Ko je čovek koji Ukrajinu snabdeva oružjem zbog čega su Rusi hteli da ga ubiju?

Američki obaveštajci osujetili su rusku zaveru za ubistvo izvršnog direktora vodećeg nemačkog proizvođača oružja Armina Papergera, što je, kako pišu američki mediji, bio očigledan pokušaj osvete za ulogu kompanije u snabdevanju Ukrajine velikom količinom oružja.

Zavera za ubistvo Armina Papergera, izvršnog direktora Rajnmetala, bila je jedna od nekoliko pokušaja ruske vlade da osujeti snabdevanje Ukrajine oružjem. Inače,  kako prenosi CNN, ovo nije bio jedini pokušaj da se osujete ratni napori Ukrajine i da su se ovakve situacije dešavale u raznim evropskim zemljama.

Preporučujemo

Planovi za ubistvo Papergera bili su u najnaprednijoj fazi od svih planova, rekli su istražitelji. Američke vlasti su odmah obavestile svoje nemačke kolege, navodi se u izveštaju, a obezbeđenje oko Papergera i Rajnmetala je u skladu sa tim pooštreno.

Paperger je za Fajnenšel tajms rekao da je nemačka vlada stvorila "veliki nivo bezbednosti". Rajnmetal je, kako prenosi Gardijan, odbio da komentariše, ali je u izjavi za medije naveo da se "uvek preduzimaju neophodne mere" uz redovne konsultacije sa bezbednosnim organima.

Nemačke vlasti još nisu odgovorile na zahteve za komentar, ali je vladin zvaničnik potvrdio da su SAD upozorile Berlin na plan.

Rajnmetal je jedan od najvećih svetskih proizvođača oružja, koji proizvodi artiljerijske i tenkovske granate, kao i oklopna vozila. Značajno je povećao proizvodnju nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine i jedan je od najvećih ukrajinskih dobavljača vojne opreme i municije, piše nemački Der Spiegel.

U februaru je Rajnmetal najavio planove za otvaranje fabrike municije u Ukrajini za proizvodnju i popravku oklopnih vozila. Fabrika je bila glavni razlog za zaveru protiv Papergera, rekli su nemački bezbednosni organi za Der Spiegel.

Posmatrači su primetili su da je jedan patrolni automobil i nekoliko policajaca, sa automatskim puškama, bili stacionirani ispred sedišta Rajnmetala, u gradu Diseldorfu, na zapadu Nemačke, mesecima, dok je Paperger imao vidljivu ličnu zaštitu u sličnom periodu.

Na javnim mestima kao što su fudbalske utakmice, kulturni događaji i sastanci klubova, pratilo ga je obezbeđenje uz pratnju policije pokrajine Severna Rajna-Vestfalija.

Članice NATO nastoje da pojačaju deljenje obaveštajnih podataka

Ruska kampanja sabotaža bila je glavna tema diskusije među NATO zvaničnicima okupljenim u Vašingtonu povodom 75. godišnjice saveza. NATO je nastojao da poboljša deljenje obaveštajnih podataka širom saveza kako bi nacije bile u stanju da povežu tačke između onoga što bi inače moglo da izgleda kao različite kriminalne aktivnosti jedinstvene za njihovu zemlju.

Ali kampanja — i naročito spremnost Rusije da preduzme smrtonosne akcije protiv evropskih građana na stranom tlu — postavila je teška pitanja o tome kako bi savez trebalo da odgovori. U teoriji, prema Članu 5, oružani napad na jednu članicu NATO je napad na sve.

Ruska kampanja sabotaža je, s vremena na vreme, delovala kao nasumičan pristup koji su sprovodili amateri. Neki od zločina povezanih sa kampanjom nisu imali očigledne veze sa sukobom u Ukrajini; poljski premijer Donald Tusk je javno sugerisao da bi požar u IKEA-i u Litvaniji mogao biti delo Rusije, na primer. U Poljskoj, CNN je izvestio, jedan Ukrajinac je bio regrutovan preko Telegrama od strane ruskog posrednika koga nikada nije upoznao lično i plaćen je samo sedam dolara da sprejom ispiše antiratne grafite. Kasnije je bio zamoljen da postavi kamere za nadzor i zapali ogradu ukrajinske transportne kompanije.

Neki analitičari su ovu kampanju nazvali "hibridnom", pošto koristi nevojne alate poput propagande, obmane i sabotaže. Ali američki i evropski zvaničnici postepeno postaju sve odlučniji da ruske sabotažne napore ne definišu na taj način.

(Telegraf.rs)