Prvi predsednički obračun: Ko je pobedio u debati Bajdena i Trampa? Utiče li to na pobedu na izborima?

Foto:

Oči svetske javnosti uprte su u televizijsku debatu američkog predsednika Džozefa Bajdena i bivšeg predsednika Donalda Trampa. Dvojica političkih veterana ušla su u direktan sukob već u prvim momentima sinoćne debate koja je drugačija od svih ranije. IPESE donosi pregled ključnih tema o kojima se razgovaralo, utisaka koje su kandidati ostavili na glasače i svetsku javnost, kao i rezultate američkih anketa o tome koji od kandidata je izašao iz debate kao pobednik.

Ovo je bio prvi put u istoriji da se aktuelni predsednik SAD suočio sa bivšim predsednikom u ovom formatu. U isto vreme, ovo je i prva debata na kojoj učestvuju od 2020. godine. Džo Bajden se u dosadašnjoj kampanji nije suočio sa ozbiljnim izazovom za nominaciju unutar svoje partije, dok je Tramp preskočio sve debate koje je u toku kampanje organizovala Republikanska partija. Ali dobar deo javnosti, kao i deo kolega među demokratama, posle debate postavlja pitanje: „Da li je Bajden idealan kandidat ili bi trebalo da se povuče?“. To bi, međutim, prema zakonskim procedurama išlo dosta teško, jer je pitanje da li bi se nova eventualna kandidatura, glasanje i zamena, realizovali do novembra kada su izbori. Procene su da bi u blizu 40 država to bilo gotovo neizvodljivo do novembra.

Preporučujemo

Utisci u javnosti

Prenos je trajao nešto više od 90 minuta, organizovan je u studijima CNN-a u Atlanti, a moderirali su ga Džejk Taper i Dana Beš. Primetno je da nije bilo publike što nije uobičajeno za debate između predsedničkih kandidata, a ovo je ujedno bila i najranije zakazana predsednička debata u istoriji SAD, pošto debate između kandidata obično počinju u septembru ili početkom oktobra.

Prema rezultatima ankete CNN-a, 67% gledalaca smatra da je Tramp pobedio, u poređenju sa 33% onih koji veruju da je Bajden izašao kao pobednik.

Interesantno je da je Tramp govorio 40 minuta i 12 sekundi, a Bajden 35 minuta i 41 sekundu. A ko je odneo pobedu? Čak ni demokrate, kao ni potpredsednica Kamala Haris, nisu mogle da kažu da je Bajden trijumfovao u debati, ali oni koji su kritičari obojice, kažu da ni Tramp nije baš briljirao i da televizijska „pobeda“ ne znači nužno pobedu i na izborima.

Šta kažu ankete?

Anketa koju je sproveo CNN pokazala je da je Tramp pobedio predsednika Bajdena, i to sa značajnom razlikom. Prema rezultatima ankete, 67% gledalaca smatralo je da je Tramp pobedio, u poređenju sa 33% onih koji su verovali da je Bajden izašao kao pobednik. Ovo je u velikoj suprotnosti sa anketom CNN-a nakon završne predsedničke debate 2020, gde je 53% gledalaca smatralo da je Bajden pobedio, u poređenju sa 39% koji je reklo da je Tramp pobednik. Pojedini američki analitičari kažu i ovo: „Tramp možda jeste pobedio u debati, ali će Bajden na izborima“.

Pregled bitnih tema

Najosetljiviji komentari su bili u bezbednosnim pitanjima, pa su Trampove optužbe da će Bajden uvesti Ameriku u Treći svetski rat ostavile planetarnu strepnju.

Govorilo se o inflaciji koja predstavlja kritičnu tačku za mnoge američke glasače. Bajden je okrivio Trampa za trenutne ekonomske izazove, navodeći: „Ono što smo mi morali da uradimo je da pokušamo da vratimo stvari na svoje mesto“. Bajden je istakao napore svoje administracije da se izbori protiv inflacije i pruži ekonomsku sigurnost Amerikancima, priznajući teškoće sa kojima se ljudi suočavaju zbog visokih troškova života. U svojoj završnoj reči, ponovio je: „Nastavićemo da se borimo da smanjimo inflaciju i olakšamo ljudima.’’

Tramp je, nasuprot tome, veličao svoja ekonomska dostignuća, pripisavši sebi zasluge za snažnu ekonomiju pre nego što je pandemija udarila. Branio je svoje upravljanje pandemijom COVID-19 i ekonomske mere preduzete tokom njegovog mandata. Tvrdio je da je njegova politika, uključujući tu i smanjenje poreza iz 2017. godine, podstakla ekonomski rast, iako ekonomska istraživanja pokazuju da uticaj nije bio toliko značajan kao što je to predstavljeno.

