama.
Zatvoreni u Rusiji
Evan Gerškovič
Novinar Wall Street Journala Evan Gerškovič proglašen je krivim 19. jula na sudu u Jekaterinburgu po optužbama za špijunažu koje su on, njegov poslodavac i vlada SAD odbacili kao politički motivisane. Osuđen je na 16 godina zatvora. Tridesetdvogodišnji novinar je uhapšen u martu 2023. godine dok je bio na novinarskom zadatku u Jekaterinburgu.
Gerškovič koji je imao akreditaciju Ministarstva spoljnih poslova i bio smešten u moskovskom birou The Wall Street Journala, optužen je za pokušaj pristupa poverljivim informacijama. Gerškovič je bio prvi američki novinar uhapšen pod optužbama za špijunažu u postsovjetskoj Rusiji.
Prošlog meseca, tužioci su ga optužili da radi u ime Centralne obaveštajne agencije (CIA). The Wall Street Journal je snažno odbacio ovu optužbu, nazivajući slučaj protiv njega prevarom.
Gerškovič, koji je bio zatvoren u ozloglašenom moskovskom zatvoru Lefortovo, službeno je označen kao nepravedno pritvoren.
Vladimir Kara-Murza
Opozicioni aktivista i bivši novinar, Vladimir Kara-Murza dva puta se suočio sa smrtonosnim bolestima koje su američke vlasti klasifikovale kao "namerno trovanje". Njegovo osuđivanje ruske invazije na Ukrajinu dovelo ga je do osude za izdaju i kazne od 25 godina zatvora.
Kara-Murza, koji je blisko sarađivao sa ubijenim Putinovim protivnikom Borisom Nemcovim, takođe je izgradio snažne veze s članovima američkog Kongresa, koje je iskoristio kako bi uticao na američku politiku prema Rusiji.
Uprkos upozorenjima, Kara-Murza se vratio iz inostranstva u Rusiju kako bi nastavio sa političkim radom. U aprilu 2022, oko dva meseca nakon što je počela invazija na Ukrajinu, policija ga je uhapsila u Moskvi zbog navodnog nepoštovanja policijskih naredbi.
Tužioci su kasnije te godine podigli optužnicu za izdaju, a u aprilu 2023. godine je osuđen na 25 godina zatvora. Poslat je u zatvor sa maksimalnim obezbeđenjem u sibirskoj oblasti Omsk, gde je takođe bio smešten u samicu.
U mesecima pre oslobađanja, njegovi saveznici su upozoravali da mu se zdravlje pogoršalo i da je mnogo izgubio na težini u zatvoru u kojem je služio jednu od najdužih kazni ikada izrečenih za protivnika Kremlja.
Alsu Kurmaševa
Alsu Kurmaševa, urednica Tatarsko-baškirskog servisa Radija Slobodna Evropa sa sedištem u Pragu, pritvorena je u junu 2023. godine dok je bila u poseti porodici u centralnom ruskom regionu Tatarstan.
Kao državljanka Rusije i Sjedinjenih Država prvobitno je optužena za to što nije prijavila američki pasoš, nakon čega je puštena, ali joj je zabranjeno napuštanje zemlje.
Međutim, u oktobru je ponovo uhapšena, te se suočila sa dodatnim optužbama da se nije registrovala kao strani agent. Radi se o optužbi na osnovu zakona koji je usmeren protiv novinara, aktivista civilnog društva i drugih. Kasnije je optužena i za širenje "lažnih" vesti o ruskoj vojsci, optužba koja je očigledno proizašla iz njenog rada na uređivanju knjige o Rusima koji su protiv rata u Ukrajini.
Osuđena je 19. jula na sudu u Tatarstanu na šest i po godina zatvora, nakon tajnog suđenja iza zatvorenih vrata.
Pol Velan
Pol Velan je uhapšen u decembru 2018. godine dok je bio u poseti Moskvi zbog venčanja prijatelja i optužen za primanje USB-a koji je sadržao poverljive informacije.
Bivši američki marinac koji je u to vreme radio kao korporativni izvršni direktor za bezbednost, Velan je rekao da mu je namešteno i da je mislio da USB sadrži fotografije s odmora prijatelja. U junu 2020. godine, ruski sud ga je osudio za špijunažu i izrekao mu kaznu od 16 godina zatvora.
