Ko bi sve mogao da zameni Bajdena? Kamala nije jedina na spisku
Predsednik SAD Džo Bajden saopštio je večeras da se povlači iz predsedničke trke, a nedugo potom je objavio da podržava svoju potpresednicu Kamalu Haris.
Bajden je u objavi na društvenim mrežama naveo da će ostati na mestu predsednika do kraja mandata, odnosno januara 2025, te da će se tokom ove sedmice obratiti naciji i obrazložiti detaljnije svoju odluku o povlačenju.
Nakonadno je, u zasebnoj objavi otvoreno podržao Kamalu Haris kao demokratsku kandidatkinju za predsednicu. Iako je Kamala očekivan izbor, ona nije jedini kandidat koji bi mogao da zameni Bajdena, a neki od imena na listi su u Srbiji dobro poznati.
Podsetimo, Deutsche Welle je pre nekoliko dana predstavio ljude koji su na vrhu nezvaničnog "popisa".
Kamala Haris
Bajdenova potpredsednica Kamala Haris je najlogičniji izbor. Na izborima 2020. ona je ušla u istoriju kao prva žena, prva tamnoputa i prva osoba indijskog prekla (njena majka potiče iz Indije) koja je preuzela dužnost američke potpredsednice.
Međutim, ova 59-godišnjakinja od početka ima poteškoća da se etablira kao vodeća osoba nezavisna od Bajdena. U prvim danima poveren joj je zatak vođenja američkog odgovora na masovno useljavanje iz Latinske Amerike, što je Sizifov posao. Kod obuzdavanja migracije potpuno je zakazala, što Trampov izborni tim vešto koristi protiv nje.
Od 2023. Kamala Haris se pojačano zauzima za pravo na pobačaj. U martu 2024. ona je kao prva potpredsednica posetila jednu kliniku za abortuse. Kao žena i dete doseljenika s Jamajke i iz Indije uspela je da pridobije potporu većeg broja birača afroameričkog i južnoazijskog porekla.
Istovremeno, ona nastavlja da radi svoj posao u Kaliforniji kao državni tužilac (u Sjedinjenim Američkim Državama ova funkcija je kombinacija ministra pravosuđa i glavnog državnog tužioca), zbog čega je delovi levice napadaju kao "policajku", što je negativno uticalo i na njena nastojanja oko kandidature za predsednicu 2019. godine.
Haris ima bitnu prednost u odnosu na sve druge kandidatkinje i kandidate za zamenu Bajdena. S obzirom na to da je već potpredsednica mogla bi u slučaju kandidature za predsednicu da ima legalan pristup novcu koji su njih dvoje prikupili za predsedničku kampanju. Skupljen je iznos od oko 91 milion dolara). Drugi političari bi najpre morali da se potrude oko prikupljanja novca. Ako ne bi mogli da skupe dovoljno, bili bi u lošijem položaju u odnosu na već etablirani Trampov tim.
Grečen Vitmer
Guvernerka Mičigena Grečen Vitmer ima 52 godine i jedna je od najaktivnijih u Demokratskoj stranci. Ona je u Mičigenu progurala nekoliko naprednih zakona, između ostalog veće poreske olakšice za siromašne porodice, bolju zaštitu LGBTQ+ zajednice, neke mere za strožu kontrolu oružja i osiguranje novca kako bi se autoindustrija u Detroitu učinila manje štetnom za životnu sredinu.
Godine 2020. bila je suočena s urotom desnih ekstremista, koji su hteli da je otmu i sude joj jer su smatrali da su njene mere ograničenja za vreme pandemije koronavirusa u Mičigenu bile previše stroge.
Samo devet dana nakon hapšenja zavernika Tramp je u Mičigenu održao skup na kojem je ponovio kritike politike koju je Vitmer sprovodila za vreme pandemije i podstakao je svoje pristalice da skandiraju: "lock her up" - zatvorite je. To je slogan koji su Trampove pristalice skandirale u predizbornoj kampanji 2016. protiv Hilari Klinton.
