Situacija se komplikuje: Šta se dešava ako predsednički kandidat u SAD odluči da napusti trku?

Trka za predsedničke izbore u SAD 2024. godine izgledala je kao "zacementirani" revanš između predsednika Džoa Bajdena i bivšeg predsednika Donalda Trampa, ali pre nešto manje od mesec dana desila se debata ova dva kandidata koja je dovela do tektonskog poremećaja - Bajden je danas odustao od trke.

Pitanje koje se sada postavlja jeste šta se dešava ako predsednički kandidat umre ili, kao u ovom slučaju, odustane od trke?

Preporučujemo

Odgovor na to pitanje dao je CNN.

U novembru 1872. godine, na primer, izdavač novina i demokratski predsednički kandidat Horas Grili umro je nakon Dana izbora, ali pre glasanja u Elektorskom koledžu. Iako to nije uticalo na ishod – predsednik Julisiz S. Grant je lako pobedio na reizboru – Grilijeva smrt stvorila je teško pitanje šta učiniti sa 66 glasova Elektorskog koledža koje je osvojio.

Većina elektora, sastajući se u državnim prestonicama, nije glasala za preminulog Grilija, već su ih podelili među četiri druga kandidata. Kongres nije prebrojao tri glasa koja su data za preminulog čoveka.

U više od 150 godina od Grilijeve smrti, doneta su dva ustavna amandmana vezana za predsedničko nasledstvo, ali još postoji "siva zona" kada je reč o nepredviđenom događaju koji može da zadesi predsedničkog kandidata ili nominovanog kandidata.

Dosadašnje ankete sugerisale su da su birači zabrinuti što su, prema njihovom mišljenju, i Tramp i Bajden prestari za taj posao. Tramp će imati 78 godina na dan izbora u novembru, a Bajden će napuniti 82 godine kasnije tog meseca. Bez želje da zvučimo morbidno, vredi znati šta bi se desilo ako, iz bilo kog razloga, bilo koji od njih dvojice ne bi mogao da nastavi trku.

A što se danas i desilo Bajdenovim odustajanjem.

Zameniti bilo koga od njih na glasačkom listiću bio bi zbrkan i haotičan proces koji bi otkrio podele i nesuglasice unutar političkih stranaka. Niko sa sigurnošću ne zna šta bi se desilo ako bi kandidat umro ili iz nekog razloga morao da se povuče iz trke.

Evo pregleda pravila za republikance i demokrate po ovom pitanju.

Šta se dešava ako kandidat ne može da nastavi svoju kampanju?

Proces zamene predsedničkog kandidata u velikoj meri zavisi od toga kada se desi upražnjeno mesto – tokom primarnog procesa i pre stranačke konvencije; tokom konvencije ili nakon konvencije; ili pre ili posle glasanja u novembru.

Šta se dešava ako se upražnjeno mesto desi tokom primarnog procesa?

Ako bi se upražnjeno mesto na bilo kojoj strani pojavilo pre nego što se većina  primarnih izbora održi, moguće je da bi se mogao pojaviti drugi kandidat i osvojiti neke delegate. Ali pošto su primarni izbori odavno prošli, malo je verovatno da bi bilo koji kandidat, osim Trampa ili Bajdena, mogao osvojiti dovoljno delegata za nominaciju pre stranačkih konvencija ovog leta.

Međutim, da je do odustajanaj došlo pre primarnih izbora, bilo bi moguće da bi države odlože, prema Eleni Kamark, članici odbora za pravila Demokratskog nacionalnog komiteta i višoj saradnici u Institutu Brukings koja je proučavala to pitanje. Republikanci su nedavno održali svoju konvenciju u Milvokiju, a demokrate će održati svoju konvenciju u Čikagu u avgustu.

Bajden se nije suočio sa ozbiljnom opozicijom na demokratskim primarnim izborima,  a sa strane republikanaca Tramp je pobedio u gotovo svakoj trci.

Šta ako se mesto uprazni nakon primarnih izbora i pre ili tokom konvencije?

Ako bi vodeći kandidat odustao od kampanje nakon većine primarnih izbora ili čak tokom konvencije, pojedinačni delegati bi verovatno odlučili o kandidatu stranke na samoj konvenciji.

To bi bacilo svetlo na pitanje ko su zapravo ti delegati.

Došlo bi do haotične političke borbe u svakoj državi oko toga ko bi postao delegat (ako bi se upražnjeno mesto desilo pre nego što mnogi od tih ljudi budu izabrani) i koga bi na kraju podržali. Čak bi i ljudi koji nisu vodili primarne kampanje mogli na kraju biti razmatrani.

Možete pretpostaviti, na primer, da bi potpredsednica Kamala Harris bila glavni kandidat za glasački listić pošto je sada Bajden napustio trku. U isto vreme, s obzirom na slabost Niki Hejli na primarnim izborima, čini se malo verovatnim da bi se republikanci okupili oko nje ako Tramp ne bi mogao da se kandiduje.

