Tajna služba SAD: Njihov posao je da prime i metak umesto predsednika ako treba, ali to im nije jedini zadatak

S obzirom na to da se Građanski rat završio samo nekoliko dana ranije, 14. april 1865. godine bio je običan dan u Beloj kući. Predsednik Abraham Linkoln je čitao novine, doručkovao i sastao se sa svojim kabinetom. Takođe je potpisao zakon koji je ovlastio vladinu agenciju koja će postati poznata po zaštiti predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Ironično, Linkolnovo odobrenje stvaranja Službe za tajnu službu Sjedinjenih Država biće jedan od njegovih poslednjih zvaničnih akata — te večeri, ubio ga je Džon Vilks But dok je gledao predstavu "Naš američki rođak" u Fordovom teatru u Vašingtonu, piše Time.

Čak i da je Linkoln ranije dao ovlašćenja za stvaranje Tajne službe, teško da bi ona mogla sprečiti njegov atentat. Iako će se oko radnog učinka Linkolnovih telohranitelja zauvek debatovati, bilo je nezamislivo da bi glumac u predstavi pokušao da ubije predsednika. I iako je sigurnost predsednika pooštrena nakon Linkolnove smrti, Tajna služba koju je on ovlastio nije prvobitno bila namenjena za zaštitu predsednika. Zapravo, imala je mnogo običniju misiju: istraživanje i zaustavljanje tokova falsifikovanog novca.

Preporučujemo

Do 1865. godine, do jedne trećine, pa čak i polovine američkog novca u opticaju bilo je lažno. To je delimično bilo zbog starog sistema oslanjanja na državne banke da proizvode novac koristeći odobrene dizajne i papir koji je obezbeđivala Savezna vlada. Ali, iako je zemlja usvojila nacionalnu valutu 1863. godine, savezni dolari su bili jednako lako falsifikovani kao i oni koje su proizvodile države. Podstaknut smelim bekstvom falsifikatora Pita Mekartnija, koji je izbegao savezne čuvare i za koga se pričalo da je proizveo čak 100.000 dolara u lažnom novcu, Linkoln je sazvao komisiju da pronađe rešenje za problem lažnog novca. Ministar finansija Hju Mekaloh je došao do rešenja — bila je to "redovna stalna sila čiji bi posao bio da ove falsifikatore izbaci iz posla."

Sve je počelo s lovom na falsifikatore Foto: Tanjug/AP

Isprva, Tajna služba se fokusirala na novac, ali je 1867. godine njena misija proširena na uključivanje "otkrivanja osoba koje vrše prevare protiv vlade". Tokom godina, uprkos nedostatku zakonskog finansiranja, Tajna služba je preuzimala sve više odgovornosti, stičući priznanje kao posebna organizacija i dobijajući značke i ovlašćenja. Nakon atentata na 24. predsednika SAD Vilijema Mekinlija, 1901. godine, Kongres je zatražio da Tajna služba štiti samog predsednika.

Iako je Tajna služba dugo bila zadužena za zaštitu i bivših i predsednika na funkciji, nije uvek bila omiljena među zvaničnicima. Teodor Ruzvelt je nazvao "vrlo malim, ali vrlo potrebnim trnom u mesu", ali je smatrao da Tajna služba "neće biti od najmanje koristi" ako dođe do ozbiljnog pokušaja na njegov život. General Džordž Paton je nazvao tu službu "gomilom jeftinih detektiva, koji uvek mirišu na piće". A Džon F. Kenedi, koga je Tajna služba zvala "Lanser", bio je nestrpljiv sa njenim agentima, preferirajući motorne povorke i intimnu interakciju sa masom naspram pažljivo kontrolisanih javnih pojavljivanja. U poslednje vreme, Tajna služba je imala nekoliko teških godina sa skandalima vezanim za saobraćajne nesreće, dronove i prostituciju.

Ali za svaki debakl Tajne službe, postoji blizak susret. Agencija je osujetila ponovljene pretnje predsednicima, od plana za atentat na Gruvera Klivlenda do plana protiv predsednika Obame. Iako su se ponekad opisivali kao "bebisiteri sa pištoljem", agencija radi mnogo više, od organizovanja smeštaja do poštovanja zvaničnog protokola.

I da ne mislite da su agenti Tajne službe samo krupni momci u odelima — oni i dalje love falsifikatore. Pre nekoliko godina agencija je radila na slučaju falsifikatora koji čije lažne novčanice su kružile u Ročesteru u saveznoj državi Njujork, zaključuje Time.