Većinu vremena proveo je u zatvoru u centralnoj regiji Mordovija. Velanova porodica i američka vlada rekli su da je presuda prevara i izrugivanje pravdi. Velan, koji takođe ima britansko, kanadsko i irsko državljanstvo, označen je od strane američke vlade kao nepravedno pritvoren.
Ilja Jašin
Jašin je bio učesnik uličnih protesta tokom Putinove vladavine i bliski saveznik Borisa Nemcova, te je predstavio izveštaj o ruskom učešću u ratu u ukrajinskoj regiji Donbas na kojem je Nemcov radio kada je ubijen 2015. godine.
Kao lokalni poslanik i predsednik jedne od opštinskih skupština u Moskvi u periodu od 2017. do 2021. godine, Jašin je osuđen na kaznu od osam i po godina zatvora u decembru 2022. godine zbog kritike, kako ga je nazvao, "monstruoznog rata" Rusije u Ukrajini.
Optužba je proizašla iz objava na Jutjubu u kojima je Jašin govorio o ubistvima civila u Buči, gradu koji se nalazi blizu Kijeva, gde preživeli, aktivisti za ljudska prava i ukrajinske vlasti tvrde da su ruske snage počinile zločine pre nego što su se povukle nakon neuspeha Rusije da zauzme glavni grad Ukrajine Kijev.
Na poslednjem pojavljivanju pred sudom pre izricanja presude, pozvao je Putina da "zaustavi ludilo" i okonča rat povlačenjem ruskih snaga iz Ukrajine, dodavši: "Vaše ime je sada čvrsto povezano s rečima 'smrt' i 'uništenje'."
Oleg Orlov
Oleg Orlov jedan je od najiskusnijih i najcenjenijih aktivista za ljudska prava u Rusiji, sa dugogodišnjim angažmanom koji seže unazad do sovjetske ere i obuhvata izveštavanje o kršenjima ljudskih prava u Moskvi, Čečeniji i širom zemlje.
Kao jedan od predsedavajućih sada zabranjenog Nobelom nagrađenog humanitarnog centra Memorial, Orlov je u februaru osuđen zbog ponovljenog diskreditovanja ruske vojske i dobio kaznu od 30 meseci zatvora, a presuda je potvrđena u julu.
Optužba protiv Orlova proizašla je iz članka u kojem je osudio invaziju na Ukrajinu i rekao da Rusija "ponovo upada u totalitarizam, ali ovaj put fašistički."
"Krvavi rat koji je Putinov režim pokrenuo u Ukrajini nije samo masovno ubistvo ljudi i uništavanje infrastrukture, ekonomije i svakodnevnog života", napisao je. "Ovaj rat je još i krajnje nemoralan."
Kevin Lik
Kevin Lik, nemačko-ruski državljanin, osuđen je na četiri godine zatvora u decembru 2023. godine nakon što je proglašen krivim za izdaju na zatvorenom suđenju. U trenutku presude imao je 18 godina. Stanovnik regiona Severni Kavkaz, Adigea, Lik je proglašen krivim za nadgledanje i fotografisanje lokalne vojne baze i slanje slika putem e-maila predstavniku strane vlade, prema ruskim tužiocima.
Memorial je označio Lika kao političkog zatvorenika.
Aleksandra Skočilenko
Skočilenko je umetnica iz Sankt Peterburga koja je protestovala protiv invazije na Ukrajinu neposredno nakon što je Putin pokrenuo invaziju u februaru 2022. godine, zamenivši pet oznaka na policama u prodavnici informacijama o ratu.
Jedna je govorila da je Rusija "bombaškim napadima uništila umetničku školu u Marijupolju gdje je oko 400 ljudi tražilo sklonište." Druga je glasila: "Putin vam laže s televizijskog ekrana već 20 godina. Rezultat tih laži je naša spremnost da prihvatimo rat i besmislene smrti."
Skočilenko, koja obično koristi nadimak Saša, osuđena je u novembru 2022. godine zbog distribucije lažnih informacija o ruskoj vojsci i osuđena na sedam godina zatvora. Tvrdila je da su reči na oznakama bile istina.
