Ovo je potpuno nov tragičan svet: Šta će Putin dati Kimu u zamenu za preko potrebno oružje za rat u Ukrajini?

Tanjug/AP

Ruski predsednik Vladimir Putin je posle 24 godine posetio Severnu Koreju, a njegov najvažniji cilj jeste da dobije podršku za rat u Ukrajini. Kako prenosi CNN, Putin je prošle godine pojačao kontakte sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom pošto su se zalihe ruskog oružja smanjile.

Municija i projektili su počeli da stižu u Rusiju nakon samita dvojice lidera koji je održan u septembru, naveli su brojni izvori iz Moskve i Pjongjanga, uprkos tome što zvaničnici obe zemlje negiraju da je došlo do tih transfera.

Sastanak Putina i Džong Una u decenijama izolovanoj prestonici Pjongjangu pruža mogućnost dvojici autokrata da na miru razgovaraju o proširenju saradnje, dok posmatrači navode da će njihov dogovor imati velike posledice i van fronta u Ukrajini.

Dolazak Putina u Pjongjang u sredu u ranim satima po lokalnom vremenu u dvodnevnu posetu označava značajan korak napred za partnerstvo koje je osnovano na temeljima zajedničkog neprijateljstva prema Zapadu i njegovim saveznicima.

Očekuje se da će njih dvojica potpisati novi sporazum o strateškom partnerstvu, a Putin je uoči posete rekao da će oni "oblikovati arhitekturu jednake i nedeljive bezbednosti u Evroaziji", navodi Kremlj.

"Njihov međusobni odnos nije samo njihova potreba", tvrdi Edvard Hauel, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Oksfordu u Ujedinjenom Kraljevstvu i dodaje:

"Vidimo kako dve države stvaraju sve usaglašeniji ujedinjeni front i slažu se protiv Sjedinjenih Država i Zapada".

Ove podele samo su podvučene vremenom posete, koja dolazi nakon Putinovog sastanka sa bliskim saveznikom kineskim liderom Si Đinpingom prošlog meseca i nakon što su demokratski lideri iz Grupe sedam (G7) ) iskoristili samit u Italiji da ponovo pokažu svoju solidarnost protiv ruske invazije na Ukrajinu.

Severna Koreja je nedavno kritikovala rastuću bezbednosnu saradnju između SAD i njenih saveznika Južne Koreje i Japana, izazivajući zabrinutost svojom eskaliranom retorikom i testiranjem projektila. Javno ostaje nepoznato šta Pjongjang dobija u zamenu za podršku i slanje artiljerijske municije i projektila za rat u Ukrajini.

Vlade od Seula do Vašingtona pomno će pratiti znake koliko je daleko ruski lider, koji je u prošlosti podržavao međunarodnu kontrolu nad severnokorejskim programom ilegalnog naoružanja, spreman da ide da podrži Kimov ratoborni režim. Šta Rusija i Severna Koreja žele jedna od druge?

U mesecima nakon što se Kim vozio svojim oklopnim vozom kroz ruski Daleki istok na septembarski samit sa Putinom, na ukrajinski front su počele da stižu artiljerijska municija i rakete iz Severne Koreje.  Rusija je od septembra primila više od 10.000 kontejnera, što je ekvivalentno 260.000 metričkih tona municije ili materijala vezanog za municiju od Severne Koreje, navodi se u saopštenju SAD u februaru.

Ruske snage su takođe lansirale najmanje deset projektila severnokorejske proizvodnje na Ukrajinu od septembra, rekao je jedan američki zvaničnik. Ovo oružje je možda manjeg kvaliteta od ruskog, ali je pomoglo Rusiji da popuni svoje zalihe i održi korak sa podrškom koju Ukrajina dobija od Zapada. Aranžman bi takođe mogao da omogući Pjongjangu da dobije stvarne informacije o funkcionisanju svog naoružanja.

U članku objavljenom u državnim medijima Severne Koreje uoči posete, Putin je zahvalio Pjongjangu što je pokazao "npokolebljivu podršku" ruskom ratu u Ukrajini i rekao da su dve zemlje "spremne da se suoče sa ambicijama kolektivnog Zapada".

Putinova poseta Pjongjangu i Kim džong Unu se prati i u Seulu Tanjug/AP

Putin je spreman da iskoristi svoju posetu da obezbedi stalnu podršku iz Pjongjanga, ali malo se zna o nadoknadi i tome šta je Kim džong Un dobijao do sada zauzvrat. Južnokorejski zvaničnici rekli su da Sever dobija pošiljke hrane i drugih potrepština iz Rusije. Tu se pre svega misli na gorivo i sirovine jer je ekonomija Severne koreje decenijama pod sankcijama. međutim, kim jako želi da unapredi svoje rakete i nuklearni program.

