Putin zbog Kima svog moćnog prijatelja naterao na oprez: Sad je "pod lupom", da li je povukao pametan potez?

Dok se ruski predsednik Vladimir Putin prošle nedelje vozikao punim ulicama Pjongjanga na vrhu luksuznog Mercedes-Benza, zajedno sa svojim severnokorejskim domaćinom Kim Džong Unom, najvažniji partner dvojice autokrata sve je posmatrao sa strane, iz stotinama kilometara udaljenog Pekinga.

Pre pet godina Si Đinpingu je ponuđena ista vožnja na otvorenom sa Kimom, pošto je bio prvi kineski lider koji je posetio Pjongjang u poslednjih 14 godina. U to vreme, dvojica lidera su obećala da će ojačati veze i produbiti saradnju, ali je dogovor bledeo u poređenju sa "probojnim" novim partnerstvom koje su napravili Kim i Putin.

U sporazumu koji obuhvata političku, trgovinsku, investicionu i bezbednosnu saradnju, Severna Koreja i Rusija su se obavezale da će koristiti sva raspoloživa sredstva za pružanje hitne vojne pomoći u slučaju da neka od dve zemlje bude napadnuta.

Putin je rekao da su Rusija i Severna Koreja podigle saradnju na "novi nivo". Kim je u međuvremenu novu alijansu nazvao "prekretnicom" u bilateralnim odnosima.

Novi značajan odbrambeni pakt, koji su dogovorila dva režima sa nuklearnim oružjem, uzdrmao je Sjedinjene Države i njihove azijske saveznike. Japan je izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog Putinovog zaveta da neće isključiti saradnju sa Pjongjangom u oblasti vojne tehnologije. Južna Koreja je odgovorila sazivanjem hitnog sastanka za nacionalnu bezbednost i rekla da će sada razmotriti slanje oružja Ukrajini.

Nasuprot tome, reakcija Kine, glavnog političkog i ekonomskog pokrovitelja i Rusije i Severne Koreje, bila je skoro prigušena.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova odbio je da komentariše sporazum, nazvavši ga bilateralnim pitanjem između Rusije i Severne Koreje.

Ipak, iako zvanično možda deluju uzdržano, analitičari smatraju da Kina sve ovo veoma pomno prati i posmatra.

Kina bi da kontroliše situaciju

Produbljivanje veza između dvoje svojeglavih autokrata rizikuje stvaranje nove neizvesnosti za Sija, kome su potrebni mir i stabilnost u severoistočnoj Aziji dok se bori sa gomilom domaćih izazova, posebno sa usporavanjem ekonomije.

"Peking je zabrinut da bi pomoć Moskve Pjongjangu – posebno u vojnoj tehnologiji – dodatno omogućila i ohrabrila nestalni Kimov režim, koji je drastično ubrzao nagomilavanje nuklearnog oružja i raketnih programa", rekao je Liu Dongšu, docent koji se fokusira na kinesku politiku sa gradskog Univerziteta u Hong Kongu.

"Kada je reč o Severnoj Koreji, Kina bi da kontroliše situaciju i spreči eskalacije, ali ne želi ni da se Severna Koreja kompletno uruši, to je scenario koji bi, strahuju u Pekingu, dozvolio SAD da prošire kontrolu sve do njihovog praga", dodaje Liu.

Ranije se Rusija u velikoj meri slagala sa Kinom po tom pitanju, ali njena očajnička potreba da Severna Koreja podrži rat u Ukrajini rizikuje da naruši delikatnu ravnotežu.

Rusija je od septembra primila više od 10.000 transportnih kontejnera – što je ekvivalentno 260.000 metričkih tona municije ili materijala vezanog za municiju – od Severne Koreje, navodi se u saopštenju SAD u februaru. I Rusija i Severna Koreja su odbacile tu tvrdnju.

I dok su SAD optužile Kinu da Rusiji obezbeđuje robu dvostruke namene koja jača vojno-industrijski kompleks zaraćene nacije, Peking se uzdržao od pružanja direktne vojne pomoći Putinu i klonio se podrške Kimovim nuklearnim i raketnim programima.

"Ako Putin pruži veću podršku Severnoj Koreji u vezi sa nuklearnim pitanjima, uključujući i tehničku pomoć, Kini će biti teže da kontroliše situaciju na Korejskom poluostrvu“, rekao je Liu.

