Strateški analitičari upozoravaju: Rat u Ukrajini je počeo na Krimu, tamo bi mogao i da se završi

Ukrajina je pslednjih meseci intenzivirala napada na Krim, a po svemu sudeći je spremna i za vleiki udar na Krimski most. Kako prenosi Business Insider, poluostrvo i most su ključni za rusku vojnu logistiku.

Istovremeno, uspeh Ukrajine bi mogao i da donese kraj rata, upozoravaju vojni stručnjaci. Ako postoji jedno mesto u Ukrajini gde ukrajisnka vojska dobija rat onda je to Krim. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je početkom godine rekao kako je jasno da će bitka za Krim i Crno more biti ključnu u predstojećim mesecima. Istovremeno, ukrajinski uspeh na Krimu predstavljao bi vleiki udarac za ruskog predsednika Vladimira Putina.

"Ruski poraz na krimu ne bio bio sampo vojni poraz već i poniženje", kaže Olga Hvostunova, iz Programa za evroaziju na Institutu za proučavanje spoljne politike.

U februaru 2014. godine, ruski vojnici bez obeležja, nazivani "mali zeleni" su okupirali Krim, zauzevši ključne zgrade podižući ruske zastave na njima. Do kraja marta iste godine Ruska federalna skupština je formalno ratifikovala aneksiju poluostrva. Rat u Donbasu je počeo mesec dana kasnije.

Ukrajina od tada ovo poluostrvo u Crnom moru naziva "okupiranim" i predsednik Zelenski uporno ponavlja da bilo kakav mirovni sporazum mora da uključi njegov povratak Ukrajini. Poslednjih nekoliko nedelja Ukrajina je lansirala nekoliko uspešnih napada u regionu, uništavajući baterije ruske PVO u udarima na aerodrom Belbek kod Sevastopolja.

"Ukrajinski napadi na poluostrvo pokazuju se uspešnim zahvaljujući temeljnoj pripremi i sistemskom radu, boljim mogućnostima za odbrambene snage, satelitskim i vazdušnim obaveštajnim podacima koje su Ukrajini pružili NATO saveznici", kaže Elina Beketova, saradnik za demokratiju u Centru za analizu evropske politike.

U međuvremenu, Ukrajina, koja je izgubila svoju tradicionalnu pomorsku flotu tokom aneksije Krima, sa velikim uspehom gađala je rusku Crnomorsku flotu koristeći pomorske bespilotne letelice. Napadi su omogućili Ukrajini da nastavi isporuku žitarica preko Crnog mora, što je od vitalnog značaja za njenu ekonomiju.

Istovremeno su primorali Rusiju da operacije Crnomorske flote pomeri dalje od centralne pomorske baze u Sevastopolju. Ukrajina je čak potopila i komandni brod Crnomorske flote - krstaricu Moskva.

"Krim je ključ ruskog pristupa i operacija Crnom moru. Krim dozvoljava projekciju moći nad ostatkom Crnog mora. Shodno tome, odvraćanje ruskih pomorskih položaja na Krimu je kritično za Ukrajinu.", tvrdi Marija Snegovaja, viši saradnik Centra za strateške i međunarodne studije na Programu Evrope, Rusije i Evroazije.

Beketova dodaje da su napadi na poluostrvo i na Crnomorsku flotu stoga imali za cilj da se "ruskim snagama liši mogućnosti da koriste poluostrvo za napade na kopnenu Ukrajinu", kao i ometanje podrške ruskim trupama na okupiranim teritorijama na jugu Ukrajine.

Krimski most dugačak nepunih 19 kilometara povezuje kopnenu Rusiju sa istočnom obalom Krima. Za Putina, most je jedno od njegovih najvećih dostignuća, simbolizujući ono za šta veruje da je "povratak"; Krima Rusiji. Njegovo uništenje bi, dakle, bilo i strateška i simbolična pobeda Ukrajine i veliki udarac Putinu.

Posledice ukrajinskih napada na vazduhoplovnu bazu kod Sevastopolja Foto: Tanjug/AP/Satellite image 2024 Maxar Technologies

Ukrajina je već dva puta izvršila napade na most od početka ruske invazije ali do sada nije uspela da ga uništi. Ranije ove godine, zvaničnici ukrajinske Glavne obaveštajne uprave rekli su za Gardijan da će Ukrajina gađati most po treći put i poručili da je uništenje mosta neizbežno.

Prošle nedelje, Ministarstvo odbrane Velike Britanije je u ažuriranju izveštaja o sukobu navelo da je Rusija instalirala osam barži na južnoj strani mosta kako bi smanjila "uglove pristupa za ukrajinska bespilotna pomorska vozila". Rusija je takođe počela da preduzima mere da smanji zavisnost od Krimskog mosta. Putin je najavio izgradnju železničke pruge od Rostova na Donu na jugu Rusije do Krima.

U Ukrajini veruju da je ovo znak Putinovog priznanja da Ukrajina preti opastanku mosta.

"Železnica duž kopnenog koridora je priznanje od strane ruskih okupatora da je Krimski most osuđen na propast", rekao je Dmitrij Pletenčuk, portparol južne vojne komande Ukrajine.

Ruska carica Katarina Velika anektirala je Krim 1783. godine i ta teritorija je od tada vojno i simbolički važna za Rusiju.

"Zauzima posebno mesto u kolektivnom sećanju nacije na sovjetsku eru, kada je zbog svoje tople klime postala popularna destinacija za odmor generacijama radnika", dodaje Snegovaja.

U leto 2022. masovne eksplozije u vazdušnoj bazi Saki, otreznili su ruske turiste na Krimu koji su bili na plaži i snimali ukrajinski napad. Aleksej Volkov, predsednik Nacionalne unije ugostiteljske industrije, rekao je za Rojters prošle godine da se očekuje da će broj turista na Krimu opasti za 20 do 30 odsto, na između šesti miliona i šesti ipo miliona ljudi.

Frederik Mertens, strateški analitičar u Haškom centru za strateške studije, rekao je da gađajući poluostrvo, posebno ruske kopnene PVO sisteme, Ukrajina "priprema teren"; za buduće vazdušne udare kada stignu borbeni avioni F-16.

Ultimativna meta ukrajinskih snaga: Krimski most Foto: Tanjug/AP

"Krim je ranjiv. Rusi imaju relativno ograničen manevarski prostor na poluostrvu", rekao je on i dodao:

"Putin ima mnogo da izgubi i politički i vojno. Dakle, ako ograničen broj boraca može da ima stvarni uticaj, to je ovde. I iznad Crnog mora koje postaje potpuno dostupno kada se reši PVO na Krimu".

Rusija je premestila svoj najnapredniji S-500 vazdušni odbrambenog sistema na poluostrvo, verovatno radi zaštite regiona od mlaznjaka, ranije je rekao ukrajinski šef špijuna Kirilo Budanov, što je Telegraf.rs preneo.

"Rusija ne može da priušti sebi da izgubi Krim. To nudi nudi Ukrajini priliku da iskoristi pretnju statusa Krima kao monetu za pregovaranje u budućim pregovorima.", smatra Snegovaja

Ukrajina može da povrati kontrolu nad Crnim morem i povrati poluostrvo ili jednostavno izvrši dovoljan pritisak na ove oblasti da ugrozi Putina, što će označiti kraj rata.

(Telegraf.rs)