Vrhovni sud SAD: Tramp kao bivši predsednik ima pravo na određeni imunitet

Foto: Tanjug/AP

Vrhovni sud SAD-a je u ponedeljak utvrdio da Donald Trump ne može biti krivično gonjen za zvanične radnje preduzete dok je bio predsednik, ali može za privatne radnje, u značajnoj presudi koja prvi put priznaje bilo koji oblik predsedničkog imuniteta od krivičnog gonjenja,javlja Rojters.

Sudije su, u presudi 6:3 koju je napisao glavni sudija Džon Roberts, odbacile odluku nižeg suda koja je odbacila Trumpov zahtev za imunitet od krivičnih optužbi vezanih za njegove napore da poništi svoj izborni poraz od Doa Bajdena 2020. godine.

Preporučujemo

Šest konzervativnih sudija bilo je u većini, dok su tri liberalne sudije bile protiv.

"Zaključujemo da prema našem ustavnom ustrojstvu razdvojenih vlasti, priroda predsedničke moći zahteva da bivši predsednik ima izvestan imunitet od krivičnog gonjenja za zvanične radnje tokom svog mandata", napisao je Roberts.

"Barem u pogledu predsednikovog korišćenja svojih osnovnih ustavnih ovlašćenja, ovaj imunitet mora biti apsolutan. Što se tiče preostalih zvaničnih radnji, on takođe ima pravo na imunitet", dodao je Roberts.

Roberts je rekao da će Trampov slučaj biti vraćen nižim sudovima na dalju reviziju.

Sud je analizirao četiri kategorije ponašanja sadržanih u Trampovoj optužnici: njegove razgovore sa zvaničnicima Ministarstva pravde nakon izbora 2020. godine, njegov navodni pritisak na tadašnjeg potpredsednika Majka Pensa da blokira potvrđivanje Bajdenove izborne pobede, njegovu navodnu ulogu u okupljanju lažnih elektora koji podržavaju Trampa i njegovo ponašanje vezano za napad na Kapitol 6. januara 2021. godine.

Sud je utvrdio da Tramp ima apsolutni imunitet za razgovore sa zvaničnicima Ministarstva pravde, ali je vratio slučaj nižim sudovima kako bi se utvrdilo da li Tima imunitet za preostale tri kategorije.

Ova presuda označava prvi put od osnivanja nacije u 18. veku da je Vrhovni sud proglasio da bivši predsednici mogu biti zaštićeni od krivičnih optužbi u bilo kojem slučaju.

Odluka je doneta u Trampovoj žalbi na presudu nižeg suda koja je odbacila njegov zahtev za imunitet. Sud je odlučio o slučaju na poslednji dan svog mandata.

Tramp je republikanski kandidat koji izaziva demokratskog predsednika Džoa Bajdena na izborima 5. novembra u SAD, što je repriza izbora od pre četiri godine. Sporo postupanje suda u ovom značajnom slučaju već je pomoglo Trampu jer je malo verovatno da će bilo koje suđenje po ovim optužbama, koje je pokrenu specijalni tužilac Džek Smit, biti završeno pre izbora.

Liberalni sudija Sonja Sotomajor iznela je oštro neslaganje, rekavši da većinska presuda "ismejava princip, temelj našeg Ustava i sistema vlasti, da niko nije iznad zakona."

"Oslanjajući se na malo više od sopstvene pogrešne mudrosti o potrebi za hrabrom i neustrašivom akcijom predsednika, sud daje bivšem predsedniku Trampu sav imunitet koji je tražio i više", dodala je ona.

Tramp je tvrdio da je imun na gonjenje jer je služio kao predsednik kada je preduzeo radnje koje su dovele do optužbi. Smit se protivio predsedničkom imunitetu od gonjenja na osnovu principa da niko nije iznad zakona.

Rik Hejsen, profesor prava na Pravnom fakultetu UCLA i kritičar Trampovih napora da poništi svoj izborni poraz iz 2020. godine, rekao je:

"Vrhovni sud je postavio test zasnovan na činjenicama o granicama predsednikovog imuniteta - sa velikim naglaskom na imunitet predsednika - na način koji će sigurno gurnuti ovaj slučaj posle izbora."

Tokom iznošenja argumenata 25. aprila, Trampov pravni tim pozvao je sudije da u potpunosti zaštite bivše predsednike od krivičnih optužbi - daju im "apsolutni imunitet" - za zvanične radnje preduzete u kancelariji. Bez imuniteta, Trampov advokat je rekao, aktuelni predsednici bi se suočili sa "ucenama i iznudama" političkih rivala zbog pretnje budućeg gonjenja.

Konzervativna većina suda od 6:3 uključuje troje sudija koje je Tramp imenovao. Smitove optužbe za izborno podrivanje predstavljaju jedan od četiri krivična slučaja s kojima se Tramp suočio.

Tramp (78) je prvi bivši predsednik SAD koji je krivično gonjen, kao i prvi bivši predsednik osuđen za zločin.