Misija zaštite štićenih osoba

Zaštita predsednika SAD najpoznaitji je posao agenata Tajne službe Foto: Shutterstock

Tajna služba je zadužena za obezbeđivanje bezbednosti ne samo predsednika Sjedinjenih Američkih Država, potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država, kao i njihovih neposrednih porodica; već i bivših predsednika, njihovih supruga i njihove dece mlađe od 16 godina. Takođe, ona se bavi i zaštitom osoba u predsedničkom redu sukcesije, značajnih predsedničkih i potpredsedničkih kandidata i njihovih supružnika; kao i stranih šefova država i vlada prilikom posete SAD.

Po običaju, pruža zaštitu i sekretaru Trezora i sekretaru Domaće bezbednosti, kao i drugim osobama prema uputstvu predsednika (obično šefu Predstavničkog doma i savetniku za nacionalnu bezbednost, među ostalima).

Prema federalnom zakonu, predsednik i potpredsednik ne mogu odbiti ovu zaštitu.

Tajna služba takođe pruža fizičko obezbeđenje za kompleks Bele kuće; susednu zgradu Trezora; rezidenciju potpredsednika; glavne privatne rezidencije predsednika, potpredsednika i bivših predsednika; kao i sve strane diplomatske misije u Vašingtonu.

Zaštitna misija obuhvata koordinaciju ljudstva i logistike sa državnim i lokalnim policijskim snagama u SAD, unapređene mere za sprovođenje procene lokacija i mesta zaštite za zaštićene osobe, kao i zaštitnu obaveštajnu delatnost za istraživanje svih vrsta pretnji upućenih zaštićenima.

Tajna služba je vodeća agencija zadužena za planiranje, koordinaciju i sprovođenje operacija bezbednosti događaja koji su označeni kao Nacionalni događaji posebne bezbednosti (NDPB). Kao deo misije službe da spreči incident pre nego što se desi, agencija se oslanja na pažljivu prethodnu pripremu i procene pretnji koje razvija njen Odeljak za obaveštajne poslove kako bi identifikovala potencijalne rizike za zaštićene osobe.

Istražna misija

Borba protiv sajber kriminala deo je njihovog posla Foto ilustracija: Shutterstock

Tajna služba je zadužena za zaštitu platnih i finansijskih sistema Sjedinjenih Američkih Država od širokog spektra finansijskih i sajber zločina. Finansijske istrage obuhvataju lažne američke novčanice, prevaru banaka i finansijskih institucija, prevaru putem pošte, prevaru putem telefonskog prenosa novca, nelegalne finansijske operacije i velike zavere. Sajber istrage uključuju sajber-kriminal, napade na mreže, krađu identiteta, zloupotrebu pristupnih uređaja, prevaru sa kreditnim karticama i zločine intelektualne svojine.

Tajna služba takođe sarađuje sa FBI u Zajedničkom zadatku za borbu protiv terorizma (JTTF) koji istražuje i suzbija terorizam na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Takođe, Tajna služba istražuje nestalu i zlostavljanu decu i partner je Nacionalnog centra za nestalu i zlostavljanu decu (NCMEC).

Tajna služba takođe je zadužena za istraživanje izveštaja o postojanju primeraka izuzetno retkog zlatnog novčića "double eagle" iz 1933. godine, budući da je samo jedan primerak od četrnaest poznatih preživelih iz ove godine dozvoljen za posedovanje ili prodaju.

8 "tajnih" detalja o Tajnoj službi koje možda niste znali

Tamne naočare, ozbiljni izrazi, tajnoviti slušni aparat, crno odelo, možda naznaka ispupčenja ispod jakne... Svi prepoznaju agenta Tajne službe kad ga vide, zar ne?

Ali, kako piše howstuffworks.com, Tajna služba Sjedinjenih Država je mnogo više od bezosećajnih automatona koji nose oružje i stavljaju svoje živote na kocku da bi zaštitili predsednike i druge značajne političare. Kada je Tajna služba Sjedinjenih Država — USSS, za sve zaljubljenike u vladine akronime — osnovana krajem Građanskog rata, zaštita ljudi nije bila ni u njenoj DNK. Kao što smo i napomenuli na početku teksta...