Da li će Rusija i Kina uskočiti ako krene rat?

Pakt o međusobnoj odbrani koji su potpisali Kim i Putin povlači se iz 1961. godine između Severne Koreje i Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata. Taj dogovor je zamenjen sporazumom koji je nudio mnogo slabije bezbednosne garancije nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Ali sporazum o međusobnoj odbrani Severne Koreje sa Kinom, takođe potpisan 1961. godine, ostaje na snazi nakon višestrukih obnova.

Kinesko-severnokorejski ugovor o prijateljstvu, saradnji i uzajamnoj pomoći jedini je formalni sporazum o vojnom savezu koji je Kina potpisala sa drugom zemljom, iako ga Peking ne priznaje kao takav i ostaje namerno nejasan oko toga da li je Kina obavezna da automatski dođe da brani Severnu Koreju ako izbije rat.

Isto tako, nije jasno da li su Rusija i Severna Koreja voljne i u mogućnosti da urade nešto jedna za drugu po stavkama novog pakta o odbrani.

Novi sporazum dolazi usred pojačanih tenzija na Korejskom poluostrvu, gde je Kim pojačao vatrenu retoriku i ukinuo dugogodišnju politiku traženja mirnog ponovnog ujedinjenja sa Južnom Korejom. Nakon završetka Korejskog rata 1953. godine, formalni mirovni sporazum nikada nije potpisan između dve Koreje, ostavljajući ih tehnički u ratnom stanju.

Ali, politička poruka pakta je glasna i jasna. Vođene zajedničkim neprijateljstvom prema SAD i njihovim saveznicima, dve autokratske nacije nastoje da potkopaju i stvore alternativu globalnom poretku predvođenom Zapadom – cilj koji deli Kina.

U izjavi nakon razgovora sa Kimom, Putin je ogorčeno govorio protiv onoga što je nazvao "imperijalističkom politikom Sjedinjenih Država i njenih satelita".

Pre mesec dana, Putin i Si su izveli sličan "napad" na SAD tokom posete ruskog lidera Pekingu. U opširnoj zajedničkoj izjavi, dva stara prijatelja su za cilj imali, kako su opisali, globalni bezbednosni sistem definisan od strane vojnih saveza koje podržavaju SAD – i obećali da će raditi zajedno na tome da se suprotstave.

Zapadni posmatrači su upozorili na labavu, ali rastuću koordinaciju interesa između Kine, Rusije, Severne Koreje i Irana – nešto što je jedan visoki američki vojni komandant nedavno uporedio sa novom "osovinom zla".

Dok Moskva i Pjongjang produbljuju svoj savez, Peking će biti oprezan da drži distancu, rekao je Liu, dodajući da "Kina svakako ne želi da bude viđena kao deo nove Osovine".

Ali, i pored vidnog odsustva Sija, Kina je sigurno bila "slon u staklarskoj radnji" sve vreme tokom sastanka Putina i Kima.

"Na takvim sastancima se sigurno priča o Kini", kaže Edvard Hauel, predavač na Oksfordu, koji je stručan za Korejsko poluostrvo.

"Rusija će dobro znati da Kina ne želi da bude izostavljena iz bilo kakvih suštinskih pregovora koji uključuju Severnu Koreju, ne samo zato što je Kina daleko važnija – u poređenju sa Rusijom – Severnoj Koreji", smatra on.

Jun Sun, direktor kineskog programa u istraživačkom centru Stimson Center sa sedištem u Vašingtonu, rekao je da Kina ne smatra da može da kontroliše tempo i obim produbljivanja angažmana između Rusije i Severne Koreje.

"Ali oni znaju da Kina igra nezamenljivu ulogu i za Rusiju i za Severnu Koreju", rekla je ona.

Kina ostaje najveći trgovinski partner i Rusiji i Severnoj Koreji, pružajući ključnu spasonosnu liniju ekonomijama pod velikim sankcijama. Peking takođe daje značajnu političku podršku i diplomatsko pokriće dvojici međunarodnih parija.

"Kina ne misli da bi savez između Rusije i Severne Koreje bio izdaja", rekao je Liu sa Gradskog univerziteta u Hong Kongu.

"Nijedna od dve zemlje nema kapacitet da izda Kinu. Oni i dalje moraju da se oslone na Kinu uprkos njihovom savezu", dodaje.

(Telegraf.rs)