Bajden se povukao, ali Tramp i dalje nije pobedio, šta se može očekivati?

Ako se politička situacija u Sjedinjenim Američkim Državama za samo dve nedelje dramatično promenila, teško je i osetljivo prejudicirati šta se sve može dogoditi u narednih sto dana do 5. novembra kada najmoćnija država sveta bira svog predsednika, piše u svojoj analizi Institut za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope (IPESE).

Predsednik SAD Džozef Bajden je 5. jula u intervjuu Džordžu Stefanopolusu iz ABC-a, samouvereno rekao: "Samo svemogući Gospod bi mogao da me ubedi da odstupim od kandidature". Dve nedelje nakon toga, 21. jula u saopštenju Bajden objavljuje da napušta predsedničku trku i predlaže potpredsednicu Kamalu Haris da bude kandidat na novembarskim izborima.

Preporučujemo

Atentat na Donalda Trampa je nametnuo novu sliku izbora i predsedničkoj kampanji dao novu dimenziju, a sudeći po ocenama javnog mnjenja, Trampu je ubrizgao novu popularnost.

Koliko god da je Bajden otvorio put za svoju potpredsednicu Kamalu Haris, ona nije zvaničan predsednički kandidat. Posle odluke o Bajdenovom povlačenju, Demokratska stranka treba službeno da izabere novog kandidata na Nacionalnoj konvenciji demokrata u Čikagu od 19. do 22. avgusta.

Minimalno vreme za kampanju

Nameće se pitanje – Da li je pametno i pragmatično toliko čekati i kakvu će šansu budući kandidat imati ako mu ostaje samo tri meseca za kampanju? Gotovo da neće imati mogućnost da zakorači u sve države, niti da vodi kampanju kako je uobičajeno.

Anketa za CNN objavljena 2. jula pokazala je da bi Haris, koja tada još nije bila u predsedničkoj trci, dobila 45 odsto podrške, dok bi 47 odsto bilo za Trampa.

Da bi ublažili ove poteškoće, velike su šanse da Demokratska stranka organizuje onlajn glasanje pre konvencije i procene su da to može da se dogodi u narednih 7 do 10 dana, a da se na konvenciji u drugoj polovini avgusta samo ceremonijalno potvrdi kandidatura. Ako se ipak, što je manje izvesno, demokrate odluče za zvaničan odabir sledećeg meseca na konvenciji, to bi bio mnogo iscrpljujuć i komplikovan proces za partiju, a u nekim državama i neizvodljiv jer ranije zatvaraju mogućnost da se prijavljuju novi kandidati.

Ko ima veće šanse? Tramp ili Haris

Relevantne ankete su još pre nekoliko meseci pokazale da Tramp ima prednost u odnosu na Bajdena. Nakon predsedničke debate i pokusaja atentata, ta prednost se samo povećavala. Ipak, kakvu šansu ima Kamala Haris i da li je osveženje kod demokrata?

Anketa za CNN objavljena 2. jula pokazala je da bi Haris, koja tada još nije bila u predsedničkoj trci, dobila 45 odsto podrške, dok bi 47 odsto bilo za Trampa. Prema još jednom nacionalnom istraživanju koju je proveo CBS News, Tramp je sa 52 odsto vodio ispred Bajdena koji je nosio 47, dok je predviđanje za trku sa Haris bilo 51 Tramp, 48 Haris.

Sve ovo je vrlo načelno i procenti su i dalje neizvesni, a ozbiljna i relevantna istraživanja rejtinga, koja uključuju i odgovor na poslednje događaje, mogu da se očekuju u američkoj javnosti tek za deset dana.

Referendumska atmosfera

Do tada trka traje, kampanja demokratskog kandidata će biti nikad kraća, a republikanska artiljerija je vrlo oštra i ljuta tvrdeći da je njihovom kandidatu sada još izvesnija dominacija. I Tramp je nastavio sa rafalima na Bajdena, rečima: "Nije gotovo, možda Bajden zaboravi da je odustao od izbora", ali se obrušio i na Kamalu Haris, novu rivalku: "Još će lakše biti pobediti nju, nego najlošijeg predsednika u istoriji Amerike".

Kamalini konkurenti

Demokrate, ipak, bez sumnje nisu ujedinjene oko predloga kandidata, ali može se čuti: "Čvrsta. Neustrašiva. Uporna. Kamala je buduća predsednica". Iskreno ili neiskreno, procene su da će je većina demokrata podržati i dati glas njoj, ako ne sa motivom "glas za nju", onda sa motivom "glas protiv Trampa", ukoliko se proceni da ona ima najviše šanse da mu stane na crtu, navodi IPESE u analizi.

Atentat na Donalda Trampa je nametnuo novu sliku izbora i predsedničkoj kampanji dao novu dimenziju, a sudeći po ocenama javnog mnjenja, Trampu je ubrizgao novu popularnost.

Od mogućih izazivača i konkurenata Kamale Haris u Demorkatskoj stranci, pominje se i bivša prva dama SAD, Mišel Obama, koja, iako nije javno pokazala interesovanje za kandidaturu, a i navedeno je još u martu da se neće kandidovati, ima obećavajuće anketne brojke i popularnost i u javnosti se spekuliše da bi mogla da bude nominovana. Pominju se i Grečen Vitmer (52), guvernerka Mičigena, zatim Džo Mančin (76), senator iz Zapadne Virdžinije, Džoš Šapiro (51), guverner Pensilvanije, kao i Gavin Njusom (57), guverner Kalifornije, koji je doduše ranije istakao da se neće kandidovati protiv Kamale.

Opcija je pregršt, sigurnosti nema, potezi se prate danonoćno. Ako se nekada moglo reći: "100 dana pred izbore je praktično već sve gotovo", sada se može reći: "tek je sve počelo". Bajden možda jeste izgubio, ali Tramp i dalje nije pobedio.

(Telegraf.rs)