Emanuel Makron se kocka sa prevremenim izborima: Da li je na taj način ugrozio demokratiju?

Foto: Tanjug/AP

Dve susedne zemlje u Evropi uskoro očekuju izbori koji bi mogli da izazovu tektonske promene. Očekuje se da će pasti obe vlade u ovim zamljama. Kako prenosi BBC, političke tenzije u obe zemlje su toliko velike da su se podelile porodice i prijatelji.

Ukratko ovo bi bilo zajedničke paralele za parlamentarne izbore koji očekuju Veliku Britaniju i Francusku. Predsednik Emanuel Makron je u noći poraza na izborima za Evropski parlament potpuno neočekivano raspustio skupštinu i vladu zakazavši prvi kruz izbora za 30. jun, drugi je nedelju dana kasnije.

Preporučujemo

Makron je ovim potezom u opasnost doveo ne samo sudbinu vlade, kao i svoju sudbinu, već i sudbinu političkog sistema. Rizik je veliki ne samo od od razočarenja, propasti političkih karijera, funkcionisanja demokratije, već i od talasa nasilja.

"Situacija je vrlo drugačija. U Velikoj Britaniji je došlo do kraja političkog kruga. Totalno je racionalno bilo da Riši Sunak zakaže prevremene izbore i sve će se dogoditi u skladu sa parlamentarnim političkim sistamom2, kaže Nikolas Beverez, politički analitičar.

Na drugoj strani, francuski predsednik Makron je zapanji zemlju pre dve nedelje zakazavši vanredne izbore nakon što je stranka ekstremne desnice Nacionalno okupljanje, počistilo njegovu partiju Preporod na izborima za Evropski parlament.

Izgleda da je Makron mislio da će munjevita kampanja trgnuti birače iz koketiranja sa "ekstremima" i vratiti centrističku većinu u Narodnu skupštinu. Nedelju dana pre prvog kruga, ništa ne sugeriše da je njegova računica bila tačna.

Nacionalno okupljanje je i dalje u velikom vođstvu u anketama, a na drugom mestu je savez levičarskih stranaka Nepokorena Francuska. Najverovatniji ishod izbora je ili potpuna ekstrmno desničarskog Nacionalnog okupljanja i Marin Le Pen ili podeljeni parlament, tj. blokada.

U velikom naletu: Marin Le Pen Foto: Tanjug/AP

"U svakom slučaju rizici su trostruki. Prvo, kriza državnog duga Francuske, pošto tržišta prkose francuskoj vladi baš kao što su to činila nekadašnja premijerka Velike Britanije Liz Tras. Drugo, nasilje na ulici. I treće, institucionalni kolaps. Naša Peta Republika je dizajnirana tako da nas sprovede kroz krize", dodaje Beverez i nastavlja:

"Ali mi smo u veoma nestabilnoj situaciji. Građani su izgubljeni jer je izgubljen i sam predsednik, pa možemo da dođemo do brutalnog razbijanja institucija".

I širom Francuske građani su svesni da je zemlja na opasnoj rasksnici:

"Kada je Makron zakazao izbore pozvala sam svoju decu i rekla im da moraju da razumeju da živimo u istorijskom trenutku. Ljudi znaju da je moguće da će doći do nasilja. Ljuti su i frustrirani. I neki političari zovu na nasilje", kaže Žulijet Viligrain, koja je deo Makronove koalicije.

Francuski predsednik je uoči izbora otišao i korak dalje aludirajući na mogućnost izbijanja građanskog rata u slučaju pobede ekstremne decnice ili ekstremne levice. Njegova izjava od onedeljka uveče, o čemu je portal Telegraf.rs izveštavao, shvaćena je kao namera da se preplaše birači centra.

"Vrlo je opasno za njega da koristi te reči i da pokušava da spase svoju vlast time što će koristiti strag birača. u demokratiji kada igrate na kartu straha onda dolazi do porasta mržnje i nasilja", smatra Baverez.

Detalj sa prošlogodišnjih nasilnih protesta u Parizu Foto: Tanjug/AP

Makronov ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmian izjavio je da se očekuju nasilni protesti uoči oba kruza izbora. Scenario iz noćne more bila bi ubedljiva pobeda Nacionalnog okupljanja što bi dovelo do protesta levice, a koji bi se pretvorili u nasilje jer bi im se priključili migranti.

Krajnja levica ima veliku podršku u migrantima arapskog porekla što se pokazalo i u protestima zbog situacije u Pojasu Gaze. Politička nestabilnost bi mogla da da se negativno odrazi i na predstojeće olimpijske igre koje počinju manje od tri nedelje posle izbora.

To je izgleda još jedna stvar koju predsednik Makron nije uzeo u obzir zakazujući izbore.

"Francuska ima svoj momentum populizma. Smerika i Velika Britanija su taj momentum imali pre deset godina sa Donaldom Trampom i Bregzitom. Francuska je tada bila pošteđena usled snažnih institucija ali i zahvaljujući kišobranu u vidu evra. Kupovinom socijalnog mira i povećanjem javnog duga vlast je zadržavala svoju poziciju, ali to je sada gotovo2, zkaljučuje Baverez.

(Telegraf.rs)