Putin je signalizirao spremnost da pomogne Severnoj Koreji u razvoju svog svemirskog i satelitskog programa tokom njihovog septembarskog sastanka, koji je održan, kako i priliči u postrojenju za lansiranje raketa. Ima borjnih naznaka da je do te pomoći i došlo - uključujući uspešno lansiranje prvog severnokorejskog vojnog izviđačkog satelita "Maligjong-1".

Ovakvi sateliti mogu pomoći Severnoj Koreji da unapredi svoje kopnene vojne kapacitete. Na primer da preciznije gađa protivničke snage sopstvenim projektilima. Državama članicama Ujedinjenih nacija zabranjeno je da direktno ili indirektno pomažu raketne programe Severne Koreje, kao i da učestvuju u prometu oružja sa Pjongjangom.

Kim takođe traži pristup znanju za niz ruskih naprednih naoružanja, kao i tehnologiju povezanu sa obogaćivanjem uranijuma, dizajnom reaktora ili nuklearnim pogonom za podmornice. Severnokorejski lider vidi svoje programe naoružanja kao ključne za opstanak njegovog režima.

"Kim Džong Un će biti zainteresovan da pita za pomoć Rusiju, da li će to dobiti ili ne, drugo je pitanje", rekao je Ankit Panda, viši saradnik u programu za nuklearnu politiku u Karnegijevom centru za međunarodni mir u Vašingtonu.

"Malo je verovatno da bi Putin bio previše željan da nužno započne saradnju o tim pitanjima (tehnologije u vezi sa nuklearnim oružjem) kada postoji duga lista manje osetljivih tehnologija koje Rusija može da ustupi kao što su poboljšanje radarskih ili raketnih sistema zemlja-vazduh", dodao je on.

Svaka podrška Putina lidera stalne države članice Saveta bezbednosti UN značajna je blagodat za Kima, koji je duboko izolovan na svetskoj sceni. I za Putina je poseta prilika da pošalje signal ili pretnju, da Rusija nije sama:

"Putin ističe da Rusija ima prijatelje i propagiraju ideju da Ukrajina ne može pobediti u ratu jer Rusija neće ostati bez oružja", rekao je Džon Erat, viši politički direktor neprofitnog Centra za kontrolu naoružanja i neproliferacije u Vašingtonu.

Ruski lider bi takođe mogao da vidi odnos sa Kimom kao način da podigne avet nuklearnog rata, iskorišćavajući "zabrinutost SAD i Južne Koreje oko Severne Koreje", tako da će je "prijatelji Ukrajine naterati da traži rešenje'u pregovorima pod ruskim uslovima", dodao je Erat.

Putin je prošlog petka izneo svoje uslove za prkeid rata uoči međunarodnog mirovnog samita održanog u Švajcarskoj, a na koji Rusija nije bila pozvana. Ti uslovi uključuju povlačenje ukrajinskih trupa iz četiri delimično okupirana regiona. Taj uslov je neprihvatljiv za Kijev i njegove saveznike.

U svom pismu objavljenom u državnim medijima Severne Koreje uoči posete, Putin je predstavio dve zemlje kako se obe suočavaju sa, kako je on nazvao, naporima SAD da nametnu "neokolonijalističku diktaturu" nad svetom.

Posmatrači se slažu da je malo verovatno da će Putin u ovom trenutku direktno pomoći Severnoj Koreji nuklearni program, pošto ni Putin ni njegov bliski partner Si ne žele da vide nuklearnu konfrontaciju u regionu. Ali takođe je postalo jasno da rastuće veze Severne Koreje i Rusije, kao i sve veći jaz između Rusije, Kine i Zapada, utiču na međunarodne napore da se kontroliše severnokorejski program naoružanja.

Rusija je u martu stavila veto na rezoluciju UN da se obnovi nezavisni panel eksperata koji istražuje kršenje bezbednosti od strane zemlje sankcije Saveta. Kina se uzdržala od glasanja. Obe zemlje su poslednjih godina blokirale planove u koji se odnose na Severnu Koreju pošto su postali skeptični prema sankcijama koje podržavaju SAD.

"Produbljivanje podela danas je u suprotnosti sa saradnjom u poslednjih nekoliko decenija između Rusije, Kine i SAD", kaže Majkl Mekofl, bivši američki ambasador u Rusiji i zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost

On je ukazao na svoja iskustva tokom administracije bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, koja je radila na naporima za neširenje u vezi sa Severnom Korejom i Iranom:

“Tada smo sarađivali sa Rusima na oba ova fronta sastajali smo se, imali smo isti cilj. I Kinezi su bili sa nama na korak od oba ta pitanja", rekao je Mekfol u podkastu prošlog meseca koji je organizovao istraživački centar Centra za strateške i međunarodne studije.

"Pogledajte gde smo danas, potpuno suprotno. Mi uopšte ne sarađujemo ni na jednom od ovih pitanja to je potpuno nov svet i tragičan svet".

(Telegraf.rs)