"Moj pradeda nije učestvovao u Drugom svetskom ratu četiri godine da bi Rusija postala fašistička država i napala Ukrajinu", napisala je na jednoj od oznaka. U svom završnom obraćanju na sudu, upitala je naglas zašto se država boji "pet malih komadića papira."
Andrej Pivovarov
Pivovarov je bivši izvršni direktor ugašenog prodemokratskog pokreta Open Russia, koji je osnovao bivši naftni tajkun Mihail Hodorkovsky u egzilu. Uhapšen je u maju 2021. godine nakon što je skinut s aviona za Varšavu neposredno pre poletanja iz Sankt Peterburga i osuđen na četiri godine zatvora u julu 2022. godine zbog optužbe za vođenje "nepoželjne organizacije."
Memorial je proglasio Pivovarova političkim zatvorenikom, navodeći da su njegova prava na fer suđenje prekršena.
Zakon o "nepoželjnim organizacijama", usvojen 2015. godine, bio je deo niza propisa koje je Kremlj nametnuo i usmerio na mnoge neprofitne i nevladine organizacije koje su primale sredstva iz stranih izvora, uglavnom iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.
Ovi zakoni se smatraju alatima za suzbijanje političkog neslaganja i učvršćivanje kontrole Kremlja.
Ksenija Fadejeva
Fadejeva je bivša lokalna zastupnica i bivša šefica regionalnog ureda Navaljnog u sibirskom gradu Tomsk. U decembru 2023. godine osuđena je zbog optužbi koje uključuju organizovanje aktivnosti ekstremističke grupe i dobila je kaznu od devet godina zatvora.
Njen advokat Semjon Vodnev nazvao je presudu "nezakonitom, neutemeljenom i nepravednom." On je između ostalog tvrdio da je Fadejeva prekinula svoje angažovanje u organizaciji Alekseja Navaljnog pre nego što je označena kao ekstremistička 2021. godine.
U vreme presude, portparolka Navaljnog Kira Jarmiš, nazvala je Fadejevu "poštenom i hrabrom" i rekla da će oni koji su falsifikovali krivični slučaj protiv nje na kraju biti kažnjeni.
U maju je sud odbio njenu žalbu, a zvaničnici iz Tomska su joj u junu oduzeli mandat u gradskom veću.
Demuri Voronin
Politolog Demuri Voronin, rusko-nemački državljanin, osuđen je zbog visokog nivoa izdaje na 13 godina i tri meseca zatvora u moskovskom sudu u martu 2023. godine.
Voronin je uhapšen u Moskvi 2021. godine, nekoliko sati pre nego što je trebao da otputuje u Berlin. Slučaj je bio tajan, ali je Voronin spomenut u slučaju visoke izdaje protiv novinara Ivana Safronova, koji je osuđen na 22 godine zatvora u septembru 2022. godine i proglašen političkim zatvorenikom od strane Memoriala.
Voronin je posedovao konsultantsku firmu u Moskvi koja je sarađivala s poznatim novinarima.
Patrik Šebel
Patrik Šebel, Nijemac, uhapšen je na Pulkovo aerodromu u Sankt Peterburgu početkom ove godine nakon što su službenici koji su ga pretražili rekli da su pronašli gumene bombone sa kanabisom. Optužen za posedovanje droge i krijumčarenje, Šebel je zatvoren u Moskvi.
Savezna carinska služba je saopštila da je vlastima rekao da je doneo deset bombona iz Nemačke u Rusiju kako bi imao "mirniji san" tokom dugih letova. Rusija je tvrdila da je testiranje bombona pokazalo da sadrže zabranjenu supstancu.
Šebel se suočavao sa kaznom zatvora do sedam godina, prema izveštajima Carinske službe i ruskih državnih medija. Nije poznato da li mu je održano suđenje.
German Mojzes
Nemačko-ruski državljanin koji je živeo u Sankt Peterburgu, je advokat i navodno upravni partner u firmi koja pruža podršku Rusima koji traže dozvole za boravak u Evropskoj uniji. Takođe je bio javni zagovornik ulica koje su prilagođene biciklistima.
