Kako je raj za srpske gastoze postao mafijaško leglo: Sve je više ubistava, misle da je ovo problem

Švedska, za koju mnogi smatraju da je raj za srpske gastoze, postala je mafijaško leglo gde se gotovo svakodnevno događaju ubistva. Policija kaže da nikad gore nije bilo, a sa tim su saglasni i političari.

U samo jednoj noći prošle godine tri osobe su ubijene u tri odvojena napada širom Švedske. To su bila tri od mnogih jezivih napada u ovoj zemlji tokom 2023. godine. Kao da to nije bilo dosta, iste noći stigla je i vest da je devojka (24), vaspitačica u vrtiću, stradala u eksploziji u Upsali, zapadno od Stokholma u zoru 28. septembra.

Preporučujemo

Prva žrtva bio je mladić (18) koji je ubijen u Stokholmu 27. septembra. Samo nekoliko sati kasnije, jedan muškarac je ubijen i još jedan je ranjen na jugu grada.

Jezivi talas nasilje u samo jednoj noći punio je stupce svetskih medija, ali sami Šveđani nisu bili toliko iznenađeni. Švedski akademici, političari i visokopozicionirani čelnici policije su za DailyMail pričali o krizi koja razara zemlju i naveli da je država došla do tačke kada teško može da obuzda nasilje.

Jale Poljarevius, viši policijski službenik i šef obaveštajne službe za švedski region Mit, opisao je "smrtonosno nasilje" kao "veoma ozbiljno". On je rekao da, iako se nasilje bandi danas malo poboljšalo u odnosu na "crni septembar", ne može se predvideti kada će se ponovo rasplamsati.

"To je bio loš period za Švedsku, od septembra do oktobra prošle godine. Sada je malo bolje, ali je veoma nestabilno, jer sve može da se preokrene i da se novi talas nasilje rasplamsa", kaže on.

Poljarevius ističe da se prilikom hapšenja članova pojedinih bandi "otvori vakum" i da tada drugi pokušavaju da se bolje pozicioniraju u mafijaškoj hijerarhiji.

"Tada se sukobljavaju i imamo nove sukobe, nove eksplozije nasilja", kaže on.

Smrtonosno nasilje povezano sa obračunima kriminalnih bandi eskaliralo je poslednjih godina u pozadini visokog nivoa migracija u zemlju. Izvršeno je na stotine pucnjava i nekoliko bombaških napada, a u nedavnoj pucnjavi stradao je poznati reper C. Gambino. Policija, koja kaže da je 62.000 ljudi povezano sa kriminalnim mrežama u zemlji, saopštila je da sumnja da je napad bio povezan sa bandama.

U međuvremenu, priliv nezapadnog stanovništva u Švedsku porastao je sa 2 na 15 odsto za samo 20 godina.

Mafijaške grupe u inostranstvu nazvale su zemlju 'rajom' za svoje aktivnosti, dok su organizovane kriminalne grupe infiltrirane u poslovne sektore pronašle načine da prokrijumčare vojno oružje u zemlju.

Kao odgovor, švedska policija je dobila nova ovlašćenja – kao što je mogućnost da proglasi "posete" ili "bezbedne zone" u kojima policajci imaju privremena ovlašćenja da povećaju svoje prisustvo i da pretresaju ljude, kuće i vozila.

Ali mnogi, uključujući i zvaničnike u vladi, otišli ​​su toliko daleko da traže potpuno zatvaranje švedskih granica za tražioce azila.

Lako je videti zašto neki pozivaju na drastične mere. Septembar 2023, koji nazivaju i Crni septembar, bio je posebno "krvav" mesec, sa preko 40 nasilnih epizoda i 12 smrtnih slučajeva zabeleženih za samo 20 dana.

Tokom prošle godine ubijeno je 53 ljudi širom Švedske, u kojoj živi oko 10,5 miliona ljudi. U 2022. godini zabeležena su 62 slučaja.