Vitmer je u Mičigenu, jednoj od saveznih država koje nekad većinom biraju demokrate, nekad republikance, i dalje omiljena i verovatno će je 2028. kandidovati za predsednicu SAD-a. Nakon nedavnog sučeljavanja Bajdena i Trampa, anonimni izvori tvrde kako se Vitmer požalila da Bajden više ne može pobedi u Mičigenu, što je ona demantovala.
Gevin Njusam
Kalifornijski guverner Gevin Njusam branio je Bajdena nakon TV sučeljavanja i odbacio zahteve za njegovim povlačenjem.
"Čovek ne okreće leđa svojem kandidatu samo zbog jedne jedine stvari. Koja stranka čini tako nešto?", pitao je na američkoj televizijskoj stanici MSNBC kratko nakon debate.
Iako izgleda da je Njusam odlučan da ignoriše nagađanja o Bajdenovom nasledniku, upravo zbog toga njega često spominju kao mogućeg kandidata. Ovaj 56-godišnjak dolazi iz sveta ekonomije i bio je gradonačelnik San Franciska pre nego što je postao guverner Kalifornije, jedne od najbogatijih američkih saveznih država, a na tu dužnost je ponovo izabran.
Ali njegove poslovne veze i njegovu političku karijeru mogao bi Trampov tim okrenuti protiv njega, posebno kod tema kao što su vrlo rašireno beskućništvo u njegovoj saveznoj državi i porast krađa u radnjama u San Francisku.
Džej Bi Pritzker
Džej Robert "Džej Bi" Pritzker, guverner Ilinoisa, rođen je u jednoj od najbogatijih porodica na svetu. Ovaj 59-godišnjak je naslednik imovine Hyatt hotela, po procenama magazina Forbes raspolaže čistom imovinom vrednom oko 3.5 milijardi dolara. Pritzker već odavno svoju imovinu koristi kako bi podupirao svoju, kao i predizborne kampanje Demokratske stranke.
2018. je ovaj milijarder postao guverner Ilinoisa. Od tada se zauzimao za progresivnu politiku na području zakona o oružju, prava LGBTQ+ osoba, pobačaja, useljavanja i minimalne plate.
Pit Butidžidž
Sadašnji američki ministar saobraćaja Pit Butidžidž bio je relativno neupadljiva politička figura pre nego što se 2020. kandidovao za predsednika i nakon toga sebi osigurao mesto u Bajdenovoj vladi. Njegova karijera pre toga bila je puno impresivnija. Nakon završetka studija na Harvardu studirao je na Oksfordu i nakon toga radio u konsultantskom preduzeću McKinsey. Za vreme osmogodišnje karijere u američkoj mornarici bio je, između ostalog, šest meseci stacioniran u Avganistanu, gde je bio oficir zadužen za informiranje.
On je 2011. postao gradonačelnik Saut Benda, grada od oko 100.000 stanovnika u Indijani. Bio je 2019. jedan od demokratskih političara koji su hteli da postanu predsednički kandidati, ali se odrekao u korist Bajdena. Bio je jedan od prvih homoseksualaca koji su kandidovali za predsedničku dužnost. Butidžidž je s 42 godine najmlađi kandidat na ovom popisu.
Mišel Obama
Nekadašnja prva dama Mišel Obama, supruga bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, jedina je kandidatkinja na ovom popisu koja nikad nije imala neku političku funkciju. Ali, ona je i jedina koja u ispitivanjima javnog mnjenja jasno nadmašuje Trampa, ako bi se kandidovala za predsednicu. Prema ispitivanju agencije Ipsos od početka jula, ona bi osvojila 50 posto glasova, Trump bi osvojio 39 posto.
Mišel Obama je u više navrata rekla da nije zainteresovana za predsedničku kandidaturu. Ali, ako je američka politika nešto pokazala, onda je to činjenica da ništa nije toliko neverovatno da bi se moglo unapred isključiti.
(Telegraf.rs)
Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
demokratija
demokrate uništavaju demokratiju. pa po zakonu mora kamala
Podelite komentar
mišel
ima m_da
Podelite komentar
njusam
u americi nusom
Podelite komentar