Napad Irana na Izrael je "gotova stvar", ali kako će izgledati: Ovo su najrealnije opcije

Nakon napada u Bejrutu i Teheranu - i američkog napada u Iraku - Teheran će tražiti način da se osveti. U međuvremenu, Hamas izgleda da ne može mnogo da učini, a dogovor o taocima je najbolja šansa za preživljavanje te rganizacije,piše u velikoj analizi trenutne situacije Bliskom istoku Times of Israel.

Nakon raketnog napada Hezbolaha na Madždal Šams u subotu, u kojem je poginulo 12 dece, a desetine su povređene, Izrael je bio prinuđen da odgovori snažno.

Preporučujemo

Pitanje je bilo kako.

Hezbolah često napada sever Izraela Foto: Tanjug/AP

Na stolu je bilo nekoliko opcija, od kojih su neke glasno zagovarali istaknuti zvaničnici. Izrael je mogao da se odluči za dugo očekivani rat protiv Hezbolaha, pokušavajući da protera šiitsku terorističku armiju iz južnog Libana i smanji njene vojne kapacitete.

Alternativno, premijer Benjamin Netanjahu je mogao da se odluči za ograničenu vazdušnu kampanju širom Libana, fokusirajući se na ključne ciljeve Hezbolaha, kako bi ga kaznio za napad na Golansku visoravan i stavio Izrael u bolju poziciju ako i kada rat izbije.

Ili je Izrael mogao da udari na libansku državu, pokušavajući da je primora da obuzda Hezbolah.

Rat sa Hezbolahom bi rezultirao velikom štetom u Libanu, možda čak ubrzavajući spor raspad te države. Ali bi takođe naneo teške gubitke izraelskim trupama i civilima, ne spominjući da bi to išlo protiv želja Sjedinjenih Država i drugih zapadnih saveznika.

Ograničeni udarac možda ne bi rešio pretnju Hezbolaha na severnoj granici, ostavljajući više od 60.000 Izraelaca i dalje kao izbeglice u sopstvenoj zemlji. Štaviše, takav pristup bi i dalje rizikovao potencijalne scenarije koji bi mogli dovesti do eskalacije u sveobuhvatni rat koji je Izrael do sada izbegavao.

A kampanja protiv državnih institucija i infrastrukture Libana bi sigurno izazvala osudu na Zapadu, dok bi malo učinila na smanjenju vojnih kapaciteta Hezbolaha.

Sa dvostrukim napadima na vođu vojske Hezbolaha Fuada Šukra i, navodno, na političkog vođu Hamasa Ismaila Hanijea, Izrael je, čini se, odbacio sve te opcije, bar za sada. Ubijanjem Šukra, uklonio je iskusnog komandanta i veliki resurs za Hezbolah sa terena. Ali nije ugrozio nijedan kapacitet Hezbolaha niti naštetio velikom broju civila, projektujući snagu dok je pokušavao da izbegne da prisili terorističku grupu u rat.

Izrael nije zvanično komentarisao napad na Hanijea, za koji su i Iran i Hamas okrivili jevrejsku državu. Ali atentat na vođu Hamasa u Teheranu mogao bi sprečiti neprijatnosti za Katar, gde je Hanije bio smešten, a kojeg Izrael još vidi kao korisnog posrednika u pregovorima za dogovor o oslobađanju talaca koje je palestinska teroristička grupa otela tokom napada 7. oktobra i okončanju rata započetog tim napadom.

"Vođa Hamasa u inostranstvu, (do sada) Hanije, igra ključnu ulogu u mobilizaciji resursa za Hamas, u predstavljanju organizacije, u političkom delovanju, u izgradnji vojne moći", rekao je Meir Ben-Šabat, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Netanjahua. "Zapravo, to je ono što transformiše Hamas iz lokalne terorističke organizacije u pokret sa regionalnim uticajem."

Napad je takođe pokazao već paranoičnom iranskom režimu koliko duboko izraelska obaveštajna služba prodire u njihovu zemlju i sposobnost Izraela da izvodi precizne udare daleko od svojih granica.

Istovremeno, izostanak preuzimanja odgovornosti i nenanošenje štete iranskim resursima mogli bi ponuditi Iranu način da izbegne značajnu eskalaciju.

Nema izbora

Iran je tokom aprilskog napada na Izrael lansirao oko 300 dronova i projektila Foto: Haydar Sahin / AFP / Profimedia

Ipak, Iran će sigurno odgovoriti.