Foto: Tanjug/AP

Debata je pokazala sve izazove sa kojima se Bajden suočava kako bi uverio glasače u svoju sposobnost da vodi državu, dok je Tramp nastojao da iskoristi slabosti svog protivnika bez pribegavanja svojim ranijim napadačkim tehnikama.

Abortus je takođe bio jedna od glavnih tema. Tramp, koji je imenovao tri sudije Vrhovnog suda koje su imale ključnu ulogu u poništavanju odluke Rou protiv Vejda (proces u kojem je Vrhovni sud SAD-a doneo presudu kojom je zakon Teksasa koji je zabranjivao abortus stavljen van snage kao neustavan), ponovio je svoj stav da regulaciju abortusa treba prepustiti državama. Izjavio je da neće blokirati pristup tabletama za abortus i podržao je izuzetke za silovanje, incest i opasnost po život majke. Ipak, iznosio je i neistinite tvrdnje da je „svaki pravnik“ bio protiv donošenja federalnih odluka o zaštiti prava na abortus.

Bajden je, s druge strane, ponovo potvrdio svoju posvećenost vraćanju odluke Roe protiv Vejda, navodeći: „Ako budem izabran, vratiću Rou protiv Vejda”. Međutim, njegov odgovor je bio pomalo konfuzan, dajući Trampu priliku da temu skrene na zločine koje su počinili migranti. Imigracione politike bile su, očekivano, tema velikog okršaja kandidata. Bajden je branio svoja nezabeležena dostignuća u graničnoj bezbednosti, iako su njegova objašnjenja često bila nerazumljiva i pretrpana statistikama i nepotrebnim zakonodavnim detaljima detaljima. On je istakao napore da se smanje ilegalni prelasci granice i kritikovao Trampovu imigracionu politiku.

Tramp je otvoreno napao Bajdenovu imigracionu politiku, tvrdeći da je ona dovela do povećanja stope kriminala i tvrdeći: „Trenutno živimo u leglu pacova. Oni ubijaju naše ljude“. On je okrivio Bajdena za porast zločina koje su počinili ilegalni imigranti, iako nema značajnih dokaza koji bi podržali ove tvrdnje. Bajden je uzvratio da Tramp preteruje i laže o situaciji na granici, napominjući da su ilegalni prelasci granice nedavno opali zbog strožih ograničenja ulaska.

Foto: Tanjug/AP

Kontroverze oko godina i gafovi?

Debata je razotkrila značajnu razliku, kada je reč o opštem utisku, između 81-godišnjeg predsednikai njegovog 78-godišnjeg protivnika. Bajden se često mučio da jasno artikuliše svoje stavove, delujući promuklo i ponekad nerazumljivo; naročito se saplićući kada je citirao statistike i zakone, retko dižući glas da bi istakao važne poruke. Kako prenosi Asošijeted pres, tim predsednika Bajdena otkrio je da se predsednik bori sa prehladom i da ga boli grlo.

Alarm za demokrate oglasio se u trenutku kada je Bajden počeo da govori promuklim glasom. Samo nekoliko minuta nakon početka debate, borio se da odbrani svoj ekonomski rekord i pogrešno je naveo koliko je njegova administracija snizila cene insulina. Nenamerno je izneo neuspelo povlačenje iz Avganistana i više puta je brkao „milijardu“ i „milion“, što ga je držalo u defanzivi tokom većeg dela debate. Džo Bajden je samo trebalo da ponovi uspeh svog godišnjeg predsedničkog obraćanja, ali umesto toga, sa manje od pet meseci do novembra, pojačao je najgore strahove demokrata — da bi mogao da izgubi izbore od Donalda Trampa.

Kada nije govorio, Bajden se stajao zamrznut iza svoje govornice, otvorenih usta i ne trepćući dugo vremena. „Bajden je gotov – prvi sam rekao“, rekao je Džej Surdukovski, advokat i demokratski aktivista iz Nju Hempšira.

Tramp se uzdržao od svoje uobičajene agresivne taktike, verovatno strateškog poteza da bi izbegao negativnu reakciju iz njegovih prethodnih nastupa. Ponavljajući svoje uobičajeno poricanje izbornih procesa, navodeći da bi prihvatio rezultate izbora 2024. ako budu „fer i zakoniti“, Tramp je uspeo je da zadrži mir. U jednom trenutku je izjavio: „Zaista ne znam šta je mislio na kraju te rečenice. Mislim da ni on ne zna šta je rekao“, ističući Bajdenove probleme, bez napada i ruganja.

