Poslednji sati do debate: Evo šta o revanšu između Bajdena i Trampa misle Moskva, Peking, London, Nju Delhi...

Uvak kada Amerika bira svog predsednika taj kontekst se pažljivo prati širom sveta! Bezbroj je načina na koji američka spoljna politika i potezi Bele kuće utiču na događaje u najrazličitijim delovima sveta.

Kako prenosi BBC, američki uticaj u inostranstvu će imati važnu ulogu i u prvoj debati između Džozefa Bajdena i Donalda Trampa, do koje je ostalo još svega nekoliko sati (održava se u Atlanti u 03,00 sata posle ponoći)

Preporučujemo

Naredni predsednički izbori u Americi zakazani za prvi utorak u novembru neće se pažljivo posmatrati samo u Ukrajini, Izraelu ili Pojasu Gaze. BBC je angažovao osam svojih dopisnika iz celog sveta da objasne zašto je revanš meč između Bajdena i Trampa zaista toliko važan u zemljama odakle se javljaju.

Rusi će je pažljivo pratiti zbog nestabilnosti

Zamislite da ste Vladimir Putin. Koga biste više voleli u Beloj kući? Čoveka koji vas je zvao "ubica" i obećao da će stati uz Ukrajinu? (to je Džozef  Bajden). Ili kandidata koji je kritikovao američku vojnu pomoć Kijevu i rekao da će ohrabriti Rusiju da radi "šta dođavola želi" bilo kojoj zemlji članici NATO koja ne ispunjava smernice za potrošnju na odbranu (bivši predsednik Donald Tramp).

Uvek želeći da iznenadi, lider Kremlja je rekao da bi zapravo više voleo da Džo Bajden zadrži svoj posao zbog njegove "predvidljivosti". Takvu javnu podršku, međutim, treba uzeti sa izuzetno velikim prstohvatom ruske soli. Moskva će izbor NATO-skeptika verovatno posmatrati kao tri limuna (dobitna kombinacija) za Rusiju na geopolitičkom aparatu za kockanje.

Nije da postoji zagarantovana isplata dobbitka za Moskvu. Kremlj je ostao razočaran prvim Trampovim mandatom. Jedan ruski zvaničnik je 2016. je priznao da je proslavljao pobedu Trampa uz cigaru i flašu šampanjca. Ali šampanjac je ispijen. Ruske vlasti su očekivale poboljšanje u odnosima Rusije i SAD - što se nikada nije ostvarilo.

Ko bi rekao da Trampov drugi mandat ne bi ostavio Moskvu da se oseća isto tako razočarano. Ko god da pobedi u trci za Belu kuću, ruske vlasti će pažljivo pratiti znake postizborne političke nestabilnosti i polarizacije u Americi i tražiti načine da iz toga izvuku korist.

Najveće razlike po pitanju Tajvana

Oba kandidata se bore da budu strogi prema Pekingu i imaju sličnu ekonomsku politiku za borbu protiv ekonomskog rasta Kine, uključujući podizanje carina na jeftinu kinesku robu. Ali oni imaju veoma različite pristupe suočavanja sa regionalnim uticajem Kine.

Bajden je ojačao odnose tamo, u nadi da će ujedinjeni front poslati jasnu poruku Pekingu koji je sve nasilniji. Ali kada je bio predsednik, Tramp se manje fokusirao na to da bude državnik, a više na ono što je video kao najbolji posao.

Zapretio je da će ukloniti američke trupe iz Južne Koreje ukoliko Seul ne plati Vašingtonu više novca. Najveća razlika između njih dvojice je pitanje Tajvana. Bajden je u više navrata ponovio obećanje da će stati u odbranu samoupravnog ostrva ako kineski predsednik Si Đinping ispuni svoje obećanje da će ponovo ujediniti Tajvan sa kopnom, silom ako bude potrebno.

Ali Tramp je optužio Tajvan da podriva američka preduzeća i izrazio je protivljenje američkom zakonu kojim se tamo šalje pomoć. To je navelo neke da se zapitaju da li bi on bio voljan da pritekne u pomoć Tajpeju ako bude potrebno. Malo je verovatno da kina ima svog favorita na izborima u SAD.

Po mišljenju Pekinga, nepredvidivi Tramp bi mogao da oslabi i podeli američke saveznike u regionu - ali bi takođe mogao da stvori još jedan trgovinski rat. Kina neće biti previše zainteresovana za još četiri godine Bajdena. Veruje da njegova izgradnja saveza u regionu ima potencijal da stvori novi Hladni rat.

