Sredozemno more je 87 odsto kontaminirano, puno toksina i mikroplastike: Moramo sve da učinimo da ga sačuvamo

Više od 87 odsto Sredozemnog mora, koje se proteže između Afrike, Evrope i Azije i deo je Atlantskog okeana, kontaminirano je mikroplastikom i drugim izvorima zagađenja, kao što su toksični metali i industrijske hemikalije, navodi se u izveštaju World Wildlife Fund WWF od jula 2024. godine.

Globalno zagađenje je povezano sa 1,4 miliona prevremenih smrti godišnje i izaziva probleme za 150 miliona ljudi koji žive na obalama Mediterana i 270 miliona turista koji posećuju ova mesta svake godine.

Ovo more obuhvata 46.000 kilometara obale, graniči sa 22 zemlje koje imaju različite ekološke politike, norme i praksu.

Čak 0,25 miliona tona plastike iz Egipta završi u Sredozemnom moru, navodi se u izveštaju. Iz Turske se u more ispušta oko 0,11 miliona tona plastičnog otpada, a iz Italije 0,04 miliona tona.

Medicinski stručnjaci koji su učestvovali u tumačenju dobijenih podataka rekli su da ljudi unose mikroplastiku konzumirajući morske organizme i vodu. Čak i kroz onu flaširanu.

Foto: Shutterstock

"Mi konzumiramo mnogo mikroplastike kroz tri glavne vrste ribe: brancina i dve vrste skuše, kao i čestu konzumaciju školjki, kao što je grdobina", navodi se u izveštaju.

"Ako ovome dodamo izloženost mikroplastici iz vazduha i drugoj hrani koja ne dolazi iz vodenog okruženja, možemo da unesemo više od 100.000 mikroplastičnih čestica svakog dana", objašnjavaju.

Uticaj na morski život

"Pre 50 godina ljudi nisu znali ono što mi danas znamo o mikroplastici. Ali i dalje vidim ljude kako lako bacaju prazne flaše u more i opuške cigareta na zemlju", rekao je Pjerluiđi Kapoci vlasnik restorana Mediterraneo u primorskom gradu Ostiji u blizini Rima.

"Još pre deceniju more je bilo zagađeno hemikalijama koje su brodovi ispuštali u more. Zahvaljujući boljoj regulativi, situacija se popravila", rekao je on.

Bogatstvo kojeg nismo svesni

Mediteran je jedan od najvećih svetskih rezervata morskog i obalnog biodiverziteta, prema Med Sea Alliance, nevladinoj organizaciji osnovanoj 2020. godine koja okuplja organizacije posvećene zaštiti Sredozemnog mora.

Njeni članovi upozoravaju da teško zagađenje utiče na bogatu floru i faunu mora.

Iako pokriva samo 0,7 odsto svetskih okeana, područje Mediterana je dom za 7,5 odsto svetske morske faune i 18 odsto svetske morske flore.

Foto: Profimedia/Xinhua/Avalon, Shutterstock

Ribolov na Mediteranu je aktivnost vredna 6,4 milijarde evra, a zagađenje vode je već pogodilo 180.000 ljudi koji tamo rade, upozorava WWF.

Program Ujedinjenih nacija poziva na smanjenje ribolova za 34 odsto u narednih 50 godina. I zbog prekomerne pljačke morskog bogatstva i zbog plastike u vodi.

Brojke kojima se ne možemo ponositi

"Približno 730 tona plastičnog otpada završi u Sredozemnom moru svakog dana", kaže WWF.

"Plastični otpad čini 95 do 100 odsto morskog plutajućeg otpada i 50 odsto otpada na morskom dnu. Što se tiče tonaže, plastika bi mogla premašiti težinu ribe", dodaje se.

Istraživači sa Instituta za očuvanje mora u Grčkoj su 2023. godine proučavali 25 morskih životinja: osam delfina, dva morska medveda i 15 kornjača i pronašli su čestice mikroplastike u njima.

"Konkretno, otkriveno je ukupno 10.639 mikroplastičnih vlakana u digestivnom traktu morskih sisara i kornjača", navodi se.

Foto: Pixabay

Rafaele Marfela, profesor naprednih nauka na Univerzitetu Vanviteli u Napulju, kaže da je zagađenje plastikom gorući globalni problem koji je izuzetno štetan za životnu sredinu.

On je istakao vezu između mikroplastike i nanoplastike, poznate kao MNP, i određenih kardiovaskularnih bolesti.

"Trenutni nalazi sugerišu da MNP može ući u krvotok kroz gutanje i udisanje, gde izaziva oksidativni stres i upalu", objašnjava za CNN.

"Vremenom, hronična izloženost MNP-ima može ubrzati napredovanje arterioskleroze i povećati rizik od srčanih bolesti", dodaje.

I još jedna loša vest: mikro i nanoplastično zagađenje ostaje u životnoj sredini zauvek.

(Telegraf.rs)