Demokrate su izrazile zbunjenost i zabrinutost gledajući prve minute događaja, prenosi Politiko. „Moj posao trenutno je da budem zaista iskrena. Džo Bajden je imao jednu stvar koju je morao da uradi večeras. I nije uspeo“, rekla je bivša senatorka Kler Mekaskil (D-Mo.) za MSNBC. „Samo jednu stvar je morao da pokaže. Da uveri Ameriku da je dorastao poslu uprkos svojim godinama. I u tome večeras nije uspeo.“

Kako su primetili analitičari Rojtersa, Bajden je bivao sve bolji kako je debata odmicala, u jednom trenutku sjajno iskoristivši Trampovu krivičnu presudu. „Jedina osoba na ovoj sceni koja je osuđena za zločin je čovek u koga trenutno gledam“, rekao je mirno.

Foto: Tanjug/AP

Tramp je kritikovao Bajdenovo vođenje rata u Ukrajini, tvrdeći da do istog ne bi došlo da je on bio predsednik i osudio pomoć koja je data Kijevu, dok je Bajden naglasio da su Trampovi postupci ohrabrili Putina i ugrozili međunarodnu stabilnost.

Ipak, prvi utisci su važni – posebno za glasače koji su se tek uključili u kampanju i za koje je veća verovatnoća da će gledati prvu debatu nego drugu koja je zakazana za septembar. Umesto da postavi kurs i narativ sledeće faze predsedničke kampanje, Bajdenov klimav nastup ponovo je podstakao strahove među demokratama da osamdesetogodišnjak čija su mentalna oštrina i fizička spremnost bili glavna zabrinutost birača oko njegovog povratka u Belu kuću, možda neće moći da vodi kampanju do novembra. „Vreme je za partijsku konvenciju“, napisao je jedan istaknuti operativac demokrata.

Demokrate nisu pokušavale da prikriju loš učinak, već su umesto toga pokušale da predstave jedinstven front i skrenu priču na temu koliko je Tramp loš za Ameriku. „Počelo je klimavo, to je svima jasno. Neću da sporim“, rekla je potpredsednica Kamala Haris za CNN. „Govorim o izboru sa kojim ćemo se suočiti u novembru. Govorim o jednom od najvažnijih izbora u našem kolektivnom životu. I da li želimo da pogledamo šta će novembar doneti i skrenuti kurs Amerike na uništenje demokratije?”

Oba kandidata su pristala na još jednu debatu pre predsedničkih izbora 2024. godine, čiji će domaćin biti ABC 10. septembra.

Tramp je takođe imao svojih grešaka, koje su se uglavnom odnosile na istinitost tvrdnji koje iznosi. Čvrsto je tvrdio je da su demokrate htele da „oduzmu život” detetu „nakon rođenja”, uglavnom preuveličavajući ekonomsku snagu zemlje tokom njegovog mandata. On je ponovio svoju odbranu demonstranata od 6. januara, održavši poduži govor protiv osuda stotina njegovih pristalica koji su upali na Kapitol da ponište rezultate izbora 2020. Kada su ga više puta pitali da li bi prihvatio rezultate izbora bez obzira na pobednika, Tramp je izbegavao direktan odgovor, na kraju je rekao da će to učiniti „ako izbori budu fer i slobodni.

Kako dalje?

Debata je pokazala sve izazove sa kojima se Bajden suočava kako bi uverio glasače u svoju sposobnost da vodi državu, dok je Tramp nastojao da iskoristi slabosti svog protivnika bez pribegavanja svojim ranijim napadačkim tehnikama. Uprkos vidljivim poteškoćama, Bajden je uspeo da iznese oštre stavove i lične napade na protivnika, iako je njegov ukupni učinak bio neujednačen. Trampov kontrolisani pristup pokazao je otklon od njegovog prethodnog stila debate, sa ciljem da predstavi njegov novi, mirniji pristup politici.

Oba kandidata su pristala na još jednu debatu pre predsedničkih izbora 2024. godine. Sledeća debata, čiji će domaćin ABC biti 10. septembra, biće ključna jer oba kandidata imaju za cilj da učvrste svoje pozicije uoči izbora.

Bajdenov klimav nastup ponovo je podstakao strahove među demokratama da osamdesetogodišnjak čija su mentalna oštrina i fizička spremnost bili glavna zabrinutost birača oko njegovog povratka u Belu kuću, možda neće moći da vodi kampanju do novembra.

(Telegraf.rs)