Da li će predsednik Francuske pozvati premijera iz "neprijateljske stranke" i šta to znači za Evropu?

Liberalni predsednik Emanuel Makron bi uskoro mogao da pozove premijera iz "neprijateljske stranke" da predvodi vladu Francuske, a pretpostavlja se da bi to mogao da bude Džordan Bardel iz ekstremno desničarskog Nacionalnog skupa.

Makronovi centristi su na putu za težak poraz na parlamentarnim izborima u dva kruga 30. juna i 7. jula. To znači da će predsednik verovatno morati da se okrene opoziciji kako bi formirao vladu pod njegovim predsedništvom.

Preporučujemo

Makronov mandat traje do 2027. godine i bila bi potrebna ogromna kriza da on ranije ode sa funkcije.

Kohabitacija nije bez presedana, Francuska joj je bila podvrgnuta tri puta u modernoj istoriji. Konzervativni premijeri Žak Širak i Eduar Baladur radili su sa socijalističkim predsednikom Fransoa Miteranom 1980-ih i 1990-ih, dok je socijalistički premijer Lionel Žopin bio u kohabitaciji sa Širakom kao predsednikom od 1997. do 2002. godine.

Ovaj put je, međutim, drugačije. Svi ti prethodni politički čudni "parovi" bili su iz političkog mejnstrima, što je činjenica koja je pogodovala saradnji. U međuvremenu, premijer iz jedne od političkih ekstrema gurnuo bi Francusku u nepoznate vode.

Izgledi već izazivaju uzbunu u EU i šire. Zemlje strahuju od katastrofalnih posledica po položaj Francuske kao globalne strateške sile i ključne članice EU - sa Briselom koji je izgubio jednu od retkih preostalih članica bloka koje mogu da vode sa autoritetom na međunarodnoj sceni po temama koje se kreću od industrijske politike do odbrane.

Pokušaji da se obuzda visoki dug zemlje ili da se pojača podrška Ukrajini, takođe, postaće sve teži ako se vlada krajnje desnice bori za prevlast sa Makronom.

U Briselu već postoji strah da bi francuski parlament kojim dominiraju desni i levi populisti mogao da sabotira odbrambene planove EU i njenu podršku Ukrajini.

Neki od najbližih saveznika Francuske, poput Nemačke i Poljske, izdali su neobično oštra upozorenja, odajući svoju zabrinutost da bi pobeda u Francuskoj krajnje desnice — dugo optužene za flertovanje sa Kremljom — mogla da potkopa evropsko jedinstvo u trenutku kada je kontinent ugrožena od Rusije.

Odluka francuskih birača "imaće uticaj širom Evrope", upozorio je poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš u ponedeljak na sastanku sa svojim francuskim i nemačkim kolegama, istovremeno izražavajući sumnju u podršku Nacionalnog skupa Ukrajini, prenosi Politico.

"Zabrinut sam zbog izbora u Francuskoj. Nadam se da su stranke koje nisu Le Pen — da se tako izrazim — uspešne na izborima", rekao je kancelar Olaf Šolc za javni servis ARD u nedelju.

Takođe, loše finansije ove zemlje mogu predstavljati rizik za evrozonu. Sa alarmantno visokim odnosom duga od više od 110 odsto bruto domaćeg proizvoda, Makron je igrao težak balans kako bi smirio tržišta i ubedio ih da će finansije zemlje održati na održivom putu.

Krajnje desničarski planovi da se povuku iz Makronove izuzetno nepopularne penzione reforme i smanje starosnu granicu za penzionisanje sa 64 godine na 62 godine, međutim, rizikuju da odbace Francusku miljama sa tog puta i opasno blizu provalije.

(Telegraf.rs)