Ubistva su pretvorila Švedsku, koja je godinama slovila za mirnu skandinavsku državu punu blagostanja, u prestonicu ubistava Evropske unije.

Gangsteri se lično svete ili unajmljuju mlade da urade njihov prljavi posao. Skoro polovina osumnjičenih za ubistva povezana sa oružjem 2022. godine bili su starosti između 15 i 20 godina - mladići koje su pripremale bande kojima, pokazuju statistike, uglavnom upravljaju imigranti druge generacije.

Jedan osumnjičeni priznao je da je unajmljen da ubija rivale, a za dobro odrađen posao dobijao je oko 7.500 evra, nekad i manje.

Stručnjaci kažu da je nasilje podstaknuto brojnim faktorima: sukobi između bandi, rastuće tržište droge, priliv oružja na tržište, rastuća nejednakost, visok nivo imigracije i neuspeh integracije migranata u društvo.

Ali aktivnost bandi u Švedskoj nije ograničena na ulično nasilje i drogu. Organizovani kriminal je takođe zavladao u zemlji, a mnoge bande su se izveštile u prevarama.

Ova situacija dovela je do neprijatnih debata...

Bogata država je primila više tražilaca azila koji su pobegli sa Bliskog istoka i Balkana nego mnoge druge evropske zemlje u poslednje tri decenije. Ovo je ohrabrilo desničarske političare u zemlji, dok su levičari bili nervozni zbog ocrnjivanja imigranata i drugih ranjivih zajednica.

Neki tvrde da postoji direktna veza sa migracijom i kriminalom u zemlji, dok drugi tvrde da su nejednaki uslovi u kojima su migranti i drugi smešteni ili u kojima se odgajaju ti koji guraju mlade ka bandama.

Ipak, obe strane imaju tendenciju da se slažu u tome da je došlo do neuspeha da se integrišu mnogi novopridošli u zemlju u vreme kada postoji rastući jaz u nejednakosti. Ipak, i dalje nemaju zajedničku ideju kako da problem reše.

Gde ima najviše ubistava u Švedskoj?

Nasilje je počelo da se širi u bogatije delove Švedske, ali i dalje se veliki broj ubistava događa u migrantskim zajednicama.

Mnogi imigranti koji uđu u Švedsku završavaju u predgrađima, što znači da se migranti prve, druge i treće generacije odgajaju u "satelitskim gradovima" i opštinskim imanjima koja su odvojena na periferiji velikih gradova.

Foto: Christine Olsson / AFP / Profimedia

Tamo ljudi imaju manje ekonomskih izgleda, što povećava socijalnu nejednakost i, kao rezultat, smatraju da im je teže da se integrišu u društvo. Bande često popunjavaju tu prazninu.

Ovo su idealni uslovi za regrutovanje, sa statistikama koje pokazuju da su većina osumnjičenih za pucnjavu u bandi mladići stranog porekla, i često su to prva ili druga generacija imigranta, a samim tim i švedski državljani.

Goran Adamson, politički konsultant i vanredni profesor sa doktoratom na Londonskoj školi ekonomije (LSE), rekao je za MailOnline da postoji jasna veza između migracije i kriminala bandi u Švedskoj.

Ukazujući na svoju studiju iz 2020. godine "Migranti i kriminal u Švedskoj u 21. veku", rekao je da neko sa migrantskom pozadinom može imati dva, tri ili čak četiri puta veću verovatnoću da će biti umešan u kriminalne aktivnosti ili da je osumnjičen za kriminalne aktivnosti od prosečnog Šveđanina.

"Kada neki ljudi kažu da nema veze između migracije i kriminala, oni ne govore istinu. Podaci agencije za prevenciju kriminala nam govore o tome, ovo je samo gola statistika", kaže Adamson.

On kaže da se u predgrađima događa dosta pucnjava i ubistava i da je većina njih povezana sa bandama.