Mojzes je uhapšen krajem maja dok je vozio bicikl duž nasipa u Sankt Peterburgu, optužen za izdaju i poslan je u zatvor Lefortovo. Nije bilo jasno da li je suđenje počelo kada je došlo do razmjene.
Lilja Čaniševa
Bivša šefica ogranka političke mreže preminulog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog u Ufi, glavnom gradu regiona Baškortostan. Mreža, osnovana zbog neuspešnog pokušaja Navaljnog da se kandiduje na predsedničkim izborima 2018. godine i izazove Vladimira Putina, označena je kao "ekstremistička" 2021. godine.
U junu 2023. godine, osuđena je za zločine uključujući stvaranje ekstremističke zajednice i podsticanje ekstremizma i osuđena je na sedam i po godina zatvora. Regionalni Vrhovni sud je kasnije produžio njen kaznu za dve godine, navodeći da je prvobitna presuda bila preblaga.
U izjavi za RSE iz zatvora pre presude, opisala je slučaj protiv nje kao "ne samo politički, već zapravo apsurdan." Navaljni, koji je preminuo pod sumnjivim okolnostima u zatvoru u februaru 2024. godine, svedočio je na njenom suđenju deset meseci ranije.
"Razmišljajte o prekrasnoj Rusiji budućnosti koju ćemo ostvariti. Zahvaljujući vama i ljudima poput vas, mi ćemo to učiniti. Vi ste stena. Nikada nisam sumnjao u vas, ni na sekundu…. Toliko sam srećan što vas poznajem," rekao je Navaljni. "Inspirisali ste veliki broj ljudi."
Vadim Ostanin
Vadim Ostanin je bivši šef lokalnog ogranka tima preminulog ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog u sibirskom gradu Barnaul.
Uhapšen je u decembru 2021. godine i optužen za organizovanje ekstremističke zajednice i propagiranje aktivnosti nekomercijalne organizacije koja narušava privatnost i prava građana.
Optužbe su se odnosile na aktivnosti Fondacije za borbu protiv korupcije Navaljnog, koja je objavila brojne istrage o korupciji i nepotizmu koji uključuju ruskog predsednika Vladimira Putina i njegove bliske saradnike, kao i druge visoke ruske zvaničnike.
Ostanin je osuđen na devet godina zatvora u julu 2023. godine za aktivnosti koje su pristalice Navaljnog nazvale "zakonskim političkim radom." Memorial ga je proglasio političkim zatvorenikom.
Zatvoreni u Belorusiji
Riko Kriger
Nemački državljanin Riko Kriger osuđen je na smrtnu kaznu u Belorusiji u junu, pre nego što ga je 30. jula pomilovao beloruski lider Aleksandar Lukašenko. Lukašenkova kancelarija nije dala detalje o razlozima za pomilovanje.
Detalji njegovog slučaja nisu bili poznati sve dok organizacija za zaštitu ljudskih prava Vyasna nije izvestila da je osuđen na smrt u junu zbog plaćeničke aktivnosti, terorizma, stvaranja ekstremističke grupe, namernog oštećenja vozila i nelegalnih operacija s vatrenim oružjem i eksplozivima.
Prema navodima Vyasne ovo je bilo prvo suđenje u Belorusiji za "plaćeničku aktivnost" i optužbe su bile povezane s Kalinouskijevim pukom, grupom beloruskih izbjeglica koji su protivnici vlasti i koji se bore za Ukrajinu. Kalinouskijev puk negira bilo kakvu povezanost s ovim slučajem.
Kriger je rođen u Berlinu i radio je kao bolničar za nemački Crveni krst, prema Vyasni. Ima sina koji živi u Nemačkoj.
Ranije je radio kao specijalni službenik za bezbednost u američkom State Departmentu u Berlinu, gde je stekao iskustvo u oružanim sigurnosnim operacijama. Nakon toga je prešao u sektor zdravstva i radio kao bolničar specijalizovan za hitnu medicinsku pomoć.
Zatvoreni u Nemačkoj
Vadim Krasikov
Vadim Krasikov, takođe poznat kao Vadim Sokolov, je bivši ruski oficir FSB-a koji trenutno služi doživotnu kaznu u Nemačkoj zbog ubistva bivšeg čečenskog komandanta Zelimhana Hangošvilija u Berlinu 2019. godine.