Zato, evo nekoliko detaljčića koje možda niste znali o jednoj od najtajnijih američkih federalnih agencija:

1. Nije baš kao na "velikom ekranu"

Najveći deo njihovih poslova nije uzbudljiv kao na filmu Foto: Shutterstock

Samo oko 3.600 od više od 7.000 zaposlenih u USSS su ozbiljni telohranitelji (poznati kao specijalni agenti) koji štite predsednika i druge odabrane državne zvaničnike.

Oko 1.650 zaposlenih u Tajnoj službi su uniformisani službenici čija je dužnost da obezbeđuju lokacije, gde god one bile, na kojima se predsednik i drugi zvaničnici pojavljuju. Uniformisana divizija je odgovorna za bezbednost u Beloj kući, Nacionalnoj opservatoriji (rezidencija potpredsednika), Ministarstvu finansija i drugim mestima poput stranih ambasada u Vašingtonu.

Još oko 2.300 zaposlenih pruža tehničku policijsku podršku i druge pozadinske usluge; stvari poput određivanja najsigurnijih ruta za motorne kolone, najboljeg i najsigurnijeg načina opremanja "zveri" (nedavno ime za glavni automobil predsednika SAD), kako izbeći hemijske napade ... i više svakodnevnih vladinih poslova poput podnošenja izveštaja o troškovima i odgovaranja na pitanja od strane službenika ili agenata koji imaju problema sa prijavljivanjem na svoje laptopove.

Većina osoblja USSS ne provodi vreme sa predsednikom. To nije baš materijal za filmove poput "Pad Olimpa" ili "Napad na Belu kuću".

2. Koliko je zaista važno čuvati novac?

Na  početku smo objasnili da je borba protiv falsifikatora bio osnovi zadatak Tajne službe. Ali, ona se time i danas bavi. Prema rečima portparola USSS, "tokom protekle decenije, Tajna služba je izvršila oko 50.000 hapšenja zbog falsifikovanja, sajber i finansijskih zločina i zaplenila je 1,8 milijardi dolara lažnih novčanica. Tajna služba je takođe sprečila potencijalni gubitak od oko 53 milijarde dolara."

Dakle, da li Tajna služba i dalje podnosi izveštaje Ministarstvu finansija? Ne. Od 1. marta 2003. godine, USSS je prebačena u novoformirano Ministarstvo unutrašnje bezbednosti, što se sada čini prikladnijim. Ali, Tajna služba i dalje sprovodi zaštitu finansijske infrastrukture nacije.

3. Agenti Tajne službe i dalje su zvezde

Kao što su pokazali Klint Istvud, Džerard Batler, Čening Tejtum i mnoge druge holivudske zvezde, ne možete zaobići američku kulturnu ikonu koja što je specijalni agent Tajne službe. Oni su stvarno spremni da prime metak kako bi spasili tuđe živote.

Svakako, nije uvek tako uzbudljivo. "Najbolji način da se sumira posao agenta Tajne službe", rekao je bivši agent Džonatan Vakrou, koji je proveo 14 godina u službi, više od četiri godine na zaštiti tadašnjeg predsednika Baraka Obame,  "su dugi periodi dosade prekinuti momentima čistog terora."

Agenti Tajne službe spasili su Ronalda Regana pri pokušaju atentata 1981. godine. Pomogli su Džeki da se vrati u kabriolet kada je Džon F. Kenedi pogođen 1963. godine. Umotali su predsedničkog kandidata Donalda Trampa i odvezli ga sa pozornice kada je neko povikao "pištolj" na skupu 2016. godine. Tu su, na dan inauguracije, pružajući ljudski štit dok predsednik gotovo redovno šeta Pensilvanijskom avenijom.

Foto: Michael A. W. Evans / Zuma Press / Profimedia

Prilično je sporo, kada nije užasno. Ali pritisak je neprestano ogroman.

"Tajna služba ima misiju nulte greške", rekao je pukovnik Kristofer Fagan grupi novajlija Tajne službe u video snimku Business Insidera. "Šta to znači u laičkom jeziku, dame i gospodo, jeste ovo: U Tajnoj službi ne možete imati loš dan.

"Ako imate loš dan, i ne obavite svoj posao, promenićete svet." I nije mislio na bolje.

4. Agenti su počeli štititi predsednika u 20. veku

Tek nakon atentata na predsednika Vilijama Mekinlija 1901. godine, Tajna služba je dobila zadatak da štiti predsednika.

