Doktorka Svetlana stradala pokušavajući da zaštiti decu: Detalji napada na dečju bolnicu

Doktorka Svetlana Lukjančuk (30), nefrolog, poginula je u ruskom napadu na dečju bolnicu u Kijevu u ponedeljak, dok je pokušavala da zaštiti pacijente.

Doktorka Svetlana je odjurila u podrum dečje bolnice u Kijevu da obiđe svoje najmlađe pacijente, koji su prebačeni tamo nakon što su se u glavnom gradu Ukrajine oglasile sirene za vadušnu opasnost.

Preporučujemo

U jednom trenutku je odlučila da se vrati na sprat, gde je bilo još pet mališana na dijalizi, kako bi proverila da li je sve uredu sa njima. Dok je brinula o deci, koja nisu mogla da budu spuštena u podrum zbog terapije, gradom su tukle ruske rakete, a onda je usledio jeziv momenat. Jedan projektil udario je u zgradu dečje bolnice. Stakla odeljenja za dijalizu su se rasprsnula, a od siline detonacije doktorka Svetlana je odletela na drugu stranu prostorije... Ona je jedna od dvoje odraslih koji su stradali u građanju Dečje bolnice Ohmadit, glavne dečje bolnice u Ukrajini.

U napadu je povređeno više od 300 ljudi, među kojima osmoro dece, a veći deo bolnice, uključujući i operacioni blok, odeljenja intenzivne nege i neonatologije, oštećeni su u napadu.

Povrede su zadobili i mališani koji su bili na dijalizi i o kojima je Svetlana brinula u trenucima pre tragične smrti.

Njena koleginica Valentina Hrebenjuk je neutešna zbog Svetlanine smrti.

"Ona je imala dosta iskustva i ljudi su je često pitali za savet", rekla je Valentina.

U trenutku kada su se oglasile sirene za vazdušnu opasnost i Valentina je bila zadužena da brine o mališanima sa bolestima bubrega. Ona je bila sa decom i njihovim roditeljima u skloništu u trenutku kada su rakete pogodile zgradu.

"Sve je bilo puno dima, nije moglo da se diše. Vazduh je bio zagušljiv, deca su vrištala, kao i roditelji. Nismo znali kuda da krenemo", prisetila se Valentina stravičnih trenutaka.

U jednom je trenutku, kaže, shvatila da je raketa udarila kod sobe za dijalizu.

"Tada sam videla Svetlanu na prozoru, detonacija ju je bacila na okno", rekla je Valentina u suzama.

Nakon što je decu izvukla iz podruma i prebacila ih u drugu sklonište, Valentina je otrčala do sobe za dijalizu da pomogne. Deca su bila posečena staklom koje je puklo u eksploziji.

Upitana kako su na napad reagovala deca, koja se već bore sa stravičnom bolešću, Valentina kaže da je to teško opisati, jer je svako dete različito.

"Jedno je bilo tiho, drugo je plakalo, treće je tražilo da ga nosimo u naručju, četvrto je trčalo", priča Valentina i dodaje da je sve bilo previše emotivno.

"U prvi mah oni nisu ni shvatili šta se dogodilo. Kada se sve smirilo počeli su da plaču, da se grle, da pomažu jedno drugom", priča doktorka.

Ona kaže da su deca, koja su bila sa njom u skloništu, ostala nepovređena.

"Kada su druga deca videla ove mališane sa dijalize, koji su bili povređeni, to je bilo strašno", priča Valentina i dodaje da je morala da ostane jaka zbog njih, iako su je emocije bile preplavile.

"Bilo je strašno, prestrašno. Znaš da moraš da se držiš, jer tu su deca, majke koje vrište...", kaže Valentina.

Tek je uveče shvatila šta se tog dana zaista dogodilo.

"Tada tek procesuiraš gde si bio, šta ti se dogodilo, kako si reagovao i šta si u radio. Stvarno je zastrašujuće. Ali to nije trenutni strah, on je tu dugo vremena, pogotovo kada vidiš ovako nešto... A kada se dogodi ovako nešto u bolnici, bol je nemerljiv, ovo slama srca", kaže Valentina.

(Telegraf.rs)