Opšti izbori danas u Velikoj Britaniji, bira se 650 poslanika Donjeg doma: Evo šta kažu ankete

U Velikoj Britaniji danas se održavaju opšti izbori na kojima će birači izabrati 650 poslanika Donjeg doma parlamenta, Doma komuna, a posle čega će lider stranke s najviše glasova dobiti mandat da sastavi novu vladu i postane premijer.

Velika Britanija je podeljena na 650 oblasti, koje se nazivaju izbornim jedinicama. Glasači u svakoj od ovih izbornih jedinica biraju po jednog poslanika za Dom komuna, donji dom Skupštine Ujedinjenog Kraljevstva.

Preporučujemo

Ko god da pobedi na prvim nacionalnim izborima u Engleskoj, Škotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj u poslednjih pet godina, naslediće brojne probleme prepoznatljive u svim zapadnim demokratijama - slab privredni razvoj, oslabljene javne službe i problem s migrantima, navodi AP.

Sunak je raspisao opšte izbore u Velikoj Britaniji za 4. jul, ranije nego što je očekivano, jer su izbori bili planirani na jesen.

Konzervativna stranka Rišija Sunaka doživljava pad popularnosti u anketama od 2021. godine.

Predizborne ankete daju dvocifrenu prednost glavnoj opozicionoj Laburističkoj partiji koju vodi Kir Starmer nad Konzervativnom strankom premijera Rišija Sunaka, koja je na vlasti poslednjih 14 godina.

Prema najnovijim anketama, Sunakova Konzervativna stranka započinje kampanju u debelom zaostatku u odnosu na glavnog rivala, Laburističku stranku, navodi BBC.

Štaviše, tako stoje stvari već poslednjih 12 meseci - laburisti imaju dosledno iznad 40 odsto podrške.

Ankete mogu da pogreše, a Sunak se nada da će skorašnje usporavanje inflacije i naglasak na stranačkoj reformi politike pomoći da konzervativci preokrenu stvar kako kampanja bude napredovala.

Kako stvari sada stoje, međutim, laburisti su započeli kampanju sa ubedljivom prednošću u anketama.

Reforma UK - antimigrantska desničarska stranka - Najdžela Faraža nalazi se na trećem mestu, ali pošto je njihova podrška ravnomerno raspoređena širom zemlje, moglo bi joj biti teško da tu podršku pretvori u poslanička mesta u parlamentu.

Liberalne demokrate - koji su prethodno bili treća najveća stranka u zemlji - prilično su dosledno u proseku na oko 10 odsto, ali se oni nadaju da će usredsređivanjem na glavna željena poslanička mesta uspeti da ostvare uspeh na izborima.

Sunak je obećao da će početi da šalje neke tražioce azila u Ruandu pre opštih izbora, on je ostvarivanje ove politike proglasio ključnim prioritetom njegovog premijerskog mandata, tvrdeći da će to odvratiti ljude od prelaska Lamanša u malim brodovima.

Ali nakon što je raspisao vanredne izbore, on sada tvrdi da će program započeti ako bude bio reizabran 4. jula.

Laburisti su najavili da će odbaciti plan ako dođu na vlast, postavivši pitanje da li će ikada iko biti poslat kući.

Premijer Riši Sunak, koji ima 44 godine, predvodi Konzervativnu stranku.

Sunak prvi Britanac indijskog porekla koji je postao premijer, imao je 42 godine kad je postao premijer 2022. godine, postavši tako najmlađi nosilac te funkcije u novijoj istoriji.

Lider Laburističke stranke je Kir Starmer, koji ima 61 godinu.Prethodno je bio na čelu Kraljevske tužilačke službe i direktor Javnog tužilaštva.

U Ujedinjenom Kraljevstvu (Engleska, Škotska, Vels i Severna Irska) politički mandat traje pet godina, a budući da je Konzervativna stranka pobedila na poslednjim izborima u decembru 2019. godine, sledeći izbori prema slovu zakona moraju da se održe do januara 2025. godine, piše BBC.

Velika Britanija je podeljena na 650 oblasti, koje se nazivaju izbornim jedinicama i glasači u svakoj od ovih izbornih jedinica biraju po jednog poslanika za Dom komuna. Većina kandidata zastupa političku stranku, ali neki od njih nastupaju kao nezavisni kandidati.

Kandidat sa najviše glasova postaje poslanik za tu oblast.

Po prebrojavanju glasova, kralj će zatražiti od lidera stranke sa najviše poslanika da postane premijer i napravi vladu.

Ako nijedna stranka ne bude imala većinu poslanika - što znači da ne može da izglasava zakone samo sa vlastitim poslanicima - rezultat je blokirani ili zamrznuti parlament, napominje britanski javni servis.

U tom trenutku, najveća stranka bi mogla da odluči da formira koalicionu vladu sa još nekom strankom ili da funkcioniše kao manjinska vlada, računajući na glasove drugih stranaka da bi izglasavala zakone.

(Telegraf.rs/Tanjug)