EU neće žuriti da ponovo otvori pregovore o Bregzitu čak i ako laburisti pobede
Evropska unija neće žuriti da ponovo otvori pregovore o Bregzitu sa Ujedinjenim Kraljevstvom čak i ako laburisti dođu na vlast na predstojećim izborima, nagovestili su visoki izvori u Briselu.
Oni su naveli da će u EU pozdraviti promenu vlade, ali duboki ožiljci koje su konzervativci ostavili tokom pregovora o Bregzitu, zajedno sa novim prioritetima izazvanim ratom u Ukrajini, kao i usponom krajnje desnice ozbiljno opterećuju razmišljanja uticajnih ličnosti u Briselu, prenosi danas Gardijan.
"Ne radi se o tome da ljudi misle dobre stvari o Velikoj Britaniji, kao ni da misle loše stvari. Oni uopšte ne razmišljaju o Velikoj Britaniji", rekao je jedan visoki izvor blizak predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.
Drugi visoki izvor upozorio je da uprkos toplom prijemu koju laburisti mogu očekivati, "nema apetita za Bregzit u evropskim prestonicama".
"Velika Britanija jednostavno nije u glavama ljudi. Imamo dva rata u toku pa bi ponovno otvaranje pregovora o Bregzitu zahtevalo mnogo političkog kapitala i apsorbovalo bi mnogo resursa ovde u Briselu", rekao je on.
Lider laburista Kir Starmer već je odbacio ponovno pridruživanje carinskoj uniji ili jedinstvenom tržištu, rekavši da bi to donelo "previranja", ali je rekao da želi da poboljša odnose u oblasti trgovine, istraživanja i razvoja, odbrane i bezbednosti i obrazovanja .
Profesor evropske politike na Kings univerzitetu i direktor u istraživačkom centru Changing Europe, Anand Menon, vidi nepovezanost između onoga u šta neki laburisti veruju i stvarnosti Evrope 2024.
On je istakao da se mora shvatiti da Britanija nije prioritet za EU koja ima važnija pitanja, nego što je to, na primer, poboljšanje sporazuma o trgovini i saradnji (TCA). Moramo da im ponudimo nešto što mnoge evropske države žele.
Menon je dodao da je pogrešna pretpostavka mnogih pristalica laburista da bi EU bila naklonjenija Kiru Starmeru samo zato što on nije konzervativac.
EU će veoma oklevati oko ponovnog otvaranja sporazuma TCA delimično zato što je to "bilo nesrazmerno dobro" za EU, ali i zato što je ruska invazija na Ukrajinu učinila da Unija postane više okrenuta ka unutra i daleko više protekcionističke prirode, rekao je on.
Menon takođe smatra da bi promenjeni politički pejzaž EU koji je doživeo jačanje krajnje desnice, paradoksalno, mogao da pomogne laburiste, jer bi Gert Vilders u Holandiji ili Marin Le Pen, ako bude izabrana na vlast u Francuskoj, mogli da podstaknu politiku čiji bi moto bio "samo da naljutim Brisel".
Paradoksalno, ako članstvo Francuske u EU i status predsednika Emanuela Makrona budu oslabljeni izbornom pobedom Marin Le Pen, zbližavanje sa Ujedinjenim Kraljevstvom pod laburističkom garniturom moglo bi da bude signal za Berlin i druge prestonice koje ne žele da kažnjavaju Bregzit kao Makron.
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: Britanija se suočava sa najvećom političkom krizom u 21. veku
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.