Zemlje Indo-Pacifika pridružile se članicama NATO na samitu u Vašingtonu: Šta ovo znači i zašto je važno?

Foto: Tanjug/AP

Na sastanku lidera NATO u Vašingtonu ove nedelje prisustvovaće neke zemlje koje su daleko od Evrope ili Severne Amerike - Australija, Japan, Novi Zeland i Južna Koreja, piše Reuters.

Ko dolazi i kakva je veza između NATO-a, koji je osnovan da pomogne regionu Severnog Atlantika u suzbijanju pretnje od Sovjetskog Saveza, i zemalja u Aziji i Pacifiku?

Preporučujemo

Koji lideri Indo-Pacifika će prisustvovati?

Japanski premijer Fumio Kišida, predsednik Južne Koreje Jun Suk Jeol, premijer Novog Zelanda Kristofer Luksen i zamenik premijera i ministar odbrane Australije Ričard Marls će svi prisustvovati.

Ovo je treći uzastopni samit NATO-a za ove zemlje, poznate kao Indo-Pacifik četiri (IP-4). Planirano je da u četvrtak održe sesiju sa liderima NATO-a i EU usred rastućih zabrinutosti da bi Kina mogla napasti Tajvan i zabrinutosti zbog pojačanih bezbednosnih veza Rusije sa Kinom i nuklearno naoružanom Severnom Korejom.

Administracija predsednika SAD Džoa Bajdena radila je na jačanju veza u Indo-Pacifiku, uključujući Indiju, i bila je razočarana posetom indijskog premijera Narendre Modija Moskvi neposredno pre samita NATO-a, kojem neće prisustvovati.

Australijski premijer Entoni Albaneze takođe neće biti na samitu, s obzirom na domaće političke prioritete.

Šta stoji iza interesovanja NATO za taj region?

Saveznici SAD globalno su sve više usklađeni u protivljenju ratu Rusije u Ukrajini i Moskvinom "partnerstvu bez ograničenja" sa Kinom, koja pomaže u obnavljanju ruske vojske.

U 2022. godini, članice NATO identifikovale su prvi put Kinu kao potencijalnu pretnju. Na samitu NATO u Viljnusu 2023. godine, osudili su Kinu i Rusiju zbog "njihovih međusobno pojačanih pokušaja da potkopaju međunarodni poredak zasnovan na pravilima" i upozorili na kineske "prisilne taktike" da podele Alijansu.

Nacrt izjave sa samita u Vašingtonu nazvao je Kinu "odlučujućim omogućivačem" ruskog ratnog napora u Ukrajini i naveo da Peking predstavlja sistemske izazove za Evropu i bezbednost.

Naglašeno je značenje Indo-Pacifika za NATO, rekavši da događaji u tom regionu direktno utiču na evroatlantsku bezbednost, i pozdravljena je unapređena saradnja sa partnerima iz Azije i Pacifika u podršci Ukrajini.

Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Salivan rekao je da će saveznici NATO i partneri iz Indo-Pacifika pokrenuti četiri nova zajednička projekta - o Ukrajini, veštačkoj inteligenciji, dezinformacijama i sajber bezbednosti.

Ali, dok je Bajdenova administracija podsticala evropske saveznike da posvete više pažnje Indo-Pacifiku nakon što je Bajden preuzeo dužnost 2021. godine, razgovori sa zemljama iz tog regiona ovaj put će verovatno biti više o tome kako one mogu pomoći ratnom naporu Ukrajine.

Koje korake su preduzele članice NATO u Indo-Pacifiku?

Poslednjih godina došlo je do povećanog angažmana Evrope u Indo-Pacifiku, posebno kroz britansko učešće sa SADm u AUKUS projektu za obezbeđivanje podmornica na nuklearni pogon Australiji.

Međutim, većina evropskog odbrambenog angažmana u Aziji je ad hoc i skromna, uključujući povremene patrole ili vežbe malih snaga. Mnogi NATO saveznici i zemlje Indo-Pacifika ne žele da vide Alijansu kako proširuje svoj mandat izvan severnoatlantskog područja.

Predlog za osnivanje NATO kancelarije za vezu u Tokiju, što je razljutilo Kinu, blokirala je Francuska prošle godine.

Šta je sledeće za angažovanje NATO u tom regionu?

Neki analitičari tvrde da članice NATO iz Evrope moraju povećati svoju sposobnost da se nose s evropskim bezbednosnim izazovima kako bi omogućile SAD-u da se fokusiraju na Aziju i pretnje koje predstavlja Kina, uključujući spor oko Tajvana, demokratskog ostrva za koje Peking tvrdi da je njegova teritorija.

Kristofer Džonston, bivši visoki zvaničnik u Bajdenovom Savetu za nacionalnu bezbednost, rekao je da bi najveći doprinos Evrope bio "da osigura da je spremna da preuzme teret odvraćanja od ruske pretnje u slučaju Tajvana ili druge situacije u Indo-Pacifiku."

NATO je hvalio napore članica da ispune ciljeve potrošnje na odbranu od 2% BDP-a, ali analitičari kažu da su decenije niskih izdvajanja ostavile većinu zemalja nesposobnim da igraju bilo kakvu značajnu ulogu u Indo-Pacifiku.

"Ne postoji ništa što bi zemlje NATO-a mogle stvarno učiniti da bi napravile materijalnu razliku" u konfliktu u Indo-Pacifiku, rekao je Elbridž Kolbi, bivši zvaničnik Pentagona u Trampovoj administraciji.

Kolbi je rekao da bi većina evropskih vojski zavisila od SAD-a za osnovnu logistiku.

"Sasvim je moguće da bi njihov doprinos bio negativan", rekao je on.

(Telegraf.rs)