"Kada je neko upucan, i to neko ko je mlađi od 20 godina, ili su dve osobe upucane u predgrađu Stokholma, skoro da možete računati na to da su članovi jedne bande koja ubija članove druge bande, ali oni su još mladi momci", kaže Adamson.

Mane Gerel, vanredni profesor kriminologije na Univerzitetu u Malmeu, rekao je da generalno, kriminal u Švedskoj opada.

On je rekao da država ima "veoma veliki problem sa nasiljem", uglavnom ograničen na bande. Sada, međutim, sve više ljudi strada u unakrsnoj vatri, jer se sukob preliva van marginalizovanih predgrađa.

Naime, veruje se da je vaspitačica, koja je stradala u eksploziji, greškom ubijena jer su bande pogrešile adresu, a meta je bio komšija prekoputa.

"Isto tako, stradaju nedužni iz višeg razloga. Nekad bande pomešaju civila sa članom bande i upucaju ga. Nekad namerno ubiju rođaka tog kome hoće da se svete, a ta osoba nije iz kriminalnog miljea. Neko se nađe na pogrešnom mestu u pogrešno vreme i stigne ga metak", navodi sagovornik DailyMaila.

Svi su zabrinuti

Porast nasilja je zabrinuo mnoge u Švedskoj, a lokalni mediji gotovosvakodnevno izveštavaju o ubistvima i napadima na svojim naslovnim stranama, dok političari koji obećavaju oštar odgovor dobijaju sve više pristalica.

Jedna od takvih partija su Švedske demokrate - partija nastala iz neonacističkog pokreta krajem 1980-ih, koji se poslednjih godina okrenula ka više mejnstrim političkoj stranci. Sada je deo vladajuće konzervativne koalicione vlade.

Kao i Adamson, Čarli Vajmers - švedski poslanik u Evropskom parlamentu i član stranke, rekao je da postoji jasna veza između migracije i kriminala bandi.

"Zbog toga moja stranka ima politiku nulte azila za Švedsku. Moramo sebi dati prostora za disanje da počnemo da se bavimo ovim problemima, jer su oni sistemski i ugrožavaju osnovne funkcije švedskog društva“, rekao je Vajmers.

Eksplozija u kojoj je stradala vaspitačica Foto: Tanjug/AP

Šta je dovelo do tolikog obračuna bandi?

Poljarevius kaže da je Švedska dugo bila garant mira, reda i stabilnosti.

"Ovo uzimate zdravo za gotovo. Ali kada kombinujete neuspešnu integraciju i – od kasnih 1990-ih – globalizaciju, imamo migraciju koja nije dobro obrađena, to izaziva probleme. U Švedskoj morate imati neku vrstu normalne migracije, ali stope su bile veoma visoke u Švedskoj tokom 1990-ih i početkom 2000-ih", kaže on.

Rekao je i da policija nije mogla tehnološki da prati uspon brzinom koje su to činile bande.

"Policija nije bila toliko uspešna u integraciji naših sistema ili naše sposobnosti da se borimo protiv zločina sa tehničkim delom. Dakle, ovaj jaz između sposobnosti za činjenje zločina i sposobnosti za borbu protiv kriminala se samo povećao mnogo, mnogo godina", dodaje Poljarevius.

Adamson smatra da švedsko društvo nije postavljeno da se nosi sa ovolikim nivoom kriminala.

"U Švedskoj je sve skrojeno za situaciju sa mnogo manje kriminala. Švedska je skrojena da se nosi sa oko 25 odsto stope ubistava koju imamo. Neki kažu da treba da izgradimo još mnogo zatvora i da promenimo strukturu pravnog sistema, ali za to je potrebno 10 ili 20 godina", kaže on.

Adamson je rekao da ga je poznanik advokat upozorio da bi sistem mogao da se sruši pod pritiskom 'jer jednostavno nemamo sredstava da se nosimo sa brzim porastom ozbiljnog kriminala i ne znamo šta će se desiti nakon toga.'

