Idilična skandinavska zemlja postala je leglo kriminala: Švedska zabeležila 148 pucnjava samo ove godine

Muškarac obučen u crno ušetao je u jednu prodavnicu u četvrti Geneta u švedskom gradu Sodertalje 22. jula i bacio je ručnu bombu. Nekoliko osoba je povređeno, a jedna žena u 50-im godinama helikopterom je prevezena u bolnicu. Dan kasnije jedan mušarac upucan je u suednoj ulici.

Talas uličnog nasilja, kako prenosi Politiko, postao je uobičajena letnja slika Švedske, koja predstavlja sve veći problem za vladu u Stokholmu.

Preporučujemo

Premijer Ulf Kristerson i njegova koaliciona desničarska vlada došli su na vlast pre dve godine obećavajući da će okončati talas nasilja između uličnih bandi, koje se bore za prevlast u trgovini drogom, a koji traje već čitavu deceniju.

Ali statistika vezana za kriminal je neumoljiva. Zemlja sa 10,5 miliona stanovnika nekad je u svetu važila za mirnu, uspešnu naciju sa snažnom ekonomijom i zaštitom radničkih prava.

Međutim, na polovini mandata vlade premijera Kristersona jasno je da ona ima još mnogo posla. Od početka ove godine u Švedskoj je bilo 148 pucnjava u kojima je ubijen 20 osoba, dok je ranjeno njih 26. Prošle godine u Švedskoj su vatrenim oružejm ubijene 53 osobe. Pre dve godine ubijene su 62 osobe.

"Ovako više ne može. Uvak smo imali snažnu zajednicu i ovo nasilje mora da se okonča", kaže Toni Aun (17), učenik iz naselja Geneta.

Švedska je postala zemlja koja je propustila da prepozna pretnju međunarodnog kriminala povezanog sa trgovcima drogom. Sada se muči da reaguje na eskalaciju nasilja dok se ove bande međusobno bore za kontrolu unosnog narko tržišta.

Ova skandinavska zemlja se nalazi u grupi država sa najvećom stopom ubistava u Evropi. Desetine pripadnika bandi je ubijeno poslednjh godina. Dok se nasišlje širi sve više je nevinih žrtava zalutlaih metaka ili eksplozija. Vlada premijera Kristersona pooštrila je postojeće kazne za zločine vezane za vatreno oružje, a planira se i snižavanje starosne grenice za mlade koji mogu biti krivično gonjeni.

Najviše kontroverzi izazvala je inicijativa o uvođenju takozvanih "bezbednosnih zona". Novi zakon je usvojen u aprilu i dozvoljava policiji da usled uočenih krivičnih dela bilo koji deo grada proglasi za bezbednosnu zonu. To organima reda omogućava da zaustave i pretresu svakoga ko se u toj zoni nalazi. Ranije je za ovakve provere bila neophodna sumnja da je ta osoba počinila krivično delo.

Prva bezbednosna zona u Švedskoj je uspostavljena u gradu Norćepingu u junu nakon jedna pucnjave. Druga je uspostavljena u već spomenutoj četvrti Geneta posle likvidacije u jednom stanu takođe u junu.

Bezbednosna zona u četvrti Geneta je trajala dve nedelje, sve do šestog juna. Tokom tog perioda bilo je vidno prisustvo policije, a nebom su patrolirali sigurnosni dronovi. Na terenu su bili i policajci u civilu. Neki su se pribojavali da bi česti pretresi prolaznika mogli da naruše odnos lokalnog stanovništva i policije. Drugi su se nadali da će bezbednosna zona biti produžena, plašeći se da će se nasilje vratiti kad policija ode.

Ovi drugi bili su u pravu. Samo dva dana pošto je bezbednosna zona ukinuta, dogodio se bombaški napad u prodavnici. Policija je uverena da je to deo šireg sukoba izeđu lokalnih bandi. Dvojica tinejdžera su uhapšena. Još dvojica su privedena kada je sutradan jedan mladić upucan na ulici.

Boel Godner, gradonačelnica Sodertaljea, obratila se naciji u večernjim vestima: "Ovo je ozbiljna situacija. Ljudi su uznemireni i ljuti. Besni su jer je njihov grad postao centar kriminala".

Eksperti navode da bi vlada morala da pokaže progres u borbi protiv kriminala pre narednih izbora 2026. Istraživanja pokazuju da je nasilje i dalje najveća briga među biračima.

"Ako kriminal ostane visokorangirano pitanje na političkoj agendi onda će birači kazniti vladu. Njima je glavno pitanje smanjenje kriminala", tvrdi Jonas Hinfors, stručnjak za političke nauke sa univerziteta u Geteborgu.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da opoziciona Socijal deokratija ima sedam procenata prednosti ispred vlade.

Gradonačelnica Sodertaljea je iz Socijal demokratske stranke i ona tvrdi da nijedna mera neće biti dovoljna da slomi ulične bande.

"Neophodna je koordinisana akcija domaćih i međunarodnih bezbednosnih agencija. Ne samo policije već i poreskih službi, carine i agencija za finansijski kriminal", rekla je ona.

Učenik Toni Aun, podržava uvođenje "bezbednosnih zona":

"To je dobro ali nije dovoljno. Kriminalci odu u druge delove grada i vrate se kada policija ode", zaključuje on.

(Telegraf.rs)