Scenario sudnjeg dana: Rat Izraela i Hezbolaha bi progutao Bliski istok

Foto: Shutterstock

Posle devet meseci brutalnih borbi u Pojasu Gaze, izgleda da su Izrael i libanski Hezbolah spremni da eskaliraju tekuća neprijateljstva u širi rat.

Zaista, obe strane zveckaju oružjem dok Izrael završava teške operacije u Gazi kako bi se fokus prebacio na libanski front, pri čemu je Izrael posebno posvećen da obezbedi trajni poraz svog najvećeg neprijatelja na severu.

Preporučujemo

Kako prenosi "National interest", ova realnost bi trebalo da užasne svetske lidere, koji moraju javno da odbace svaki potencijalni sukob, s obzirom na potencijal za masovno raseljavanje uporedo sa izbegličkom krizom iz 2015. i 2016. godine.

Liban i Hezbolah ispaljuju rakete na Izrael od 8. oktobra prošle godine, dan nakon što je Hamas napao Izrael. Obe strane su od tada pojačale svoju vatrenu retoriku i akcije, proširujući obim i razmere vojnih operacija, gađajući sve važnije ličnosti i lokacije, istovremeno obećavajući širi krvavi rat.

Izgleda da je situacija izvan normalne strukture odvraćanja uspostavljene nakon rata između dve strane 2006. Izraelski lideri se ne suzdržavaju u javnim izjavama, a ministar odbrane Joav Galan je ponovio prethodne pretnje da će njegova zemlja vratiti Liban "u kameno doba".

Ova i slična retorika premijera Ministar Benjamin Netanjahu ističe spremnost Izraela da izvrši invaziju na Liban. Istovremeno, retorika Hezbolaha nije drugačija, iako je proiranska milicija manje sklona otpočinjanju opšteg rata.

Ipak, lider Hezbolaha Hasan Nasrala je 26. juna izjavio da buduća borba neće imati "nikakva pravila i crvene linije". Ovo je usledilo nakon što je grupa objavila snimke dronova u izraelskom vazdušnom prostoru koji naglašavaju kapacitet grupe da udari na kritičnu infrastrukturu. To je jasan signal da će Izrael naneti štetu Libanu unutar Izraela.

Američki predsednik Džozef Bajden poslao je visoke zvaničnike u Liban i Izrael da odvrate strane od opšteg rata, ali ti napori posustaju. Hezbolah je i dalje spreman da uslovljava bilo kakvo zaustavljanje borbi trajnim prekidom vatre u Gazi. To je nešto što Netanjahu nastavlja da podriva.

Na sličan način, američki zvaničnici sada rade isto sa Hezbolahom. Anonimni zvaničnici libanu nude uveravanja da će Sjedinjene Države braniti Izrael u ratu. Kao takva, situacija je nesigurna. Najveća pretnja Izraelu je Hezbolah, što je činjenica koju lideri obe grupe suviše dobro razumeju.

Hezbolah mora da projektuje snagu i podršku Palestini u okviru svoje šire ideologije otpora kako bi zadržao legitimitet u svojoj bazi. Ova ideologija znači da nema povlačenje usred borbe sa Izraelom. Sjedinjene Države, u međuvremenu, tvrde da podržavaju deeskalaciju, ali nastavljaju da se uvlače u eskalacijske stavove kroz bezuslovnu podršku Izraelu.

U ovom scenariju, svi putevi vode u sukob. Izrael će vrlo verovatno izabrati silu kako bi omogućio povratak otprilike 96.000 građana u svoje severne gradove. Ovo ništa ne govori o uticajnim Izraelcima koji i dalje veruju da njihova zemlja može i treba da pobedi Hezbolah posle dva dosadašnja sramotna poraza u Libanu.

Nijedna strana verovatno neće moći da obuzda borbe na obe strane granice, koliko god da su neki predlagali "ograničene“ izraelske operacije u Libanu. To je zato što neizbežna eskalirajuća spirala možda već postoji.