Policija kaže da je veliki deo nedavnog nasilja bio posledica narko-bande poznate kao „Fokstrot” – koju predvodi ozloglašeni vođa Rava Majid, "Kurdska lisica" sa sedištem u Upsali – i posledicama nakon što se podelila u manje grupe.

Govoreći u aprilu 2022, tadašnja švedska premijerka Magdalena Anderson je izjavila da integracija migranata u zemlji nije uspela i da je zauzvrat dovela do formiranja paralelnih društava i eskalacije nasilja bandi. Od tada su opšti izbori održani u septembru 2022. i "skrenuli udesno", sa formiranjem manjinske vlade pod premijerom Ulfom Kristersonom.

Desničarska koalicija obećala je da će suzbiti nasilje pooštravanjem migracione politike, udvostručavanjem zatvorskih kazni za krivična dela počinjena u okruženjima bandi, proširivanjem upotrebe elektronskog nadzora, pa čak i deportacijom kriminalaca koji nisu državljani Švedske.

"Talas nasilja je bez presedana u Švedskoj, ali je bez presedana i u Evropi, nijedna druga zemlja nema situaciju kao mi", rekao je Kristersson nakon niza ubistava u septembru 2023.

Gerel je takođe rekao da se ne može poreći povezanost između nasilja i migracije, ali je primetio da su mnogi migranti umešani u nasilje bandi druga ili treća generacija imigranata koji su rođeni u Švedskoj.

"Mislim da možete napraviti razliku. Možda je to zbog migracije, i možda zbog neuspele integracije, jer je većina ljudi koji su uključeni u ovo nasilje rođena u Švedskoj, tako da nisu bili migranti – njihovi roditelji jesu“, kaže i dodaje „da ne možete zaista poreći činjenicu da većina i žrtava i počinilaca ovog nasilja nad bandama ima strano poreklo, tako da postoji veza sa imigracijom i/ili integracijom, što mislim da se ne može poreći'.

Međutim, postoji nešto u vezi sa Švedskom što je čini odvojenom od drugih zemalja, rekao je Gerel. On je ukazao na Nemačku, rekavši da, iako je ta zemlja takođe imala visok nivo imigracije, "pucnjave se smanjuju".

"Šta izdvaja Švedsku? Zaista je teško reći. Verujem da je imigracija, integracija, segregacija deo odgovora, ali ne može biti ceo odgovor", kaže Gerel.

Stava je da švedskoj vladi, agencijama, a pogotovo policiji treba previše vremena da odgovore na ove probleme, što dovodi do jačanja kriminalnih mreža.

Adamson je rekao da dok Šveđani obično imaju visok nivo poverenja u državu, migranti - od kojih mnogi žive u segregiranim zajednicama - imaju manje.

"Ako dolazite iz kulture u kojoj je država veoma slaba, onda imate druge strukture – imate svoju porodicu, širu porodicu, svoj klan, svoje pleme – i vrlo malo brinete o državi, ljudima ima smisla da se učlane u bandu jer je banda tamo gde imaš svoju pripadnost, gde imaš poverenje i čast i onda možeš da se boriš protiv države“, rekao je on.

"Državu vidite kao svog neprijatelja, a onda ako je i vaša država neprijatelj, u redu je da zloupotrebljavate državu i pokušavate da dobijete novac od države", dodao je.

Evropski poslanik Vajmers je rekao da je politika u Švedskoj "bila neobično meka".

"Ove politike su stvorene za veoma kohezivnu zemlju koja je imala jedan od najviših stepena društvenog poverenja u svetu. Sistem nije napravljen za rešavanje ovakvih problema i to je iskorišćeno", rekao je Vajmers.

On je ukazao na izveštaj iz aprila u kojem je novinar u Crnoj Gori dobio pristup stotinama hiljada poruka koje su slali kriminalci, u kojima su Švedsku opisali kao "raj" za svoje aktivnosti.

