Evropski parlament izabrao novih 14 potpredsednika

Evropski parlament (EP) izabrao je juče novih 14 potpredsednika, od kojih je troje iz Evropske narodne partije, petoro iz redova socijalista i demokrata, po dvoje iz redova liberala i Evropskih konzervativaca i reformista i po jedan iz grupacija Zelenih i Levice.

Za potpredsednike su izabrani Sabine Verhejen, Eva Kopač i Esteban Gonzales Pons iz Evropske narodne partije, Katarina Barli, Pina Pičerno, Viktor Negresku, Havi Lopez i Kristel Šaldemoze iz redova socijalista i demokrata, Martin Hojzik i Sofi Vilmes iz Obnovimo Evropu, Nikolae Štefanuta iz redova Zeleni-Evropski slobodni savez, Roberts Zile i Antonela Zberna iz Evropskih konzervativaca i reformista i Junus Omarži iz Levice.

Preporučujemo

Prvobitno je u prvom krugu glasanja za potpredsednike EP, prvog dana konstitutivne sednice ovog tela, izabrano 11 potpredsednika.

Kako je broj izabranih kandidata bio manji od broja mesta za koje se glasalo, održan je drugi krug glasanja, tokom kojeg je izabrano još troje potpredsednika, odnosno tada su izabrani Robert Zile, Antonela Zberna i Junus Omarži.

Evropski parlament prethodno je danas, prvog dana konstitutivne sednice, izabrao Robertu Mecolu, političarku sa Malte iz Evropske narodne partije, za novi mandat na čelu Evropskog parlamenta.

Mecola je izabrana apsolutnom većinom glasova tokom tajnog glasanja, nakon što su za nju glasala 562 poslanika.

Ona je u trci za predsednicu EP pobedila Irene Montero iz grupacije Levice, koja je dobila 61 glas.

Predsednica Evropskog parlamenta, 14 potpredsednika i pet kvestora, koji će se birati sutra, čine predsedništvo EP.

Predsedništvo EP utvrđuje pravila za nesmetano funkcionisanje parlamenta, sastavlja preliminarni nacrt budžeta EP i odlučuje o administrativnim, kadrovskim i organizacionim pitanjima.

Potpredsednici mogu da menjaju predsednika EP, uključujući tokom predsedavanja plenarnim debatama i predstavljanja EP na određenim ceremonijama ili u određenim radnjama, kada je to potrebno.

Kvestori se bave administrativnim pitanjima koja se direktno tiču samih poslanika u EP i oni su članovi predsedništva u svojstvu savetnika.

Portfelj svakog potpredsednika ili kvestora obuhvata njihove specifične odgovornosti u okviru predsedništva, koje pripisuje predsednik EP.

Potpredsednici EP i kvestori se biraju apsolutnom većinom, na period od dve i po godine, kao i predsednik Evropskog parlamenta.

Izbori za Evropski parlament održani su od 6. do 9. juna ove godine, a najviše glasova na njima je osvojila Evropska narodna partija koja ima 188 mandata, dok su na drugom mestu socijalisti i demokate sa 136 mandata.

Treća najveća politička grupacija u EP su novoformirane Patriote za Evropu mađarskog premijera Viktora Orbana sa 84 poslanika u EP, a na četvrtom mestu su Evropski konzervativci i reformisti italijanske premijerke Đorđe Meloni sa 78 poslanika.

Slede liberali okupljeni u grupaciji Obnovimo Evropu sa 77 poslanika, Zeleni sa 53 poslanika, Levica sa 46 poslanika, novoformirana Evropa suverenih nacija, predvođena Alternativom za Nemačku, sa 25 poslanika, a ostalih 33 mandata imaju poslanici koji se ne dovode u vezu ni sa jednom političkom grupacijom.

Novi saziv Evropskog parlamenta ima ukupno 720 poslanika.

(Telegraf.rs/Tanjug)