Izrael se neće obavezati na potpuni, trajni prekid vatre u Gazi, i malo je verovatno da će Hamas odstupiti od svojih zahteva, odnosno potpunog izraelskog povlačenja i trajnog prekida vatre.

Bez sporazuma, malo je verovatno da će Hezbolah krenuti na jednostrani prekid vatre sa Izraelom. Uprkos svim naporima SAD u postizanju pozitivnih, mirnih rezultata, Bajdenova administracija se pokazala nesposobnom da uradi ono što je neophodno za postizanje ishoda koji okončava borbe, uglavnom zbog Bajdenovog očiglednog uverenja da Vašington mora da ispuni svaki zahtev Izraela.

Rezultat je rat između Hezbolaha i Izraela, rat koji gotovo sigurno uvlači Sjedinjene Države. Kada bombe počnu da padaju na Tel Aviv, a padaće u velikom broju kad Hezbolahov arsenal od 150.000 raketa preplavi odbranu Izraela, ponovo će biti potrebna pomoć Amerike.

Ovaj argument će pokriti poznate retoričke osnove - Bajden ne čini dovoljno da podrži svog prijatelja, saveznika i usamljenog demokratskog bliskoistočnog partnera. Američka politička elita će ovo pojesti, primoravajući Bajdena da pruži podršku Izraelcima direktnim uključivanjem SAD u rat.

Budite sigurni, ovo neće biti trenutak kada Vašington kaže ne Izraelu nakon što je do sada pružio slepu podršku Tel Avivu. A kada američki avioni počnu da udaraju po dolini Beka, rizik od šireg regionalnog rata će se značajno povećati, stavljajući američke trupe koje održavaju loše branjene, udaljene lokacije u Siriji, Iraku i Jordanu u visokom riziku od napada Irana ili milicija.

U ovom scenariju, drugi regionalni problemi će eskalirati. Raseljavanje stanovništva će imati vanregionalne implikacije, pogoršavajući tekuće krize u Iraku, Siriji i Libanu. Ovo će na kraju naterati nebrojeni broj ljudi da pobegnu u Evropu ili druge zemlje regiona koje se već suočavaju sa nestabilnošću, uključujući Jordan.

Takav ishod bi prevazišao migracionu krizu 2015–2016, predstavljajući veliki problem za Evropu usred rata u Ukrajini i rastuće krajnje desnice. Resursi i pažnja bi morali da se preusmere na rešavanje ovih pitanja, oduzimajući jedinstvenu, ali slabu podršku Ukrajini.

Što je još gore, to bi odvratilo pažnju SAD od njihovog preko potrebnog strateškog pomeranja ka Pacifiku i Istočnoj Aziji, gde Kina svakako uživa u odsutnosti snažnijeg prisustva Vašingtona.

Posledice izraelskog bombardovanja u Bejrutu Foto: Tanjug/AP

Ovo ništa ne govori o negativnom uticaju koji bi rat u Libanu imao na prioritete SAD širom Bliskog istoka, ne ograničavajući se na napore da se region politički, ekonomski i defanzivno integriše.

Konačno, sa globalnim sistemom pomoći rastegnutim do svojih granica, uticaj šire destabilizacije ostavio bi još gore posledice. To je neprihvatljiv ishod s obzirom na nedostatak sredstava čak i za najgore globalne sukobe u Pojasu Gaze, Siriji, Jemenu, Etiopiji i Sudanu.

Na kraju, rizici povezani sa izraelskim ratom protiv Hezbolaha predstavljaju scenario sudnjeg dana za američke kreatore politike, ali oni još mogu i trebalo bi da se izbegnu Sada se mora jasno staviti do znanja da SAD neće podržati izraelsku invaziju na Liban. Sve što je manje od ovog pristupa ostavlja Vašington kao saučesnika u vatrenoj oluji koju je sam napravio.

(Telegraf.rs)