Nemački tužioci su izjavili da je Krasikov pucao na Hangošvilija s bicikla pre nego što je pokušao da pobegne. Uhvaćen je nakon što je viđen kako presvlači odeću iza grma.
Krasikov je u nemačkoj istrazi identifikovan kao visoki oficir u specijalnoj jedinici Vympel FSB-a. Osim toga, zajednička istraga Bellingcata, The Insidera i Der Spiegela otkrila je veze između Krasikova i FSB-a, povezujući ga s drugim zločinima.
Tužioci u Nemačkoj su tvrdili da je Moskva naredila ubistvo jer je Hangošvili komandovao separatističkim snagama u regionu Severni Kavkaz u Rusiji od 2000. do 2004. godine i tražio azil u Nemačkoj.
Hangošvili je 2015. preživeo pokušaj ubistva u Tbilisiju, gde je pogođen četiri puta u ruku i rame.
Krasikov služi kaznu u nemačkom zatvoru od 2021. godine.
Zatvoreni u Norveškoj
Mihail Mikušin
Norveški istražitelji su 2023. godine objavili da je akademik koji je tvrdio da ima brazilsko državljanstvo i koji je radio kao univerzitetski predavač zapravo tajni ruski agent po imenu Mihail Mikušin.
Prvi put je otputovao u Norvešku kako bi radio na Arktičkom univerzitetu 2021. godine, predstavljajući se kao Hoze Asis Điamarija, prema pisanju norveških medija. Međutim, godinu dana kasnije, uhapšen je, prvo zbog optužbi za lažno predstavljanje, a zatim i zbog toga što je bio ruski špijun.
On je navodno 2023. godine priznao da je koristio lažni identitet. Držan je u zatvoru u Oslu i suočavao se s kaznom do tri godine zatvora prema norveškim zakonima o špijunaži.
Zatvoreni u Sjedinjenim Državama
Vladislav Kljušin
IT poduzetnik koji je vodio moskovsku kompaniju povezanu s ruskom vladom, uhapšen je na skijanju u Švajcarskoj u martu 2021. godine na osnovu američke poternice zbog unutrašnjeg trgovanja. Optužen je za korišćenje hakovanih saopštenja za štampu kako bi trgovao akcijama.
Nakon izručenja Sjedinjenim Američkim Državama, američka porota ga je proglasila krivim i osuđen je na devet godina zatvora u septembru 2023. godine.
Tokom suđenja, američki tužioci su više puta spominjali njegovu saradnju sa čovekom identifikovanim kao oficir ruske vojne obaveštajne agencije poznate kao GRU. Taj čovek, Ivan Jermakov, bio je optužen u odvojenoj optužnici koju je podneo specijalni tužilac Robert Mjuler zbog hakovanja Demokratske stranke tokom predsedničkih izbora u SAD-u 2016. godine.
Vadim Konoščenok
Osumnjičeni ruski obaveštajni agent kog su estonske vlasti uhapsile u oktobru 2022. godine. U trenutku hapšenja na osnovu američke poternice, američki tužioci su izjavili da je pokušavao da pređe u Rusiju dok je nosio nekoliko desetina vrsta mikroelektronike i elektronskih komponenti.
Nazvali su ga "kritičnim učesnikom u planu da se osetljiva američka elektronika i municija pruži u cilju podrške ratnim naporima Rusije i razvoju oružja," čime su prekršene američke sankcije.
Prebačen je u američki pritvor u julu 2023. godine. Izjavio je da nije kriv za optužbe koje bi, u slučaju presude, mogle rezultirati maksimalnom kaznom zatvora od 30 godina.
Roman Seleznjov
Sin člana Donjeg doma ruskog parlamenta, Romana Seleznjova su američke vlasti uhapsile 2014. godine na osnovu poternice za prevaru sa kreditnim karticama. Njegovo hapšenje na aerodromu na Maldivima, praćeno brzim izručenjem na američku teritoriju Guam, izazvalo je optužbe Moskve da je otet.
Američki istražitelji su rekli da su otkrili njegove onlajn aktivnosti krajem 2000-ih i zatražili pomoć od glavne obaveštajne agencije Rusije, Savezne službe bezbednosti. Međutim, njegov onlajn trag ubrzo je nestao, što je dovelo američke istražitelje do zaključka da ga Rusija štiti.