"Ovako su kriminalci gledali na našu zemlju zbog naše veoma labave politike prema kriminalu“, rekao je Vajmers.

Nisu samo migracije krive

Neki stručnjaci kažu da postoje i drugi faktori koje treba uzeti u obzir, i ne slažu se da je migracija jedini razlog porasta nasilja.

Vanesa Barker, profesorka sociologije na Univerzitetu u Stokholmu i glavna urednica akademskog časopisa Punishment & Society, rekla je da su delom krivi rastući nivoi nejednakosti i neuspeh da se integrišu migranti u švedsko društvo.

"Imali smo povećanu migraciju tokom izbegličke krize“, rekla je ona, misleći na priliv migranata u Evropu koji je dostigao vrhunac 2015. godine kada su ljudi pobegli iz Sirije, kao i iz zemalja poput Avganistana, Nigerije, Pakistana, Iraka, Eritreje – kao i na Balkanu.

"U Švedskoj ste se mnogo plašili od kolapsa društva. Ljudi su rekli da nećemo moći da se nosimo sa ovim prilivom, a vi ste imali negativnu reakciju na mnoge od onih porodica koje su došle ovde", kaže ona.

Međutim, dodaje da je to kako su to prikazali političari i mediji u Švedskoj stvorilo „odvojenost“ od načina na koji ljudi gledaju na migracije, rastuće nasilje i švedsko društvo – gde takođe postoji rastuća nejednakost.

"To je prikazano kao ova ogromna kriza kada je u stvarnosti to društvo koje je izgradilo državu blagostanja. Švedska je veoma bogata, život je visokog kvaliteta. Ali usred toga, postoji rastuća nejednakost, a to se takođe nije direktno rešavalo. Dakle, onda imate ovu savršenu oluju povećane nejednakosti unutar imućnog društva koji doživljava povećanu migraciju i rastući kriminal“, kaže Barker.

I droga igra veliku ulogu

Barker kaže da je rastući kriminal narkotika u Švedskoj takođe odigrao veliku ulogu u širenju kriminala sa oružjem. A gde je droga, tu su i bande.

"Ono što imate ovde sa nasiljem i pucnjavom, kriminolozi su ovo povezali sa trgovinom drogom. I tako, umesto da ovo stavljamo na migraciju, radi se o istrazi šta se dešava sa trgovinom drogom“, rekla je ona.

Barker je rekla da su takvi problemi „malo drugačiji od ideje o migrantima koji dolaze ovde da se nasele i koji se okreću kriminalu.

"Ako je to deo organizovane transnacionalne mreže, to je zaista druga skala“, rekla je ona.

Njena tvrdnja da se porast nasilja poklapa sa porastom zločina povezanih sa drogom potkrepljena je izveštajem Švedskog nacionalnog saveta za prevenciju kriminala (Bra) iz 2021. godine, koji se bavi trendovima iz 2007. godine. U izveštaju se kaže: „Procenat pojedinaca koji su registrovani kao osumnjičeni počinioci opao je tokom perioda 2007–2018. godine.

Šta je sa oružjem?

Još jedan faktor koji podstiče nasilje u Švedskoj je dotok oružja u zemlju. Dok Švedska generalno postaje bezbednija, broj oružja koje ulazi u njene granice neizbežno dovodi do više pucnjave.

Poljarevius je opisao vrstu oružja koje je policija zaplenila.

"Većina oružja koje nalazimo je još uvek napredno vojno oružje: AK-47 ili vojni pištolji iz bivše Jugoslavije ili bivšeg Sovjetskog Saveza“, rekao je on i dodao da je ovo "najpopularnije oružje jer je pouzdano, uvek radi".

"Ne morate ih mnogo čistiti jer su veoma kvalitetni. Ali takođe vidimo gasno oružje ili startno oružje. Možete da ih prepravite i reaktivirate ove puške, a onda one postanu smrtonosno oružje. Onda smo videli i 3D oružje. To je nova vrsta oružja koje se pravi - sajber oružje, možete to nazvati", rekao je on.

