Svetske nuklearne sile jačaju arsenale dok tenzije rastu: Jedna nacija se naoružava najbrže od svih

Nuklearno naoružane zemlje jačaju svoje arsenale, a nekoliko ih je pripremilo nove sisteme naoružanja sa nuklearnim oružjem ili nuklearno sposobnim oružjem usred rastućih geopolitičkih tenzija, navodi se u novom izveštaju.

Devet nuklearni zemalja - SAD, Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Kina, Indija, Pakistan, Severna Koreja i Izrael - nastavile su da modernizuju svoje zalihe oružja, pri čemu je Kina po prvi put verovatno postavila "mali broj bojevih glava na rakete u vreme mira", naveo je Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI) u novom izveštaju objavljenom u ponedeljak.

Preporučujemo

"Iako globalni broj nuklearnih bojevih glava nastavlja da opada kako se oružje iz doba Hladnog rata postepeno demontira, nažalost nastavljamo da vidimo porast broja operativnih nuklearnih bojevih glava iz godine u godinu. Čini se da će se ovaj trend verovatno nastaviti i verovatno ubrzati u narednim godinama i izuzetno je zabrinjavajući", rekao je direktor instituta Dan Smit.

U januaru 2024. ukupna globalna zaliha bojevih glava procenjena je na 12.121, od čega je oko 9.585 bilo u vojnim zalihama za potencijalnu upotrebu, navodi SIPRI.

Naučni centar procenjuje da je 3.904 od tih bojevih glava raspoređeno sa raketama i avionima, ili 60 bojevih glava više nego u januaru 2023.

Većina raspoređenih bojevih glava, oko 2.100, držana je "u stanju visoke operativne pripravnosti na balističke rakete", saopštio je SIPRI, prenosi CNN.

Dok su skoro sve te bojeve glave pripadale SAD i Rusiji, po prvi put se veruje da i Kina ima neke bojeve glave u visokoj operativnoj pripravnosti.

Tanjug/AP

Rusija i SAD zajedno poseduju skoro 90 odsto sveg nuklearnog oružja, a broj upotrebljivih bojevih glava koje su posedovali 2023. ostao je najvećim delom stabilan, prema švedskom istraživačkom centru. Međutim, procenjuje se da je Rusija rasporedila oko 36 bojevih glava više u operativnim snagama nego u januaru 2023.

"Transparentnost u vezi sa nuklearnim snagama je opala u obe zemlje nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, a debate oko aranžmana o podeli nuklearne energije su se pojačale", navodi centar.

Rusija i SAD takođe poseduju više od 1.200 bojevih glava koje su prethodno povučene iz vojne službe i koje se postepeno demontiraju, navodi se u saopštenju.

Institut je saopštio da uprkos "javnim tvrdnjama izrečenim 2023." da je Rusija rasporedila nuklearno oružje na beloruskoj teritoriji, "nema ubedljivih vizuelnih dokaza da je došlo do stvarnog raspoređivanja bojevih glava".

Foto: Tanjug/AP

Procenjuje se da se veličina kineskog nuklearnog arsenala povećala sa 410 bojevih glava u januaru 2023. na 500 u januaru 2024, "i očekuje se da će nastaviti da raste", navodi SIPRI.

"Kina širi svoj nuklearni arsenal brže od bilo koje druge zemlje", rekao je Hans M. Kristensen, viši saradnik u SIPRI-jevom programu oružja za masovno uništenje.

"Ali u skoro svim državama sa nuklearnim oružjem postoje ili planovi ili značajan napor za povećanje nuklearnih snaga", dodao je on.

Kina bi potencijalno mogla imati isto toliko interkontinentalnih balističkih projektila (ICBM) kao Rusija ili SAD do kraja decenije, ali se očekuje da će zalihe nuklearnih bojevih glava u Pekingu ostati mnogo manje u poređenju sa njihovim zalihama.

Vojni nuklearni program Severne Koreje i dalje je "centralni element njene strategije nacionalne bezbednosti", a SIPRI procenjuje da ova zemlja poseduje oko 50 bojevih glava i dovoljno fisionog materijala da dostigne do 90 bojevih glava, brojke koje predstavljaju "značajno povećanje u odnosu na procene za januar 2023."

Činilo se da je 2023. godine Severna Koreja izvela svoj prvi test balističke rakete kratkog dometa iz rudimentarnog silosa i završila razvoj najmanje dva tipa krstareće rakete za kopneni napad (LACM) dizajniranih za isporuku nuklearnog oružja, prema SIPRI.

"Kao i nekoliko drugih nuklearno naoružanih država, Severna Koreja stavlja novi naglasak na razvoj svog arsenala taktičkog nuklearnog oružja", rekao je Met Korda, pomoćni istraživač u SIPRI-jevom programu oružja za masovno uništenje.

"Prema tome, raste zabrinutost da bi Severna Koreja mogla da upotrebi ovo oružje veoma rano u sukobu", dodao je on.

Ratovi oslabili diplomatiju

Švedski istraživački centar je rekao da su ratovi u Ukrajini i Izraelu dodatno oslabili nuklearnu diplomatiju na globalnoj sceni.

Rusija je 2023. suspendovala učešće u Ugovoru o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja (Novi START), poslednjem preostalom sporazumu o kontroli nuklearnog naoružanja koji ograničava ruske i američke strateške nuklearne snage, dok su kao odgovor SAD takođe prestale da dele podatke.

Moskva je nastavila da upućuje pretnje u vezi sa upotrebom nuklearnog oružja u svetlu zapadne pomoći Ukrajini, a u maju 2024. izvela je taktičke vežbe nuklearnog oružja u blizini ukrajinske granice, saopštio je SIPRI.

"Nismo videli da nuklearno oružje igra tako istaknutu ulogu u međunarodnim odnosima još od Hladnog rata", rekao je Vilfred Van, direktor SIPRI-jevog programa oružja za masovno uništenje.

Foto: Tanjug/AP

"Teško je poverovati da je prošlo jedva dve godine otkako su lideri pet najvećih nuklearno naoružanih država zajedno potvrdili da se "nuklearni rat ne može dobiti i da se nikada ne sme voditi"", rekao je on.

Štaviše, sporazum između Irana i SAD u junu 2023. "činilo se da je privremeno deeskalirao tenzije između dve zemlje", ali je početak rata između Izraela i Hamasa u oktobru "preokrenuo sporazum, uz posredničke napade grupa koje podržava Iran na američke snage u Iraku i Siriji koji očigledno okončavaju iransko-američke diplomatske napore", rekao je SIPRI.

Rat Izraela i Hamasa je takođe "podrio napore" da se Izrael angažuje na Konferenciji o uspostavljanju bliskoistočne zone slobodne od nuklearnog oružja i drugog oružja za masovno uništenje, saopštio je istraživački centar.

(Telegraf.rs)