Seleznjov, čije je ime u američkim sudskim dokumentima bilo napisano kao Seleznev, na kraju je dobio kaznu od 27 godina zatvora, jednu od najstrožih kazni ikada izrečenih ruskom hakeru, jer je odlučio da se bori protiv optužbi umesto da sarađuje, uprkos pretežnom broju dokaza.
Zatvoreni u Sloveniji
Ana Dulceva i Artjom Dulcev (Maria Rosa Majer Munjos i Ludvig Giš)
Ruski državljani koji koriste lažna imena i uhapšeni su u Sloveniji u decembru 2022. godine pod optužbama za špijunažu u korist Rusije. Neposredno pre razmene zatvorenika, par je priznao krivicu za "špijunažu i falsifikovanje dokumenata." Veruje se da su njihova stvarna imena Artjom Dulcev i Ana Dulceva, a oboje imaju argentinske pasoše i imaju oko 40 godina.
Par se preselio u Sloveniju 2017. godine u kojoj je suprug vodio IT kompaniju, a supruga je upravljala umetničkom onlajn galerijom. Mediji su naveli da su koristili Sloveniju kao bazu preko koje su pružali novac ruskim neaktivnim agentima u Evropskoj uniji.
Nakon što su priznali krivicu, sud u Ljubljani ih je 31. jula osudio na više od 18 mjeseci zatvora, a zatim naredio njihovo proterivanje.
Zatvoreni u Poljskoj
Pablo Gonzalez (Pavel Rubcov)
Pablo Gonzalez je špansko-ruski freelance novinar koji je uhapšen u Poljskoj u februaru 2022. godine pod optužbama za špijunažu u korist Rusije.
Protivobaveštajna agencija ABW iz Poljske je tada izjavila da ga je identifikovala kao agenta ruske vojne obaveštajne službe.
Gonzalez, koji je rođen u Rusiji i poznat je i pod svojim ruskim imenom, Pavel Rubcov, optužen je od strane poljske obaveštajne službe da je "sprovodio aktivnosti za Rusiju koristeći svoj novinarski status," uključujući u "zonama pogođenim oružanim sukobima i područjima političkih napetosti."
Optužen je za "učestvovanje u aktivnostima strane obaveštajne službe protiv Poljske."
Nezavisni ruski medij Agentstvo je nedugo nakon njegovog hapšenja saopštilo da je pripremao izveštaje o ćerki Borisa Nemcova, Žani Nemcovoj, nakon što je postao njen prijatelj.
Organizacije za zaštitu slobode medija su rekle da Gonzalez ne bi trebalo da bude na meti zbog svojih novinarskih aktivnosti i pozvale Poljsku da obrazloži optužbe protiv njega.
Među medijskim kućama kojima je Gonzalez dostavljao izveštaje je i američka televizija Glas Amerike, koja je saopštila da je preuzela šest priča od njega u 2020-21. godini i da su sproveli reviziju njegovog rada nakon što je uhapšen.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Dosta je bilo: Pentagon šalje sisteme za borbu protiv dronova u baze u Nju Džersiju
Tokom radova na čišćenju plaže u Anapi, uklonjeno oko 10 tona naftnih derivata
U bolnicu prebačena i beba: 15 dece i dve žene se otrovali hlorom, drama na bazenu u Rusiji
<% post.title %>
Snimljen najnoviji napad dronovima na Rusiju: Udara u zgradu i sve kreće da gori
Video: Ovako izgleda redovna letačka obuka u dnevnom i noćnom letenju Vojske Srbije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
OVO JE NIKOLA STANKOVIĆ PIVCE KOJI JE JUTROS UBIJEN U KALUĐERICI Imao je debeli policijski dosije, a u njemu i pokušaj otmice poznatog fudbalera
KRVAVO JUTRO U BEOGRADU Muškarac ubijen ispred svoje kuće, devojka ranjena
(MAPA) STIŽU SNEŽNI TALAS I LEDENI DANI Meteorolog otkriva kada će cela Srbija biti zavejana i u minusu: U Beogradu do 20 centimetara snega, na planinama pola metra
