Treba li zakon iz Gruzije državicama na Balkanu: Ko više od 20% zarađuje iz inostranstva, "širi strani uticaj"

Eka Gigauri, koja vodi borbu protiv korupcije u Gruziji, navikla je na oštre reči zvaničnika o poslu koji obavlja u ovoj zemlji. Ali, kada je videla njeno lice na posterima, gde je optužuju da je agent stranog uticaja, izdajica i špijun, zbunila se.

Gigauri, koja vodi jednu od glavnih grupa za borbu protiv korupcije u Gruziji, kaže da su ona i mnogi drugi bili na meti u vezi sa novim zakonom koji je vlada progurala kroz parlament.

Preporučujemo

Zakon o "stranom uticaju" zahteva od medija, grupa civilnog društva i neprofitnih organizacija da se registruju kao "oni koji ostvaruju interese strane sile" ako primaju više od 20% svojih sredstava iz inostranstva. Takođe ih podvrgava intenzivnoj državnoj kontroli i izriče velike novčane kazne za nepoštovanje.

Vlada tvrdi da je zakon potreban da bi se obuzdali štetni strani akteri koji pokušavaju da destabilizuju južnokavkazsku državu od 3,7 miliona ljudi. Mnogi novinari i aktivisti kažu da je njen pravi cilj da ih stigmatizuje i ograniči debatu pre izbora zakazanih za oktobar. To bi takođe moglo da ugrozi nastojanja Gruzije da se pridruži Evropskoj uniji.

Ova priča, podržana od strane Pulicerovog centra za izveštavanje o krizama, deo je tekuće serije AP-a koja pokriva pretnje demokratiji u Evropi.

Zakon podseća na sličan zakon u Rusiji, gde je korišćen za obračun sa pristalicama opozicije, nezavisnim medijima i aktivistima za ljudska prava. Gruzijski san, vladajuća partija u zemlji, usvojila je zakon iz drugog pokušaja.

2012. godine, nakon godina turbulencije, Gruzijski san je došao na vlast. Stranku je osnovao Bidzina Ivanišvili, milijarder iz senke koji se obogatio u Rusiji i nakratko bio premijer Gruzije. Ostao je van pogleda javnosti od 2013. godine.

Gruzijski san je obećao da će vratiti građanska prava i "resetovati" odnose sa Moskvom. Takođe je obećao da će težiti članstvu u EU i vezama sa SAD, uveravajući one Gruzijce koji su gledali na Zapad da ih zaštiti od svog moćnog severnog suseda.

U avgustu 2008. Rusija je vodila kratak rat sa Gruzijom, koja je napravila neuspešan pokušaj da povrati kontrolu nad otcepljenom pokrajinom Južnom Osetijom. Moskva je tada priznala nezavisnost Južne Osetije i još jedne otcepljene gruzijske provincije, Abhazije, i tamo postavila vojne baze.

2022. godine, nakon invazije Rusije na Ukrajinu u punom obimu, Gruzija je formalno podnela zahtev za pridruživanje EU. Podrška članstvu u EU je već bila visoka, ali nakon invazije, ankete su pokazale da je oko 74% Gruzijaca bilo za.

Mnogi u Gruziji, sa svojom dugom istorijom dominacije Moskve, podržavali su Ukrajinu dok se borila protiv ruske invazije. Ali gruzijska vlada se uzdržala od pridruživanja sankcijama Rusiji, zabranila desetinama kritičara Kremlja da uđu u zemlju i optužila Zapad da pokušava da uvuče Tbilisi u otvoreni sukob sa Moskvom.

Skoro tačno godinu dana kasnije, Gruzijski san je prvi put stavio zakon o "stranom uticaju" pred parlament. Usledile su višenedeljne demonstracije, gde je policija koristila suzavac i vodene topove da rastera demonstrante.

(Telegraf.rs)