Šta će se dogoditi ukoliko Bajden, ipak, odluči da se povuče iz trke za predsednika?

Foto: Tanjug/AP

Loš utisak koji je Džozef Bajden, predsednik SAD, ostavio u debati sa Donaldom Trampom, gotovo automatski je pokrenuo nova pitanja koja su dodatno zabrinula demokrate, a koja se odnose na to da li će on napustiti predsedničku trku.

Kako prenosi CNN u analizi, to ne bi dovelo do jednostavnog procesa zamene kandidata, jer je Bajden već pobedio na stranačim izborima, gde gotovo da nije ni imao ozbiljnog konkurenta.

Preporučujemo

Činjenica da je Bajden osvojio gotovo sve stranačke delegate ukazuje na to da su male šanse da on bude prisiljen da napusti trku protiv svoje volje.

"Ovo nisu 60-te godine. Birači Demokratske stranke su izabrali. On je nominovan", rekao je David Akxelrod, strateg Demokratkse stranke.

Aktuelni primarni sistem, koji prednost daje stranačkim članovima u odnosu na stranačke prvake, u suštini je proizašao iz nezadovoljstva nakon što su demokrate izabrale potpredsednika Huberta Hamfrija za svog kandidata 1968.

Čak i nakon što se predsednik Lindon Džonson te godine povukao iz predsedničke trke, prepoznajući njegovu sve manju popularnost i protivljenje do rata u Vijetnamu, Hamfri je predstavljao nastavak Džonsonove vijetnamske politike na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu.

Nasilje je izbilo kada su se demonstranti sukobili sa policijom dok je Hamfri prihvatio nominaciju. Stvari bi bile sasvim drugačije 2024. ako bi Bajden odlučio da napusti trku, iako će se konvencija demokrata vratiti u Čikago u avgustu.

Ako bi vodeći kandidat odustao od kampanje nakon većine predizbora ili čak tokom konvencije, pojedini delegati bi morali da izaberu kandidata stranke na kongresnom spratu (ili, potencijalno, tokom virtuelne prozivke).

To bi osvetlilo uobičajeno pitanje ko su ti stvarni delegati. Demokratska stranka je postavila rok do 22. juna za države da izaberu više od 3.900 delegata - skoro svi su trenutno obećani Bajdenu - dodeljeni su mu nakon poveda na stranačkim izborima u državama.

Ko bi eventualno zamenio Bajdena?

Možete pretpostaviti, na primer, da bi potpredsednica Kamala Haris bila glavni kandidat za glasanje u takvom scenariju. Ali bilo bi i drugih potencijalnih kandidata koji su ranije tvrdili da bi mogli da vode efikasniju kampanju protiv bivšeg predsednika Donalda Trampa.

Da li bi neko poput guvernera Kalifornije Gevina Njusoma - koji je ponudio podršku Bajdenu nakon debate u četvrtak - izazvao Kamalu Haris na konvenciji? Odgovaranje na zamenu moglo bi da izazove podele. Na delegatima bi bilo da odluče, u nizu glasanja nakon žestokog lobiranja, koga će izabrati.

Na demokratskoj strani, postoji i druga grupa koju treba uzeti u obzir - "superdelegati", grupa od oko 700 visokih stranačkih lidera i izabranih zvaničnika koji se automatski delegiraju na konvenciju na osnovu svog položaja. Prema normalnim stranačkim pravilima, oni ne mogu da glasaju na prvom glasanju ako mogu da promene nominaciju, ali su slobodni da glasaju na sledećim glasanjima.

Šta ako kandidat napusti trku posle stranačke konvencije?

Bio bi potreban drastičan događaj da kandidat napusti trku par meseci između konvencije i izbora u novembru. Demokrate i republikanci imaju različite metode suočavanja sa ovom mogućnošću. Možete zamisliti da bi krajnji rezultat verovatno bio da se kandidat za izbore uključio u glasanje na opštim izborima, ali to nije nužno zagarantovano.

Demokrate: Demokratski nacionalni komitet je ovlašćen da popuni upražnjeno mesto na nacionalnoj listi nakon konvencije prema partijskim pravilima, nakon što se predsedavajući stranke konsultuje sa demokratskim guvernerima i rukovodstvom Kongresa.

Republikanci: Ako se upražnjeno mesto pojavi na strani republikanaca, republikanski Nacionalni komitet može ili ponovo sazvati nacionalnu konvenciju ili sam izabrati novog kandidata.

Da li bi kandidat za potpredsednika automatki bio nominovan za predsednika?

U opširnom memorandumu Kongresne istraživačke službe se takođe navodi da ako aktuelni predsednik postane nesposoban nakon što je dobio partijsku nominaciju, 25. amandman Ustava SAD bi uzdigao potpredsednika na mesto kandidata za predsednika, ali bi pravila stranke određivala ko će postati kandidat stranke.

Nijedna stranka ne zahteva da potpredsednik predsedničkog kandidata bude uzdignut na vrh liste, mada bi to očigledno bio najverovatniji scenario.

Da li je ijedan kandidat napustio trku posle stranačke konvencije?

U modernim vremenima, demokrata koji se kandidovao za potpredsednika 1972. godine, senator Tomas Iglton, bio je primoran da se povuče nakon konvencije nakon što je otkriveno da je lečen od mentalne bolesti. (1972. je bilo sasvim drugačije vreme! Danas, srećom, ne postoji ni približno stigma vezana za mentalno zdravlje). Demokratska stranka je zapravo morala da sazove sastanak kako bi Sardžent Šrajver bio izabran kao drugi kandidata za potpredsednika Džordža MekGoverna.

Šta ako izabrani predsednik bude onomogućen da vrši funkciju posle izbora?

Ako bi izabrani predsednik preminuo, tajming je ponovo važan. Prema Ustavu, elektori koji se sastaju u državnim prestonicama tehnički biraju predsednika. Dok neke države zahtevaju da glasaju za pobednika izbora u svojoj državi, u drugim imaju slobodnu volju. Bilo je nekoliko kongresnih saslušanja o ovoj temi.

Sugeriše se da bi očigledno imalo smisla da novoizabrani potpredsednik jednostavno preuzme ulogu novoizabranog predsednika. Ali zako nije u potpunosti jasan. Prema 20. amandmanu, ako novoizabrani predsednik umre, njegov ili njen potpredsednik, izabrani potpredsednik, postaje predsednik.

Moglo bi se postaviti pitanje, na primer, kada tačno neko postaje izabrani predsednik? Da li je to nakon što se elektori sastanu u decembru, ili nakon što se Kongres sastane da bi prebrojao glasove elektorskog kolegijuma 6. januara?

(Telegraf.rs)