U optužnici specijalnog tužioca iz avgusta 2023. godine, Tramp je optužen za zaveru radi prevare SAD-a, korumpirano ometanje zvaničnog postupka i zaveru u vezi sa tim, i zaveru protiv prava Amerikanaca na glasanje. Izjasnio se da nije kriv.

Početa suđenja je bio zakazan za 4. mart, pre nego što su nastala kašnjenja zbog pitanja imuniteta. Sada, datum suđenja nije postavljen. Tramp je sudiji izneo zahtev za imunitet oktobra, što znači da se ovo pitanje razmatra oko devet meseci.

U odvojenom slučaju pokrenutom na državnom sudu u Njujorku, Tramp je proglašen krivim od strane porote u Menhetnu 30. maja po 34 tačke optužbe za falsifikovanje dokumenata kako bi prikrio isplatu za ćutanje porno zvezdi Stormi Danijels da bi se izbegao seks skandal pre izbora 2016. godine. Tramp se takođe suočava sa krivičnim optužbama u dva druga slučaja. Izjasnio se da nije kriv u tim slučajevima i nazvao sve optužbe protiv njega politički motivisanim.

Advokat iz kancelarije specijalnog tužioca rekao je Vrhovnom sudu tokom iznošenja argumenata da bi "apsolutni imunitet" koji traži Tramp zaštitio predsednike od krivične odgovornosti za mito, izdaju, pobunu, ubistvo i, kao u ovom slučaju, pokušaj da se poništi pravi rezultat izbora i ostane na vlasti.

Tokom iznošenja argumenata, sudije su postavljale hipotetička pitanja koja uključuju predsednika koji prodaje nuklearne tajne, uzima mito ili naređuje puč ili političko ubistvo. Ako bi takve radnje bile zvanično ponašanje, tvrdio je Trampov advokat, bivši predsednik bi mogao biti optužen samo ako bi ga prvo opozvao Predstavnički dom i osudio Senat - što se nikada nije desilo u istoriji SAD.

U anketi Reuters/Ipsos iz maja, samo 27% ispitanika - 9% demokrata, 50% republikanaca i 29% nezavisnih - složilo se da predsednici treba da budu imuni na gonjenje osim ako nisu prvo opozvani i osuđeni od strane Kongresa.

Spora suđenja

Smit je, pokušavajući da izbegne kašnjenja u suđenju, zatražio od sudija u decembru da izvrše brzu reviziju nakon što je Trampov zahtev za imunitet odbijen od strane okružne sudije Tanje Čatken tog meseca. Tramp se protivio tom zahtevu. Umesto da reše stvar brzo, sudije su odbile Smitov zahtev i dozvolile da se slučaj nastavi na nižem sudu, koji je potvrdio presudu Čatkenove protiv Trampa 6. februara.

Presuda o imunitetu dolazi 20 nedelja nakon što je Tramp 12. februara zatražio pomoć od Vrhovnog suda. Nasuprot tome, sudu je bilo potrebno manje od devet nedelja u drugom velikom slučaju da vrati Trampa na predsednički primarni glas u Koloradu nakon što je apelovao na presudu nižeg suda koja ga je diskvalifikovala zbog učešća u pobuni podržavanjem i podsticanjem napada na Kapitol 6. januara 2021. godine od strane njegovih pristalica.

Vremenska linija presude o imunitetu verovatno ne ostavlja dovoljno vremena za Smita da sudi Trampu po optužbama za federalno podrivanje izbora i da porota donese presudu pre nego što glasači izađu na birališta. Tramp je preduzeo brojne korake da pokuša da poništi poraz od Bajdena 2020. godine.

Federalni tužioci su optužili Trampa za vršenje pritiska na vladine zvaničnike da ponište izborne rezultate i podsticanje svojih pristalica da marširaju na Kapitol 6. januara 2021. godine kako bi pritisnuli Kongres da ne potvrdi Bajdenovu pobedu, na osnovu lažnih tvrdnji o široko rasprostranjenoj izbornoj prevari. Trampove pristalice su napale policiju i upale u Kapitol, terajući zakonodavce i druge da beže. Tramp i njegovi saveznici takođe su optuženi za planiranje korišćenja lažnih elektora iz ključnih država kako bi sprečili potvrđivanje Bajdenove pobede.

Od svoje značajne odluke u slučaju Buš protiv Gora, koja je dodelila sporne izbore 2000. godine republikancu Džordžu V. Bušu nad demokratom Alom Gorom, Vrhovni sud nije igrao tako integralnu ulogu u predsedničkoj trci.

Tramp se takođe suočava s optužbama za podrivanje izbora na državnom sudu u Džordžiji i federalnim optužbama na Floridi koje je podigao Smit u vezi sa zadržavanjem poverljivih dokumenata nakon napuštanja funkcije.

Ako Tramp ponovo postane predsednik, mogao bi pokušati da prekine gonjenje ili potencijalno da pomiluje sebe za bilo koje federalne zločine.

(Telegraf.rs)

(Telegraf.rs)