"Iran verovatno veruje da nema izbora osim da uzvrati, jer prvo mora da odvrati dalje izraelske napade na svom tlu", rekao je Ali Vaezi, direktor projekta Iran u Kriznoj grupi. "Mora da brani svoj suverenitet. Mora da sačuva svoj kredibilitet u očima svojih regionalnih partnera."

Iran, kao i Izrael, ne želi regionalni rat. Ali, kao i Izrael, suočava se sa dilemom kako da odgovori.

Islamska Republika i njeni saveznici vole da uspostavljaju jasna pravila igre i da oblikuju svoju odmazdu tako da na neki način odgovara ili odražava napade koje je pretrpela osovina predvođena Iranom.

Ubrzo nakon napada u Bejrutu u utorak uveče, američke snage su napale bazu južno od Bagdada, pri čemu su ubijena četiri člana pro-iranskih milicija Narodne mobilizacije i ranjena još četvorica.

"Pošto je ovo kulminacija višestrukih visokoprofilnih atentata i velikih napada na snage osovine otpora širom regiona, koje su izveli i Izrael i SAD", rekao je Vaezi, "i (pošto) postoji percepcija u Teheranu da su Izrael i SAD delovali u koordinaciji i saradnji, mislim da je verovatno da će to izazvati koordiniranu osovinsku odmazdu protiv SAD i Izraela."

Kao deo te koordinisane odmazde, Hezbolah bi takođe mogao da pokuša da odgovori na ubistvo Šukra na sličan način.

"Mogao bi da cilja pojedinačne visoko vredne ciljeve poput kritične infrastrukture u Haifi, platforme za gas na moru ili baze iz koje je Izrael pokrenuo napad", rekao je Džonatan Ruhe, direktor spoljne politike u Jevrejskom institutu za nacionalnu bezbednost Amerike. "To bi odražavalo kako je Izrael upravo pogodio visoko vredan cilj Hezbolaha u Bejrutu po prvi put od 8. oktobra."

Ben-Šabat je rekao da bi Iran mogao da planira atentat kao "oko za oko", ali takav napad bi zahtevao vreme za pripremu.

"Procenujem da će odgovoriti direktno sa teritorije Irana i Iraka", rekao je, "pored očekivanog odgovora iz Libana i obračuna koji Huti iz Jemena još nisu rešili."

Međutim, Iran takođe ima mnogo hitnih razloga da se uzdrži od masovne odmazde. U aprilu, Iran je bio pod pritiskom da odgovori na izraelski vazdušni napad na svoju ambasadu u Damasku, u kojem je ubijeno osam oficira IRGC. Uzvratio je masovnim raketnim i dronskim napadom, ali to je bio jednokratan događaj koji je izgledao kao da je dizajniran da izbegne veliku eskalaciju.

Iranski odgovor na ubistvo vođe Hamasa verovatno će biti još umereniji, predvideo je Jakov Amidror, još jedan bivši Netanjahuov savetnik za nacionalnu bezbednost. "Ovo nije vrsta napada na koju odgovaraju sa 300 raketa", rekao je.

Očigledna nesposobnost Hamasa

Izraelska vojska nanela teške gubitke Hamasu u Ppojasu Gaze Foto: Tanjug/AP

Dok svet sada čeka da vidi kako će Iran i Hezbolah reagovati, malo je očekivanja da Hamas može da pokrene značajnu odmazdu iz Pojasa Gaze, iako je vođa te terorističke grupe upravo ubijen.

Očigledna nesposobnost Hamasa da izvede masivnu odmazdu je jedan od najznačajnijih aspekata ovog događaja, rekao je Amidror, i znak da Izrael postepeno uništava terorističku grupu u Gazi.

"Hamas će ostati u Gazi", rekao je, "ali kao vojna organizacija Izrael je polako čini irelevantnom."

Čak i ako Izrael ubija visoke vođe Hamasa i uništava veći deo njegove infrastrukture, Jahja Sinvar i dalje živi i kontroliše sudbinu desetina talaca koji su još živi u Gazi. Određeni spor napredak je postignut ka dogovoru u nedeljama pre napada na Hanijea, i Hamas verovatno neće pristati na bilo šta u skorijoj budućnosti.

Ali Hanije je bio samo posrednik, dok je Sinvar donosio konačne odluke o tome koje uslove Hamas će prihvatiti u dogovoru. Njegovi ključni interesi ostaju, i dogovor s Izraelom je njegov najbolji način da osigura lično preživljavanje i preživljavanje svoje organizacije u Gazi.

"Sinvar donosi odluke više na osnovu onoga što se dešava u Gazi", rekao je Amidror, "nego na osnovu onoga što se dešava vođi koji provodi vreme u hotelima sa šest zvezdica u Kataru."

(Telegraf.rs)