Kuća od karata u Iranu, ko će naslediti vrhovnog verskog lidera Alija Hamneija?

Izbor Masuda Pozeškijana za predsednika Irana ostao je u senci prave borbe za vlast u islamskoj republici! Najvažnije je pitanje ko će naslediti vrhovnog verskog lidera Alija Hamneija (85), koji vlada gvozdenom pesnicom poslednjih 35 godina?

Kako prenosi "National interest", sve dok nije poginuo u helikopterskoj nesreći, predsednik Ebrahim Raisi je bio favorit. On je imao veliko iskustvo. Ne samo da je bio predsednik, već je bio i sudija i bio je angažovan na poslovima u jednom velikom svetilištu.

Preporučujemo

Međutim, Raisijeva smrt je ostavila Mojatabu Hamneija (55), sina aktuelnog vrhovnog verskog lidera kao glavnog favorita da nasledi oca. Na papiru, Mojtaba je tek profesor u bogosloviji, a u stvarnosti je menadžer kancelarije svoga oca i odlično razume kako funkcionišu unutrašnji krugovi vlasti.

Takođe, Mojataba Hamnei ima odlične odnose sa Islamskom revolucionarnom gardom i čitavim sigurnosnim aparatom u zemlji. Upravo bi podrška bezbednosnog aparata mogla da bude ključna. U igri sa visokim ulogom Mojtabu očekuju veliki izazovi.

U Islamskoj republici Iran vrhovni verski vođa ima najveći autoritet. On nadgleda oružane snage i može da obori gotovo svaki zakon. Istovremeno, pod njegovom kontrlom je i najveći deo bogatstva države, kao i distribucija resursa, moći ali i statusa među saveznicima.

Konkretno novi vrhovni verski vođa može svoje prethodnike da izbaci iz unutrašnjeg kruga moći ili da im oduzme povlašćeni status. Kako uticaj bledi u visokim krugovima tako i oni bliski bivšim liderima mogu biti optuženi za najteže zločine.

Prošlost je prolog. Islamska republika Iran ima iskustva tek sa jednom promenom na mestu vrhovnog verskog lidera. Ali Hamnei je nasledio ajatolaha Ruholaha Homeinija 1989. U to vreme Homeinijev sin Ahmed je imao ključnu ulogu. Ahmed je radio sa Hamneijem i tadašnjim predsednikom parlamenta Ali Akbarom Hašemi Rafsadžanijem i pomogao je da se svrgne imenovani Homeinijevi naslednik veliki  ajatolah Hosein Ali Montazeri.

Hamnei i Rafsadžani su na kraju izdali Ahmeda. Hamnei je postao vrhovni verski vođa, Rafsadžani predsednik, a Ahmed je ostao bez vlasti. Preminuo je šest godina kasnije pod sumnjivim okolnostima. Lekcija koju je Mojtaba naučio jeste da njegov život zavisi od toga da konsoliduje vlast.

Teoretski, Mojtaba se suočava sa protivnicima iz nekoliko krugova i svi će oni osporavati krvno srodstvo kao pravilo u nasleđivanju uprkos tome što je krvno srodstvo imalo važnu ulogu u ranoj šiitskoj istoriji. To bi moglo da potkopa važan princip sistema koji se odnosi na ukidanje nasledne monarhije što je izvor sopstvenog legitimiteta.

Mnogi stariji ajatolasi će proveravati sve stavove mlađeg Hamneija ali većina njih su previše stari. Primera radi, Ahmad Janati je Čuvar saveta, to je najuticajnije političko telo u Iranu koje odobrava sve zakone usvojene u parlamentu i ima mogućnost veta, ali on ima 97 godina.

Reformisti su, na drugoj strani, atraktivnni mnogima na Zapadu zbog svoje mekše retorike, ali takođe mogu biti izazivači. Ali Hamnei je uspeo da marginalizuje većinu istaknutih ličnosti iz ovog tabora. To su pre svih bivši predsednici Mohamad Hatami i Hasan Ruhani. Skrajnut je ostao i Sadik Laridžani, bivši konzervativni šef pravde.

Ovo u trci ostavlja manje zapažene tvrdolinijaše kao što su Ahmad Hatami (nije u srodstvu bez veze sa bivšim predsednikom), Mohsen Gomi ili Alireza Arafi. Hatami i Arafi nemaju iskustvo izvršne vlasti, Gomi je mladi sveštenik i kao Hamneijev savetnik za međunarodne poslove, on je prethodno nadgledao veze vrhovnog vođe sa univerzitetima. Gomi je, međutim, mlađi i efektivno podređen Mojtabi.

Ali Hamnei tek da da bilo kakve naznake o svojim istinskim željama u vezi sa nasledstvom svog sina. Iako neki izveštaji govore da Hamnei brani svog sina privatno, on nije dao nikakvu javnu izjavu o Mojtabi. Drugi izveštaji ukazuju na to da se on protivi krvnom nasleđu.

Bez određenog naslednika, borba oko nasledstva će se nastaviti i, kako Hamnei stari, ubrzavaće se. Mojtaba je možda u vođstvu ali njegova moć može naglo pasti u trenutku kada oca više ne bude. Borba će biti krvava, a Mojtabin naslednik još nije siguran.

Ipak, za Irance koji žele slobodu i regionalne lidere koji traže mir i okončanje terora koji sponzoriše Islamska Republika, svaki naslednik će ih verovatno razočarati.

(Telegraf.rs)