Ukrajina je posmatrač u dueču sa najvišim ulogom

Možda nema strane zemlje kojoj su američki izbori važniji od Ukrajine. Svi znaju da je podrška SAD u novcu i oružju od vitalnog značaja za održavanje ukrajinskih ratnih napora. Malo ko veruje da bi Evropa mogla brzo ili lako da zakorači u bilo kakav jaz koji bi nastao američkim povlačenjem.

Ali u Kijevu, većina ljudi je manje fokusirana na detalje kampanje nego što bi se očekivalo. To je zato što je novambar još daleko. Postoji još hitnija zabrinutost jer su gradovi na udaru ruskih kliznih bombi i dok se ukrajinske snage bore da spreče napredovanje Rusije.

U Ukrajini su građani svesni šta kandidati govore o Ukrajini tokom kampanje. Kada je reč o Donaldu Trampu, ovdašnji analitičari znaju da je govorio o okončanju rata i da najavljuje mogućnost smanjenja pomoći.

Dok se neki plaše da bi on mogao da natera Ukrajinu na dogovor sa Rusijom koji joj se ne dopada, stručnjaci upozoravaju da je važno šta neko radi na funkciji, a ne šta kaže tokom kampanje ili debate.

I postoji razumevanje da čak ni pobeda Džoa Bajdena neće doneti izazove, s obzirom na to koliko je vremena bilo potrebno da se dobije poslednji paket pomoći prošao je Kongres SAD. Tako da su ulozi za Ukrajinu veliki ali ona ostaje samo posmatrač, dok je nepredvidljivost nešto sa čime su Ukrajinci odavno naučili da žive.

Više nesigurnosti za Veliku Britaniju

Kreatori politike u Velikoj Britaniji kažu da gledaju na izbore u SAD sa izvesnom strepnjom. Na jednom nivou, postoji nervoza oko potencijalnih odluka koje bi mogle uticati na V. Britaniju. Da li bi predsednik Tramp u slučaju povratka u Belu kuću oslabio vojnu podršku SAD Ukrajini i pristao na dogovor sa Vladimirom Putinom?

Da li bi izabrao još jednu borbu sa Evropom zbog izdvajanja za NATO? Da li bi izazvao trgovinski rat sa Kinom? Da li bi drugi mandat Bajdena pojačao američki izolacionizam i protekcionizam? Da li bi fizički bio spreman za tu ulogu još četiri godine?

U Velikoj Britaniji postoji bojazan da bi neizvesan rezultat petog novembra, koji mnogi birači ne bi prihvatili kao legitimne, mogao dovesti do političkog nasilja goreg od napada na Kapitol u januaru 2021.

Kriza američke demokratije može oštetiti globalno vođstvo SAD i ohrabriti autokrate širom sveta. Sve ovo zabrinjava britanske političare u obe glavne stranke dok se pripremaju za sopstvene izbore četvrtog jula.

Da li bi u nekom trenutku morali da biraju između podrške demokratskim vrednostima i ostanka blizu tradicionalnog saveznika? Da li bi morali da biraju između SAD i Evrope po nekom velikom pitanju? Iznad svega, američki izbori predstavljaju u Velikoj Britaniji sve veću neizvesnost u sve neizvesnijem svetu.

Većina Jevreja iz Izraela je na strani Trampa, a ne Bajdena

Oba kandidata se pomno prate u Izraelu. Bajden je snažno podržao Izrael nakon šokantnih napada Hamasa od sedmog oktobra i nastavio da snabdeva zemlju oružjem iako je postao kritičniji prema borbama i velikom broju ubijenih palestinskih civila.

Sve u svemu, ankete pokazuju da veći udeo Jevreja u Izralu smatra da bi Tramp bio bolji za Izrael od Bajdena. Većina ne odobrava Bajdenovo vođenje rata. A Palestinci ga naširoko vide kao nekoga ko je zanemarivao njihovu patnju.

Tramp je zvanično priznao Jerusalim kao njihov glavni grad i sklopio nove sporazume o uspostavljanju diplomatskih veza između njihove zemlje i arapskih država. On podržava rat u Gazi, ali je takođe pozvao Izrael da "završi s tim", tvrdeći da je njegov imidž narušen.

Dok Palestinci ne vide malo nade u drugom Bajdenovom mandatu, Tramp bi im mogao biti još gori. Bivši predsednik je obećao, ako bude izabran, da će prekinuti svu američku pomoć Palestincima. Dugoročno gledano, Bajden nastavlja da podržava rešenje sa dve države - uspostavljenu međunarodnu formulu mira - iako nije dao konkretan plan za postizanje istog.

