Insajderi o predsedniku Francuske: Makron jedva da ima prijatelje i očajnički želi da ga ljudi vole

Francuski predsednik Emanuel Makron jedva da uopšte ima prijatelje i sve više Francuza ga mrzi, tvrde insajderi, dok se politička situacija u zemlji komplikuje posle parlamentarnih izbora na kojima nijedna od tri opcije (ekstremna desnica, levica i centar) nije osvojila dovoljan broj glasova da samostalno formira vlast.

Kako je preneo Dailymail, Makron se kockao zakazujući vanredne izbore, što je bila šokantna odluka o kojoj se nije konsultovao ni sa svojim najbližim saradnicima.

Preporučujemo

Francuska je danas više politički podeljena nego u poslednjih više decenija, a najviše zahvaljujući tome što se ugađalo predsedniku koji je po svaku cenu želeo da ojača svoju vlast, a koji je upravo želeo da izbegne podele.

"On zaista duboko u sebi želi i potrebno mu je da bude voljen", rekao je član Makronovog "unutrašnjeg kruga", koji je želeo da ostane anoniman.

Drugi je bio još direktniji:

"Makron je veliki zavodnik, on želi sve da zavede. Ali većina Francuza ima karakter i gaji nasilnu mržnju prema njemu. On je previše mlade, zgodan i pametan za većinu Francuza. I u našim genima je da želimo da obezglavimo svog lidera".

Slično kao i za svoju domaću publiku, Makron se isto ponaša i prema drugima, koristeći svoju opasnu i prepoznatljivu retoriku, kao u slučaju Kine i Tajvana.

Kineski predsednik Si Đinping je lako je odigrao na kartu Makronovog strateškog narcizma, jer francuski lider nije bio pripremljen za laskanje i manipulaciju po kojoj je Kina kroz istoriju poznata.

Dok je pozdravljao Sijevo očigledno poštovanje prema njemu i njegovoj kancelariji tokom državne posete, Makron je takođe prešao granicu, skoro da je održao predavanje kineskom šefu države u govoru na trgu Tjenanmen u Pekingu.

Detalj iz posete Pekingu: Emanuel Makron i Si Đinping i Foto: Tanjug/AP

U onome što se smatra neoprostivim kršenjem protokola, Makronov govor je bio tri puta duži od Sijevog, koji je reagovao sa uznemirenijim govorom tela. Njegovi napori da pridobije podršku drugih svetskih lidera i nastupi pred drugim svetskim liderima takođe su se izjalovili.

Dok bliski savetnici tvrde da Makron "mnogo mrzi Trampa", on je zapravo bio uveren u to da može da ga šarmira i omanuo je. Ranije ove godine, Donald Tramp je ismevao Makrona imitirajući njegov naglasak dok je pričao o telefonskom razgovoru o poreskim pregovorima tokom njegovog predsedništva.

Još 2018. godine, Tramp je ismevao Makrona zbog njegovog "veoma niskog rejtinga" i na Tviteru je postavio poruku "Učinite Francusku ponovo velikom".

Makron je mislio da može da šarmira i pridobije i mnogo izazovnije svetske lidere, kao što je Vladimir Putin. Uoči početka ruske invazije na Ukrajinu, suprotno američkim obaveštajnim podacima, Makron je i insistirao da može da ubedi ruskog predsednika da odustane od svojih imperijalnih ambicija.

Daleko od očiju: Vladimir Putin i Emanuel Makron Foto: Tanjug/AP

Makron je posetio Moskvu nadajući se da će herojski poraziti diktatora ali je umesto toga sedeo nasuprot njemu za stolom dugačkim preko šest metara. Dok je rat tekao Makron je držao otvorenu vezu sa Kremljom ali nikada nije došlo do proboja u boljim odnosima.

"Makron je neko ko se uživeo u ulogu predsednika Francuske", navodi jedan od njegovih saradnika, komentarišući predsednikov autfit i fotografije.

Na jednoj seriji fotogafija Makron kao da je imitirao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, pozirajući neobrijan i u tamnoj dukserici sa kapuljačom. Njegova crno-bela fotografija na kojoj vežba boks privukla je veliku pažnju u zemlji, dok psiholozi navode da je to deo "glume i poziranja".

Sada posle izbora kad nijedna opcija nema 289 od ukupno 577 poslanika u Nacionalnoj skupštini Makrona očekuju drugi problemi. Insajder je rekao da je njegovo raspisivanje prevremenih izbora možda obavljeno sa ispravnim političkim instinktom. Istovremeno je sprečio i da ekstremna desnica dođe na vlast iako se saradnja sa levicom održava na klimavim nogama.

Makronova nada da će njegova odluka da raspiše vanredne izbore dovesti Francusku do razjašnjenja i okončanja političke krize, desilo se upravo suprotno dolazi do borbe u strnkama centra da se formira koaliciona vlada.

(Telegraf.rs)