Rat Izraela i Hezbolaha niko ne želi, ali je pitanje dana kada će početi?

Nakon što je Hezbolah u subotu izveo napad u Madždal Šamsu, u kojem su stradala nedužna deca dok su igrala fudbal, čitav svet strahuje da bi sukob sa Izraelom mogao da eskalira.

Još u maju Amos Hohštajn, predstavnik američkog predsednika Džoa Bajdena za "zadržavanje tenzija" između Izraela i libanske militantne grupe Hezbolah, je na jednom vebinaru govorio da strahuje od takvog scenarija.

Preporučujemo

"Ono što me brine svakog dana jeste da jedna pogrešna procena ili incident... da nešto udari u autobus pun dece, ili pogodi neku drugu civilnu metu... to bi moglo da primora politički sistem u bilo kojoj zemlji da uzvrati na način koji nas uvlači u rat. Iako obe strane verovatno razumeju da potpuniji ili dublji rat nije u interesu nijedne strane", rekao je Hohštajn.

Hohštajnov "autobus" se dogodio u subotu uveče, kada je projektil pogodio fudbalsko igralište na kojem su bila deca. Raketa, za koju Izrael kaže da ju je lansirao Hezbolah iz Šebe u južnom Libanu, pogodila je fudbalski teren, a poginulo je 12 mališana starosti između 10 i 16 godina. Stradali su dok su trenirali...

Hezbolah je negirao da je odgovoran za napad, ali svet sada strahuje da li će se ostvariti Hohštajnova noćna mora i hoće li sukob dve strane eskalirati.

Ako je verovati izraelskom ministru spoljnih poslova Izraelu Kacu, verovatno hoće.

"Približavamo se trenutku sveopšteg rata protiv Hezbolaha. Reakcija na ovaj događaj će biti u skladu sa tim", rekao je on u intervjuu za izraelsku televiziju u subotu uveče.

Sjedinjene Države su izgleda donekle blagoslovile akciju odmazde, piše CNN.

"Podržavamo pravo Izraela da brani svoje građane od terorističkih napada“, rekao je državni sekretar Entoni Blinken, pre nego što je dodao da SAD ne žele da "vide eskalaciju sukoba".

Odgovor je do sada bio relativno blag, a strahuje se da će biti novih napada.

"Dosta nam je uzvišene retorike i šupljih reči praćenih slabim delovanjem. Jedini način da zaustavimo sve ovo, da odvratimo naše neprijatelje jeste da uzvratimo i da ih udarimo. Nema drugog načina", rekao je bivši izraelski premijer Naftali Benet za CNN.

Međunarodno zajednica već mesecima pokušava da deeskalira tenzije između Izraela i Hezbolaha. Procenjuje se da najjači saveznik Irana ima oko 150.000 raketa i projektila uperenih ka jugu, a strahuje se da bi rat uništio Liban i naneo ozbiljnu štetu Izraelu.

Aron Dejvid Miler, viši saradnik u "Carnegie Endowment for International Peace", kaže da postoji "potencijal da stvori situaciju kakvu nikada nismo videli u ovom regionu: veliki regionalni rat, koji bi mogao da uvuče Zaliv”.

On upozorava da bi to takođe moglo dovesti do direktne konfrontacije između Sjedinjenih Država i Irana.

Pa ipak, tokom proteklih skoro 10 meseci borbi, Izrael, Hezbolah i Iran su se uvek povlačili od onoga što bi se moglo nazvati "samom ivicom". Izrael je u januaru ubio visokog lidera Hamasa u Bejrutu, ali sveopšti rat nije buknuo. U aprilu je u Damasku ubijen glavni komandant Korpusa iranske revolucionarne garde (IRCHG). Kao odgovor, Iran je pokrenuo neviđene udare na Izrael, ali opet nije došlo do sveopšteg rata.

Status kvo, međutim, ne može da traje doveka. Na desetine hiljada Izraelaca je izmešteno iz svojih domova, većina gradova na severu Izraela su postali gradovi duhova. Priča je identična u južnim delovima Libana.

Najbolji način da se izbegne sveopšti rat između Izraela i Hezbolaha, kaže Blinken, jeste da se postigne dogovor o prekidu vatre u Gazi.

Ipak, neki smatraju da bi to bilo "kratkoročno rešenje". Izrael bi u potpunosti da ukloni Hezbolah kao pretnju, i da ih vrati na reku Litani, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN kojom je okončan poslednji veliki rat između njih 2006. godine,

"Ako svet ne udalji Hezbolah od granice, Izrael će to učiniti“, rekao je u decembru izraelski ministar odbrane Joav Galan.

I tako uprkos bombardovanju, domaćim pritiscima, strahovima i eskalacijama, borbe između Izraela i Hezbolaha nastavljaju da tinjaju, a ne da ključaju. Izgleda da niko ne želi ovaj rat. Ali kao što je Hohštajn upozorio na istom vebinaru: "Ratovi su istorijski počeli širom sveta čak i kada ih lideri nisu želeli, jer nisu imali izbora".

(Telegraf.rs)