Objašnjavajući kako takvo oružje stiže u Švedsku, Gerel je rekao da većina oružja u zemlju dolazi kopnom iz istočne Evrope i Turske, ili trajektom iz Nemačke.

"S obzirom na to, naša carina ne uzima toliko oružja, tako da postoji neka vrsta jaza u našem znanju", rekao je on, sugerišući da vlasti nemaju punu sliku.

"Policija uzima mnogo više oružja nego carina, tako da se većina oružja – kada ga vlasti uhapse – već nalazi u zemlji, što znači da imamo manje znanja o ruti oružja nego što bi trebalo da imamo", dodaje.

Organizovani kriminal

Poljarevius je rekao da, dok su droga i oružje bili značajan faktor koji doprinose nasilju, najznačajniji je novac. Na kraju krajeva, rekao je, droga je samo jedan od načina da kriminalci zarade novac. Još jedna je prevara.

"Ono što vidite na ulici da je to vrh ledenog brega. Kada vidimo pucnjavu, kada bacaju ručne bombe jedni na druge ili jedni druge raznesu eksplozivnim napravama, to vidite. Ali ispod je veoma velika kriminalna ekonomija. Ispod imate veoma dobro organizovan sistem za IT i sajber kriminal", kaže on.

Rekao je i da je ispod svega, postoji i nešto „o čemu niko ne želi da priča: korupcija“. Rekao je da su bande u stanju da se 'infiltriraju u određene sektore - na primer - berzanske posrednike, ljude koji vam mogu pružiti dobru mogućnost da pozajmite novac.

„Takođe i advokati, doktori i takvi ljudi – oni su veoma strateški važni ljudi koji na moderan način olakšavaju mogućnost činjenja zločina", ističe sagovornika Dejli Mejla.

"Droga je jedan deo aktivnosti ove bande, ali ovde u Švedskoj možemo da vidimo da glavna ekonomija kriminalnih grupa nije droga, već prevara. Prevara je ono što daje najviše novca kriminalnim grupama i organizovanom kriminalu", uveren je Poljarevijus.

On je objasnio da su bande pronašle načine da iskoriste švedsku državu blagostanja, što znači da država stavlja novac na račune kriminalaca koji traže pomoć od države, poput medicinske pomoći.

"Ovo zovemo prevarom u pomoći. To donosi milijarde kruna organizovanom kriminalu".

Ima li rešenja?

Zaustavljanje oružja na granici, kao i suzbijanje droge i prevara, samo je jedno od nekoliko rešenja koje su izneli stručnjaci koji bi mogli da pomognu u borbi protiv nasilja bandi. Svi se slažu da ne postoji jedno, lako rešenje.

Drugi je da se pozabave regrutovanjem bandi i finansirajem programa koji pomažu tinejdžerima i mladićima da se odmaknu od života bandi i kriminala.

Policija kaže da bande sve više regrutuju ugrožene mlade u život kriminala iz domova.

"Postoji mnogo programa kognitivne bihejvioralne terapije za koje je dokazano da rade na smanjenju kriminala", rekao je Gerel.

"Takođe, intervencije u školi mogu biti dobre. U SAD imaju posebne programe u školama – među desetogodišnjacima, dvadesetogodišnjacima – da se suprotstave regrutovanju u bande – i to bi se moglo testirati u Švedskoj, tako da postoje stvari koje se mogu uraditi i to može se dalje istraživati", dodaje.

Gerel je takođe ukazao na mere koje je preduzela Danska kada se suočila sa rastućom pošašću nasilja bandi - kao što su povećanje zatvorskih kazni.

Bejker je, u međuvremenu, snažan zagovornik bolje integracije i ekonomske jednakosti, tvrdeći da je manja verovatnoća da će se ljudi okrenuti kriminalu kada se osećaju uključenima u društvo kome i doprinose i od kojeg imaju koristi.

(Telegraf.rs)