Grčka ostrva se suočavaju sa ozbiljnom krizom usred sezone: Biće još gore narednih nedelja kad nagrnu turisti

Grčka ostrva, poznata po svojim idiličnim gradovima, prelepim pejzažima i sunčanim plažama, suočavaju se sa ozbiljnom krizom dok je letnja sezona u punom jeku. Mnoga ostrva su alarmantno ostala bez vode, a problem će se pogoršati kako se turistička sezona nastavlja, zajedno sa toplim i suvim vremenom.

Nekoliko ostrva, uključujući Leros, Sifnos i delovi Krita i Kefalonije proglasili su vanredno stanje zbog nestašice vode, pošto su godine sa veoma malo padavina i nenormalno toplim zimama uzele danak na rezervoarima i podzemnim izvorima vode.

Preporučujemo

Vlasti se bore da pronađu rešenje, uključujući pretvaranje morske vode u vodu za piće, dok se ostrva pripremaju za dolazak miliona turista u narednim nedeljama.

Na Naksosu, planinskom ostrvu u Egejskom moru, oivičenom dugim peščanim plažama, rezervoari su se dramatično smanjili, otkrivajući isušena korita jezera. Dva ostrvska rezervoara sa kišnim napajanjem sada zajedno drže oko 200.000 kubnih metara vode, samo trećinu onoga što su imali prošle godine.

Foto: VAFEIADAKIS ARISTIDIS / Sipa Press / Profimedia

"Situacija je loša, to je sigurno. Klimatske promene su krive za nestašicu vode koju doživljavamo", rekao je za CNN gradonačelnik Naksosa Dimitris Lianos.

Ali turizam pogoršava problem povećanjem potražnje, dodao je on.

On je istakao da Naksos za sada ispunjava potrebe za vodom, ali je zabrinut zbog onoga što će se desiti, kada još hiljade turista stigne na ostrvo do kraja leta.

Nedostatak vode je problem u mnogim delovima Grčke, zahvaljujući rastućoj potražnji, nedostatku održive politike vode i klimatskim promenama, ali ostrva su najranjivija, rekao je Nikitas Milopulos, profesor specijalizovan za upravljanje vodama na Univerzitetu u Tesaliji.

"Oni kombinuju nedostatak vodenih resursa - plitke vodonosne slojeve, retke reke ili brane - sa ogromnim porastom potražnje za vodom tokom leta", rekao je on za CNN.

Ekstremno vreme izazvano klimatskim promenama samo pogoršava situaciju. Prošla zima je bila najtoplija u zemlji od početka evidencije 1960. godine, skoro svakog meseca ove godine zabeleženo je manje padavina nego inače, a Sredozemno more je bilo na rekordno visokim temperaturama.

Od oktobra, padavine su na nekim ostrvima bile 40 odsto manje nego obično, rekao je Kostas Laguvardos, direktor istraživanja u Nacionalnoj opservatoriji Atine.

"Dakle, to je veliki problem", rekao je on.

Foto: VAFEIADAKIS ARISTIDIS / Sipa Press / Profimedia

Na Tinosu, ostrvu severno od Naksosa, ispresecanom belim selima na vrhu litica i stotinama crkava, vodosnabdevanje je takođe na prelomnoj tački.

Ostrvo, koje nema rezervoare kao što ima Naksos, nekada je pokrivalo svoje potrebe kroz bunare i bušenje kako bi se došlo do podzemnih izvora. Ali ovo postaje sve teže i teže kako voda presuši, rekao je gradonačelnik Tinosa Panagiotis Krontiras.

Na Lerosu, ostrvu u južnom Egejskom moru, situacija sa vodom je postala toliko loša da su vlasti prošlog meseca proglasile vanredno stanje. Ranije ovog meseca, grčka mornarica i ministarstvo odbrane poslali su brodove koji prevoze vodu na ostrvo kako bi zadovoljili osnovne potrebe zajednice.

Traženje rešenja

Kako se rezervoari smanjuju i podzemne vode nestaju, neka ostrva su se okrenula netaknutim okeanskim vodama koje ih okružuju tražeći rešenja.

Jedinice za desalinizaciju - koje pretvaraju morsku vodu u slatku vodu uklanjanjem soli i nečistoća - postale su spas za mnoga grčka ostrva koja su u problemu, uprkos tome što su često skupa.

Naksos se oslanja na četiri privremene jedinice da pokrije nedostatak vode na ostrvu.

Tinos ima između pet i šest jedinica za desalinizaciju koje proizvode oko 5.000 kubnih metara dnevno - dovoljno da popuni oko dva olimpijska bazena.

"Naš jedini način da se zaista borimo sa ovom nestašicom u narednim godinama je desalinizacija", rekao je Krontiras, gradonačelnik ostrva, za CNN.

Ali čak je i ovo rešenje naišlo na probleme na nekim mestima. Kotakis je za krizu okrivio Leros zbog neuspeha u održavanju dve jedinice za desalinizaciju ostrva, koje su obe u zapuštenom stanju.

Strahovi oko vode takođe dodaju gorivo energičnoj debati o prekomernom turizmu na ostrvima, jer broj posetilaca raste.

Krontiras je posebno zabrinut zbog buma u ​​bazenima u Tinosu i drugde, što dodatno opterećuje sisteme za vodu.

"S obzirom na krizu potrebno nam je da država možda počne drugačije da gleda na potrebu za postojanjem bazena na ostrvima", dodao je on.

Čini se da će situacija doći do vrhunca kako se približava turistička sezona u avgustu - gde će potražnja za vodom biti najveća - i izgleda da će se suvo, vruće vreme nastaviti.

"Mnoga druga ostrva će se suočiti sa problemima tokom ovog perioda ako ne preduzmemo mere", rekao je Laguvardos.

Grčka je na udaru brutalnog toplotnog talasa, a temperatura je prešla 40 stepeni.

U toku je drugi toplotni talas ovog leta, nakon ranog toplotnog talasa prošlog meseca, koji je bio najtopliji jun u zemlji u istoriji.

Besneli su brojni šumski požari, a najmanje šest turista, uključujući britanskog TV voditelja i doktora Majkla Mozlija i jednog američkog turistu, poginulo je u visokim temperaturama koje su spržile grčka ostrva.

(Telegraf.rs)