(Brza digresija, pod "Više nije tako": Mekinlija su pogodila u stomak dva metka koje je ispalio anarhista Leon Čolgoš. Predsednik je umro osam dana kasnije. Čolgošovo suđenje počelo je devet dana nakon Mekinlijevog smrti i trajalo je tri dana. Ubica je obešen manje od dva meseca nakon napada.)

5. Postati specijalni agent nije lako

Foto: Shutterstock

Navodi se da samo jedan od 100 kandidata uspeva da prođe obuku za specijalne agente, a mnogi od njih otpadaju kada stignu do Trening centra Džejmsa J. Roulija u Lorelu, Merilend.

Svi regruti prolaze kroz šestomesečnu obuku nakon što su temeljno provereni. Podvrgavaju se poligrafskom testiranju. Prođu obuku za rukovanje vatrenim oružjem, obuku za vožnju (gde ih uče stvarima poput manevra izbegavanja), obuku borbe bez oružja, osnovnu obuku federalne policijske službe. Kada dostignu taj nivo, provode tri do pet godina u terenskom uredu, kod kuće ili u inostranstvu. I tek tada, možda, prelaze na drugu fazu karijere, u zaštitnu diviziju. Najbolji odlaze u Predsedničku zaštitnu diviziju (PPD), gde većina služi najmanje šest godina.

7. Oni su čvrsti i kul, ali tetovaže nisu dozvoljene

Tačno je... uglavnom. "Ako imate vidljive telesne oznake, bićete obavezni da ih medicinski uklonite o sopstvenom trošku pre nego što stupite na dužnost u Tajnoj službi", navodi USSS na svojoj internet stranici.

Kada su upitani o tabuu vezanom za tetovaže, portparol USSS-a je putem e-pošte izjavio: "Tajna služba SAD-a, slično kao i druge policijske agencije, ima uniformni standard oblačenja kojem zaposleni moraju da se pridržavaju."

I to je sve što su ima da kažu o tome.

8. Mogu imati prošlost vezanu za drogu, mada...

Prethodna upotreba marihuane ili zloupotreba lekova na recept ili onih koji se mogu kupiti bez recepta nije automatska prepreka za ulazak u Tajnu službu. Zavisi od toga koliko je star aplikant i kada je poslednji put koristio dotične stvari. To je prilično otvorena pozicija za uobičajeno skockanu uniformu.

"Tajna služba SAD ne odobrava bilo kakvu prethodnu nelegalnu aktivnost s drogama od aplikanta", navodi USSS na svojoj stranici, "ali priznaje da neki inače kvalifikovani aplikanti mogu da su koristili ili na drugi način imali interakciju s ilegalnim drogama u prošlosti."

Međutim, svaki aplikant koji trenutno koristi ilegalne droge smatraće se "nepodobnim".

I, da, postoji testiranje na droge.

I dalje je to "svet muškaraca"

Foto: Shutterstock

Godine 1971., Lori Anderson, Su Bejker, Ketrin Klark, Holli Hufšmit i Filis Šanc postale su prve pet ženskih specijalnih agenata. Ali tek 2013. godine prva žena — Džulija A. Pirsun — bila je imenovana za šefa agencije. Postala je 23. direktorka USSS-a 27. marta 2013. godine.

Ali od više od 7.000 zaposlenih danas, manje od četvrtine su žene. Ipak, Služba tvrdi da se trudi.

"Oko 24% zaposlenih u Tajnoj službi su žene", kaže portparol USSS-a. "Tajna služba stalno i aktivno regrutuje kako bi osigurala raznolikost zaposlenih. Deo ovih napora uključuje posete koledžima, organizovanje informativnih sesija i učešće na sajmovima karijere."

A koliko je taj posao plaćen?

Nakon što specijalni agenti Tajne službe provedu tri godine u terenskom uredu i šest ili više godina u zaštitnoj diviziji, prelaze u poslednju fazu svoje karijere, koja može uključivati dalje zaštitne zadatke, dodatni rad u terenskom uredu ili specijalne zadatke (uključujući obuku novih agenata, rad na elektronskim kriminalnim slučajevima ili rad u kongresnom timu). Specijalni agenti na početnom nivou započinju sa zaradom od 49.016 dolara godišnje. U fazi 3 svoje karijere, specijalni agenti mogu zarađivati skoro 145.000 dolara godišnje.

(Telegraf.rs)