Tramp, rat u Ukrajini, istočni blok: Budućeg šefa NATO-a čeka ovih pet izazova

Odlazeći premijer Holandije Mark Rute suočiće se sa pet izazova kada preuzme funkciju generalnog sekretara NATO – mogućim povratkom Donalda Trampa u Belu kuću, pitanjem vojne podrške Ukrajini, evropskim liderima naklonjenim ruskog predsedniku Vladimiru Putinu, pritužbama iz istočnog bloka i nedostatkom novca za odbranu, piše Politiko.

Ruteova kampanja za generalnog sekretara okončana je u četvrtak kada je obezbedio podršku svih 32 zemalja članica NATO-a. Rumunija je poslednja koja je najavila svoju podršku pošto se rumunski predsednik Klaus Johanis povukao iz trke za novog generalnog sekretara Alijanse.

Preporučujemo

Povratak Trampa u Belu kuću

Mandat aktuelnog generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga završava se 1. oktobra, a po dolasku na funkciju Rute će se, pre svega, suočiti sa mogućim povratkom na vlast bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, koji je skeptičan prema NATO, imajući u vidu da će predsednički izbori u Americi biti održani četiri nedelje nakon što Rute preuzme novu funkciju.

Tokom kampanje, Tramp je zapretio da će prekinuti američku pomoć Ukrajini ako se vrati u Belu kuću, što bi moglo da nanese ozbiljan udarac kredibilitetu NATO saveznika u pomaganju Ukrajini u odbrani od Rusije, s obzirom na to da su SAD daleko najveći donator vojne pomoći Kijevu, navodi Politiko.

Uz to, ponovni izbor Trampa će skoro sigurno poremetiti plan NATO da pripremi Ukrajinu za buduće članstvo u Alijansi, dodaje Politiko i podseća da je Tramp rekao za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da je možda "najveći trgovac od bilo kog političara koji je ikada živeo" jer je nedavno otišao iz SAD sa 60 milijardi dolara, a po dolasku u Ukrajinu rekao da mu treba još toliko.

Pomoć Ukrajini za odbranu od zimske ofanzive

Drugi izazov za Rutea biće podrška Ukrajini jer, čim stupi na funkciju, Kijev će ga zvati u pomoć s približavanjem zime.

Poslednjih meseci Rusija je pojačala napade protiv ukrajinskih termoelektrana i brana, a Stoltenberg kaže da ključ leži u više sistema protivvazduhoplovne odbrane koji bi mogli da zaštite elektroenergetsku infrastrukturu, kao i osoblje za održavanje koje radi na popravci oštećenih objekata.

Zemlje NATO se bore da pošalju, ili u slučaju Ruteove Holandije, da izgrade PVO sisteme.

Ali Evropa nema toliko toga da pošalje, napredak u SAD je odložen u Kongresu, a zemlje koje su blizu Rusiji manje su nego voljne da se odreknu svojih vazdušnih štitova, napominje Politiko.

Članice NATO-a treba više da troše na odbranu

Treći izazov za Rutea biće da primora NATO članice da više troše za odbranu.

NATO je ove nedelje proslavio rekordan broj od 23 saveznika koji su dostigli cilj izdvajanja dva odsto BDP za potrošnju na odbranu, ali to znači da trećina Alijanse još ne ostvaruje taj cilj, uprkos tome što je to obećanje dalo pre 10 godina.

Južnoevropske nacije su među onima sa najmanjim budžetom za vojsku.

Istočno krilo NATO-a "ne miriše" Rutea

Kao četvrti izazov pred Ruteom navodi se da zemlje na granici sa Rusijom nisu njegovi najveći obožavatelji.

"Bili su ljuti zbog niske potrošnje Holandije za odbranu i posebno su uznemireni zbog toga što je glavna uloga u NATO uvek išla zapadnim i severnim evropskim zemljama, iako su zemlje istočnog krila u Alijansi već četvrt veka", ukazuje Politiko.

Tako estonska premijerka Kaja Kalas nije ušla u trku za generalnog sekretara NATO nakon što joj je rečeno da neće dobiti podršku zemalja kao što su SAD, Francuska i Nemačka, a rumunski predsednik Klaus Johanis dobio je samo podršku Mađarske.

Zemlje istočnog krila sada će verovatno tražiti bolju zastupljenost na sekundarnom nivou NATO, odnosno mesto zamenika generalnog sekretara i mesta njegovog pomoćnika.

A kako će jedan od prvih zadataka Rutea biti da, kao šef NATO, imenuje zamenika, očekuje ga pritisak da na to mesto postavi nekoga iz istočnih zemalja, ocenjuje Politiko.

Evropski lideri koji su naklonjeni Putinu

Peti izazov za Rutea predstavljaće evropski lideri koji su naklonjeni Putinu.

"Nije samo Tramp taj kojeg će Rute morati da ubedi da NATO ostane živ i zdrav. Širom Evrope cvetaju prema NATO-u skeptične i krajnje desničarske stranke koje vole Putina", tvrdi Politiko.

Kao primer portal navodi Francusku kao zemlju na pragu parlamentarnih izbora koji bi mogli da dovedu do velikih dobitaka za krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje Marin Le Pen, što je primoralo Stoltenberga da uputi molbu Parizu da "održi NATO jakim".

Lider krajnje desničarske holandske Partije slobode Gert Vildrs, od kojeg je Ruteova Narodna partija za slobodu i demokratiju izgubila na izborima, ranije je rekao za Putina da mu "aplaudira kao što aplaudira Trampu na tome što su lideri, koji tamo stoje u ime ruskog i američkog naroda".

Sve u svemu, jedne stvari Rute ne treba da se plaši - njegov novi posao neće biti dosadan, zaključuje Politiko.

(Telegraf.rs)