Sa strane demokrata, takođe bi postojala druga grupa koju treba razmotriti: "superdelegati", grupa od oko 700 visokih stranačkih lidera i izabranih zvaničnika koji su automatski delegati na konvenciji na osnovu svoje pozicije. Prema normalnim pravilima stranke, oni ne mogu glasati u prvom krugu ako bi mogli promeniti ishod nominacije, ali su slobodni da glasaju u narednim krugovima.

Da li se ikada desilo nešto slično?

Moderni sistem primarnih izbora i kokusa evoluirao je tek u poslednjim generacijama dok su birači zahtevali veće učešće u procesu nominacije.

Izbori koji su pokrenuli promene bili su 1968. godine, kada je predsednik Lindon B. Džonson odlučio da se ne kandiduje nakon sramotnog rezultata na primarnim izborima u Nju Hempširu. Džonson je pobedio, ali jedva.

Kada je odustao od predsedničke trke, to je pokrenulo haotičnu trku za njegovu zamenu. Jedan kandidat koji je uskočio u trku, senator Robert F. Kenedi, bio je ubijen u Los Anđelesu odmah nakon što je pobedio na primarnim izborima u Kaliforniji, stvarajući teško pitanje koga bi njegovi delegati trebalo da podrže.

Konačni demokratski pobednik te godine, potpredsednik Hjubert Hamfri, prikupio je svoje delegate u državama koje nisu sprovodile primarne izbore, osiguravši dovoljno podrške da osvoji nominaciju.

Nasilje na ulicama Čikaga oko konvencije obeležilo je događaj i pomoglo da se inspiriše sistem primarnih izbora i kokusa koji danas imamo, a gde birači biraju predsedničke kandidate putem delegata koji su obavezni da podržavaju određenog kandidata.

Šta ako kandidat napusti trku nakon konvencije?

Bila bi potrebna drastična situacija da kandidat napusti trku u nekoliko meseci između stranačke konvencije tokom leta i opštih izbora u novembru.

Demokrate i republikanci imaju blago različite metode za rešavanje ove mogućnosti. Možete zamisliti da bi konačni rezultat verovatno bio da potpredsednički kandidat stupi na mesto na opštim izborima, ali to nije nužno zagarantovano.

Demokrate: Demokratski nacionalni komitet (DNC) je ovlašćen da popuni upražnjeno mesto na nacionalnoj listi nakon konvencije prema pravilima stranke, pošto se predsednik stranke konsultuje sa demokratskim guvernerima i liderima u Kongresu.

Republikanci: Ako se upražnjeno mesto desi kod njih, Republikanski nacionalni komitet može ili ponovo sazvati nacionalnu konvenciju ili sam izabrati novog kandidata.

Da li bi potpredsednički kandidat automatski postao kandidat za predsednika?

Detaljan memorandum Kongresne istraživačke službe (CRS) takođe napominje da ako predsednik na funkciji postane nesposoban nakon što osvoji stranačku nominaciju, 25. amandman bi podigao potpredsednika na mesto predsednika, ali stranačka pravila bi odredila ko bi se popeo na mesto stranačkog kandidata.

Nijedna stranka, prema CRS-u, ne zahteva da potpredsednički kandidat predsedničkog kandidata bude podignut na vrh liste, ali to bi očigledno bio najverovatniji scenario.

Da li je neki kandidat ikada napustio trku nakon konvencije?

U modernim vremenima, prema CRS-u, demokrata koji se kandidovao za potpredsednika 1972. godine, senator Tomas Iglton, bio je primoran da se povuče nakon konvencije kada je otkriveno da je lečen zbog mentalnih bolesti (1972. su bila veoma drugačija vremena. Danas, na sreću, nema gotovo nikakve stigme vezane za mentalno zdravlje).

DNC je zapravo morao da sazove sastanak kako bi potvrdio Sardženta Šrajvera kao drugog izbora potpredsedničkog kandidata demokratskog kandidata Džordža Mekgoverna.

Šta ako izabrani predsednik postane nesposoban nakon izbora?

Ako bi izabrani predsednik umro, tajming je ponovo važan.

Prema Ustavu SAD, elektori koji se sastaju u državnim prestonicama tehnički glasaju za predsednika. Dok neke države zahtevaju da glasaju za pobednika izbora u svojoj državi, u drugim državama imaju slobodu.

Memorandum CRS-a, koji citira nekoliko kongresnih saslušanja na tu temu, sugeriše da bi imalo smisla da izabrani potpredsednik jednostavno preuzme ulogu izabranog predsednika, ali sam zakon je nejasan.

Prema 20. amandmanu, ako izabrani predsednik umre, njegov ili njen izabrani potpredsednik postaje predsednik.

Moglo bi postojati neko pitanje, na primer, o tome kada tačno osoba postaje izabrani predsednik. Da li je to nakon što se elektori sastanu u decembru, ili nakon što se Kongres sastane da prebroji glasove Elektorskog koledža 6. januara?

Sve vesti o ovoj temi možete pratiti na našem BLOGU UŽIVO.

(Telegraf.rs)