Prošlo je 80 godina od zločina koji je užasnuo svet, novinarka u suzama otkrila: Moj deda je naredio masakr

Nemačka novinarka Laura Evert, koja je pre nekoliko dana govorila na konferenciji o nacističkim masakrima, zaplakala je prilikom govora nakon to je skoro slučajno otkrila da je njen deda dao naređenje za jedan takav krvavi pir u okrugu Toskane.

Naime, njen deda, Volf Evert, dao je naređenje nemačkim vojnicima koji su se povlačili da izvrše masakr na području italijanskog San Pola. U masakru, koji se dogodio 14. jula 1944. godine, poginulo je 78 ljudi.

Preporučujemo

Laura je briznula u plač tokom govora u subotu 6. jula zbog saznanja koje ju je emotivno razorilo.

Masakr se dogodio samo dva dana pre nego što je došlo do oslobođenja grada u zaraćenoj Italiji.

Ona je tokom konferencije "Zaboravljeni masakri", gde je govorila putem video-poziva, rekla da je unuka pukovnika Volfa Everta, koji je naredio da se skoro 80 osoba krvoločno pogubi.

"Pre nekoliko godina sam slučajno otkrila, putujući Toskanom, preko stranice na Vikipediji, da je nedaleko od Čivitele, u San Polu, moj deda izvršio strašne zločine", rekla je Laura.

"Zajedno sa svojim ljudima i pretpostavljenima, moj deda je, svestan činjenice da će uskoro izgubiti kontrolu nad tim područjem, naredio masakr u kom su nedužni ljudi, žene i deca, stradali", dodala je.

Ona je tokom konferencije, na kojoj su bili prisutni i istoričar Karlo Đentile i nemački novinari Udo Gumpel i Kristijan Kol, koji su mnogo radili na masakrima u Čiviteli, San Polu i Sant'Ana di Stacema, objasnila da je slučajno otkrila priču o svom dedi.

Priča koja je ispunjava "tugom, bolom i stidom", ali koju sada namerava da ispriča sinu, prijateljima i novinama u kojima piše.

Nadalje, žena je najavila da će ove nedelje, 14. jula, doći u Italiju u Areco povodom 80. godišnjice masakra da zatraži oproštaj od potomaka ubijenih koji su, štaviše, bili prisiljeni, kako je rečeno tokom konferencije, da sebi iskopaju grob pre nego što budu ubijeni.

Žena nije mogao da podnese emocionalni uticaj koji su izazvale priča i slike zbog čega je video-konferenciju prekinula plačući.

Masakr u San Polu je bio masakr koji su izvršili nemački vojnici pripadnici 94. pešadijske divizije 14. jula 1944. u oblasti San Pola, u Arecu, koji je koštao života skoro 80 ljudi uključujući partizane i civile, uključujući decu, žene i starijih ljudi.

Masakr u San Polu

Nakon odluke koju je početkom jula donela CLN Areca da nastavi sa okupacijom grada od strane partizana, razne formacije su se spustile niz brdo ka sve naprednijim položajima. Međutim, 14. jula, dok su engleske trupe, koje je trebalo da se pridruže partizanima sporo stizale, Nemci su, planirajući odmazdu, uspeli da oslobode neke vojnike koji su prethodno bili zarobljeni i, nakon što su stigli do gradova iz Pietramale i Molin dei Falki, okupili su desetine ljudi i zapalili kuće.

Zatim su krenuli sa zatvorenicima (ubijajući one koji su se postepeno našli u teškoćama tokom marša: trudnicu, decu, starce) i nastavili sa daljim hapšenjima u Vecanu, Kastelačiju i Vili Mančini u San Polu.

Upravo u ovoj poslednjoj zgradi Nemci su ispitivali i mučili zatvorenike (uključujući nekoliko poznatih partizanskih vođa kao što su Eugenio Kalo, Anđelo Rikapito i Vasko Lisi), a zatim ih sve još žive sahranili u tri masovne grobnice koje su bile prekrivene zemlje i detonirao želatinoznim eksplozivom.

Odmah zatim, Nemci su napustili San Polo. Areco će biti definitivno oslobođen dva dana kasnije, a tek sledećeg dana, 17. jula, tela su mogla da budu ekshumirana i prevezena na groblje.

(Telegraf.rs)