U Francuskoj se danas održavaju izbori bez presedana: Evo kako funkcionišu, koliko su komplikovani i šta sledi

Foto-kolaž: TAnjug/AP, Shutterstock, Pixabay

Francuski birači pozvani su na birališta u nedelju za izuzetan trenutak u njihovoj političkoj istoriji: prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora koji bi mogli dovesti do prve krajnje desničarske vlade u zemlji od nacističke okupacije tokom Drugog svetskog rata — ili bi se moglo desiti da uopšte ne dođe do većine, piše AP.

Ishod glasanja, nakon drugog kruga 7. jula i ubrzane kampanje, ostaje veoma neizvestan jer se takmiče tri velika politička bloka: krajnje desničarski Nacionalni front, centristička alijansa predsednika Emanuela Makrona i koalicija Novi narodni front koja uključuje levi centar, zelene i snage krajnje levice.

Preporučujemo

Evo bližeg pogleda na današnje izbore Francuskoj:

Kako funkcioniše francuski izborni sistem?

Francuski sistem je složen i nije proporcionalan podršci stranci na nacionalnom nivou. Poslanici se biraju po okruzima. Parlamentarni kandidat treba da dobije više od 50% glasova u nedelju da bi bio direktno izabran.

U suprotnom, dva najbolja kandidata, zajedno sa svima koji su dobili podršku veću od 12,5% registrovanih birača, idu u drugi krug.

U nekim slučajevima, tri ili četiri osobe dospeju u drugi krug, iako neki mogu odustati kako bi poboljšali šanse drugom kandidatu — taktika koja se često koristila u prošlosti da se blokiraju krajnje desničarski kandidati.

Očekuje se da ključni partijski lideri otkriju svoju strategiju između dva izborna kruga. Ovo čini rezultat drugog kruga veoma neizvesnim i zavisi od političkih manevara i reakcije birača.

Krajnje desničarski Nacionalni front, koji vodi u svim predizbornim anketama, nada se apsolutnoj većini, odnosno da će osvojiti najmanje 289 od 577 mesta u parlamentu.

Narodna skupština, donji dom, je moćnija od dva doma parlamenta u Francuskoj. Ona ima konačnu reč u procesu donošenja zakona nad Senatom, kojim dominiraju konzervativci.

Aktuelni predsednik Emanuel Makron ima mandat do 2027. i rekao je da neće odstupiti pre kraja.

Šta je kohabitacija?

Ako druga politička snaga osim njegove centrističke alijanse dobije većinu, Makron će biti prisiljen da imenuje premijera iz te nove većine.

U takvoj situaciji — nazvanoj "kohabitacija" — vlada bi sprovodila politike koje se razlikuju od predsednikovog plana.

Savremena Republika Francuska iskusila je tri kohabitacije, a poslednja je bila pod konzervativnim predsednikom Žakom Širakom, sa socijalističkim premijerom Lionelom Žospenom, od 1997. do 2002.

Premijer je odgovoran parlamentu, vodi vladu i predlaže zakone.

"U slučaju kohabitacije, politike koje se sprovode su u suštini politike premijera", rekao je politički istoričar Žan Garig.

Predsednik je oslabljen kod kuće tokom kohabitacije, ali i dalje ima određena ovlašćenja nad spoljnom politikom, evropskim pitanjima i odbranom, jer je on taj koji pregovara i ratifikuje međunarodne sporazume. Predsednik je takođe vrhovni komandant oružanih snaga zemlje i on je taj koji drži nuklearne kodove.

"Moguće je da predsednik spreči ili privremeno obustavi sprovođenje određenog broja premijerovih projekata, jer ima moć da potpiše ili ne potpiše uredbe ili dekrete vlade", dodao je Garig.

"Ipak, premijer ima moć da te uredbe i dekrete podnese na glasanje Narodnoj skupštini, čime može prevazići predsednikovu nevoljnost", naveo je on.

Ko vodi odbrambenu i spoljnu politiku?

Tokom prethodnih kohabitacija, odbrambena i spoljna politika smatrane su neformalnim "rezervisanim poljem" predsednika, koji je obično bio u stanju da pronađe kompromise sa premijerom kako bi Francuska govorila jednim glasom u inostranstvu.

Ipak, danas se stavovi i krajnje desnice i levičarske koalicije u ovim oblastima radikalno razlikuju od Makronovog pristupa i verovatno bi bili predmet tenzija tokom potencijalne kohabitacije.

Prema Ustavu, dok je "predsednik šef vojske, premijer je taj koji ima oružane snage na raspolaganju", rekao je Garig.

"Na diplomatskom polju takođe, predsednikov opseg je znatno ograničen", dodao je Garig.

Predsednik Nacionalnog fronta, Žordan Bardela, rekao je da bi se, ako postane premijer, protivio slanju francuskih trupa u Ukrajinu — što je mogućnost koju Makron nije isključio. Bardela je takođe rekao da bi odbio francuske isporuke raketa dugog dometa i drugog naoružanja koje može pogoditi ciljeve unutar same Rusije.

Ako bi levičarska koalicija pobedila na izborima, mogla bi poremetiti francuske diplomatske napore na Bliskom istoku.

Program Novog narodnog fronta planira "trenutno priznanje palestinske države" i "prekid sa pogrešnom podrškom francuske vlade" vladi izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.

Makron je ranije tvrdio da priznanje palestinske države treba da se dogodi u "korisnom trenutku", sugerišući da rat između Izraela i Hamasa trenutno ne omogućava takav potez.

Šta se dešava ako ne bude većine?

Predsednik može imenovati premijera iz parlamentarne grupe sa najviše mesta u Narodnoj skupštini — ovo je bio slučaj sa Makronovom centrističkom alijansom od 2022. godine.

Međutim, Nacionalni front je već saopštio da bi odbio takvu opciju, jer bi to značilo da krajnje desničarska vlada može brzo biti oborena kroz glasanje o nepoverenju ako se druge političke stranke udruže.

Predsednik bi mogao pokušati da formira široku koaliciju od levice do desnice, ali ta opcija zvuči malo verovatno, s obzirom na političke razlike.

Stručnjaci kažu da bi druga složena opcija bila imenovanje "ekspertske vlade" koja nije povezana sa političkim strankama, ali koja bi i dalje morala biti prihvaćena od većine u Narodnoj skupštini. Takva vlada bi verovatno rešavala uglavnom dnevne poslove umesto sprovođenja velikih reformi.

Ako politički razgovori potraju predugo tokom letnjih odmora i Olimpijskih igara u Parizu od 26. jula do 11. avgusta, Garig je rekao da "period tranzicije" nije isključen, tokom kojeg bi Makronova centristička vlada "i dalje bila zadužena za tekuće poslove", čekajući dalju odluku.

"Kako god da izgleda Narodna skupština, čini se da je Ustav 5. republike dovoljno fleksibilan da preživi ove složene okolnosti", rekla je Melodi Mok-Gruet, stručnjak za javno pravo.

"Institucije su solidnije nego što izgledaju, čak i kada su suočene sa ovim eksperimentalnim vežbama."

"Ipak, ostaje još jedna nepoznanica u jednačini: sposobnost populacije da prihvati situaciju", zaključila je Mok-Gruet.

(Telegraf.rs)