Tramp dovodi u pitanje održivost nezavisne palestinske države. Konvencionalna mudrost je to je da bi izraelski premijer Benjamin Netanjahu želeo da Tramp ponovo bude na vlasti. Međutim, kaže se da mu bivši predsednik zamera što je priznao Bajdenovu pobedu 2020.

Indija: Ton se može promeniti, ništa značajno

U očima Bele kuće, Indija je na "slatkom mestu". SAD vide Indiju kao geopolitičku protivtežu Kini. Indija takođe ima petu najveću ekonomiju na svetu, koja će postati treća po veličini do 2030. Ranije ovog meseca u zemlji su održani najveći demokratski izbori na kojima je Narendra Modi postao premijer po treći put.

Iako je Indija optužena za demokratsko nazadovanje i lažno predstavljanje prave ekonomske slike u zemlji, ništa od toga nije stvarno faktor za SAD s obzirom na strateški značaj Indije. Šta god da se desi u novembru, ne utiče na to kako će Indija delovati na globalnoj sceni. Oba kandidata su dobro poznata.

Ako Bajden ostane predsednik, onda preovladava status kvo, što znači zdrav trgovinski odnos i tretman crvenog tepiha. Prošle godine Modi je bio u Vašingtonu u zvaničnoj državnoj poseti zajedno sa raskošnim prijemom u Beloj kući u čast premijera koji se takođe obratio na zajedničkoj sednici Kongresa.

Ako Tramp bude ponovo izabran, jedina razlika bi mogla biti pitanje tona. Modija je ranije nazvao izuzetnim liderom. Tramp je posetio Indiju 2020. gde je desetine hiljada ljudi došlo da vidi američkog predsednika, rame uz rame sa svojim premijerom u Modijevoj matičnoj državi Gudžarat. To je dokaz da Indija može da se nosi sa bilo kojim političkim ishodom izbora u SAD.

Trampova provokativna poruka još uznemirava Meksikance

Meksikanci su nedavno održali svoje predsedničke izbore. Rezultat je istorijski. Prvi put u istoriji izabrana je žena za predsednicu - Klaudija Šejnbaum. Dok su odnosi Meksika sa Bajdenom povremeno bili napeti, susedi su dosledno nalazili zajednički jezik u kritičnim oblastima kao što su imigracija i prekogranična trgovina.

Kada dođe na vlast, Klaudija Šejnbaum će morati da pokaže da nije samo naslednik prethodne administracije, a ima li boljeg načina da se to uradi nego kroz odnose sa Vašingtonom? Kao takva, ona može pokušati da bude drugačija po tonu i pristupu, ako ne i suštinski, kada je u pitanju rad sa Bajdenom ili potencijalnim drugim Trampovim mandatom.

Klaudija Šejnbaum je rekla da nije zabrinuta zbog pobede bilo kog kandidata u SAD poručivši - Boriću se za Meksikance!

Sami Meksikanci , međutim, sećaju se Trampovog mandata bez naklonosti. Njegova provokativna retorika "dileri droge, kriminalci, silovatelji", kako je nazvao meksičke imigrante, i dalje unosi nemir među građane.

U pitanju su milijarde u trgovini za Kanadu

Američki severni sused je zabrinut zbog mogućnosti da bi Tramp mogao da se vrati u Belu kuću. Tramp nikada nije bio tako popularan u Kanadi kao i u nekim delovima američke javnosti. Jedna anketa ranije ove godine pokazala je da je većina zabrinuta da američka demokratija neće preživeti još četiri godine Trampa.

Ipak, dok je Tramp bi predsednik, Kanada je odnela neke pobede. Posebno uspešno je ponovo ispregovaran trgovinski sporazum Severne Amerike. S obzirom da se novembarski izbori u SAD brzo približavaju, kanadska politička i poslovna klasa već se pribojava mogućih preokreta.

Teško je preceniti koliko su dve zemlje blisko povezane, posebno ekonomski. Oko 3,6 milijardi kanadskih dolara u trgovini je prelazilo granicu svakog dana prošle godine. Dakle, planirana formalna revizija trgovinskog sporazuma, zajedno sa Trampovom najavom uvođenja carina razlog je za zabrinutost.

Premijer Džastin Trudo je pokrenuo projekat "Tim Kanade", šaljući političare, izaslanike i poslovne lidere širom SAD kako bi predstavili vrednost Kanade, kako privatno tako i javno.  Slična inicijativa pokazala se uspešnom tokom prvog Trampovog predsedništva.

"Zemlja će biti spremna da se nosi sa svime što se dogodi", rekao je Trudo.

(Telegraf.rs)