Bili u braku 50 godina, a onda su zajedno eutanazirani: Pred smrt otkrili zašto su se odlučili na ovaj korak

Jan i Els iz Holandije, odlučili su da se zajedno eutanaziraju nakon 50 godina braka. Njima su dva lekara ubrizgala smrtonosnu dozu lekova, a ovaj način potpomognute smrti u Holandiji, poznat je pod terminom duo-eutanazija.

Ova praksa je retka u Holandiji, međutim, svake godine sve više parova u toj državi se odluči na takav korak.

Tri dana pre nego što su dobrovoljno eutanazirani, Jan i Elsov su kamperom otišli na putovanje na sever Holandije. Veći deo života proveli su u kući na točkovima.

"Pokušavali smo ponekad da živimo u gomili kamenja, tačnije u kući, ali ne ide", našalio se tada Jan.

On ima 70 godina i sedi na okretnom vozačkom sedištu kombija, jedna noga mu je savijena i na taj način pokušava da sebi olakša stalni bol koji oseća u leđima.

Njegova supruga Els ima 71 godinu i pati od demencije. Sada je došla u taj stadijum da se muči da sama sklopi rečenicu.

Ona kaže da joj je sa telom sve u redu, ali da joj je sve teže sa glavom.

Jan i Els su se upoznali u vrtiću. On je kao mladić igrao hokej, bio je čak i član omladinske reprezentacije, a kasnije je radio kao sportski trener.

Els je po profesiji bila učiteljica.

Kada su otišli u penziju, odlučili su da se posvete njihovoj zajedničkoj ljubavi, a to su čamci. Dok su bili mladi živeli su u čamcu, a kasnije su kupili i jedan za prevoz robe i s njim putovali po Holandiji.

U međuvremenu Els je rodila njihovog sina jedinca, koji nije želeo da otkriva svoj identitet javno.

Do 1999. godine, posao prevoza tereta postao je veoma konkurentan. Jan je osećao ozbiljne bolove u leđima zbog teškog posla koji je obavljao više od deset godina. On i Els su se preselili na kopno, ali su posle nekoliko godina ponovo živeli na čamcu. Kada je to postalo previše zahtevno za njih, kupili su veliki kamper.

Jan je 2003. godine operisao leđa, ali se njegovo stanje nije poboljšalo. Počeo je da pije jake tablete protiv bolova i više nije mogao da radi.

Kako su došli na ideju da se eutanaziraju?

Iako je Els nastavila da radi, zbog Janovih bolova u leđima su polako počeli da pričaju o eutanaziji. Jan je priznao Eli i sinu da s tim bolom ne želi dugo da živi, a ubrzo je postao i član organizacije "Pravo na smrt" u Holandiji.

"Ako uzimate mnogo lekova, živite kao zombi. S obzirom na bol koji imam i Elsinu bolest, mislim da ovo moramo da zaustavimo", rekao je Jan.

Pre šest godina Els se povukla iz nastave i polako je počela da pokazuje znake demencije. Iako je osećala šta joj se dešava odbijala je da poseti lekara, verovatno iz straha jer je znala kroz šta je prošao njen otac, koji je bolovao od Alchajmerove bolesti.

Međutim, ubrzo je došla u stadijum kada simptome više nije mogla da ignoriše.

U novembru 2022. godine, nakon što joj je dijagnostikovana demencija, Els je izletela iz ordinacije, dok je njen sin ostao da sedi.

"Bila je besna kao ris", priseća se Jan.

Nakon što je Els saznala da se njeno stanje neće poboljšati, ona i Jan su sa sinom počeli da razgovaraju o duo-eutanaziji. Želeli su da zajedno umru potpomognutom smrću.

U Holandiji su eutanazija i potpomognuto samoubistvo legalni ako neko dobrovoljno zatraži, a njihovu patnju, fizičku ili psihičku, lekari procene kao nepodnošljivu bez izgleda da će se stanje poboljšati.

Svaku osobu koja zatraži pomoć pri umiranju procenjuju dva lekara.

U Holandiji je 2023. godine 9.068 ljudi umrlo pomoću eutanazije, što je oko pet odsto od ukupnog broja smrtnih slučajeva. Bilo je 33 slučaja duoeutanazije, dakle 66 osoba. Ovo su složeni slučajevi koji se još više povećavaju ukoliko jedan od partnera ima demenciju.

Kada njihov lekar nije želeo da potpiše pristanak, Jan i Els su se obratili mobilnoj klinici za eutanaziju.

U slučaju para koji želi da okonča svoj život zajedno, lekari moraju da budu sigurni da jedan partner ne utiče na drugog.

Doktor Bert Kajzer prisetio se jednog slučaja kada je posumnjao da čovek utiče na ženu i primorava je na eutanaziju. On dodaje da je žena bila svesna da je njen muž teško bolestan, ali da je osećao da ona ne želi da umre s njim.

"Proces eutanazije je tada zaustavljen i čovek je umro prirodnom smrću. Žena je još uvek živa", objasnio je doktor Kajzer.

Jan i Els bi još neko vreme mogli da nastave da žive u kamperu i izbegnu eutanaziju, ali oni to nisu želeli.

"Ne, dolazi u obzir. Živeo sam život, ne želim više da osećam bol. Mislim da to mora da se zaustavi", rekao je on.

Poslednja zajednička večera sa sinom

Ono što je takođe ubrzalo proces je Elsina demencija koja napreduje. Ona još uvek ima sposobnost da sama donese odluku, ukoliko se proces oduži, njena sposobnost rasuđivanja bi mogla da bude dovedena u pitanje.

"Najteže nam je pao razgovor sa sinom. Nijedno dete ne želi da mu roditelji umru. Rekao nam je da dolaze bolja vremena, ja sam znao da to ne važi za nas. I Els se isto tako osećala", kazao je on.

Dan pre eutanazije, porodica je bila na okupu.

"Otišao sam s mamom, prošetali smo plažom. Deca su se igrala, svi smo se šalili. Bio je to jako čudan dan", rekao je njihov sin.

On se zatim prisetio njihove poslednje zajedničke večere.

"Sećam se da su mi oči bile pune suza. U ponedeljak smo zajendo otišli u hospis. Tu su bili njihovi najbolji prijatelji, moja žena, deca. Imali smo dva sata zajedno, pre nego što su došli lekari. Prisećali smo se nekih dešavanja, slušali smo muziku. Poslednjih pola sata su mi najteže pali", rekao je njihov sin.

Nakon toga su došli lekari.

"Rutinski su obavili šta su imali, a onda je sve bilo pitanje trenutka. Umrli su zajendo 3. juna ove godine", rekao je njihov sin.

Sin kaže da njihov kamper još uvek nije stavio na proidaju.

"Želim da ga zadržim još neko vreme i s njim odem na odmor s porodicom. Prodaću ga sigurno, ali želim da ostvarim neke uspomene s njim", rekao je njihov sin.

(Telegraf.rs)