Ispovest prve žene ubijenog lidera Islamske države: Krijući sam gledala televiziju
Um Hudaifa je prva žena Abu Bakra al Bagdadija, ubijenog lidera Islamske države, koja je bila udata za njega dok su džihadisti kontrolisali velike delove Sirije i Iraka, kada su počinili neke od najmostruoznijih zločina. Ona se trenutno nalazi u zatvoru u Iraku dok traje istraga po optužnici za zločine povezane sa terorizmom.
Kako prenosi BBC, u leto 2014. Um Hudaifa je živela u Raki, tada prestonici Islamske države sa suprugom, koji je bio u vrhu liste najtraženijih svetskih terorista. Pošto mu je glava bila ucenjena Al Bagdadi je često menjao mesto boravka, a jednom prilikom je poslao telohranitelje da pokupe njihove dva sina:
"Rekao mi je da vodi dečake na put kako bii ih naučio da plivaju", kaže Um u jednom od retkih intervjua koje je dala za zapadne medije.
U kući su imali televitor ali ga je ona uključivala u tajnosti:
"Gledala sam televiziju samo kada on nije bio kući. On je mislio da televizor i ne radi. Još od 2007. godine mi nije dozvoljavao da gledam televiziju niti da koristim neke druge tehničke uređaje kao što su mobilni telefoni".
Par dana pošto su telohranitelji odveli njene sinove ona je upalila televizor i iznenadila se:
"Videla sam svog muža kako se obraća iz velike džamije Al Nuri iz Mosula grada na severu Iraka. Tada se prvi put predstavio kao šef samoproglašenog Islamskog kalifara. to je bilo par nedelja pošto su njegovi borci zauzeli tu oblast".
Snimak al Bagdadija u prvom obraćanju javnosti, obučenog u crnu odeću sa dugačkom bradom, kako zahteva jedinstvo svih muslimana, bilo je jedno od ključnih u svetu i označavalo je prekretnicu u početku borbe protiv Islamske države u Iraku i Siriji.
"Bila sam u šoku jer sam videla da su moji sinovi u Mosulu sa njim umesto da uče da plivaju na Eufratu".
Um opisuje i situaciju u bagdadskom zatvoru gde je iračke vlasti drže dok traje istraga o njenoj ulozi u Islamskoj državi.
"Ovde je prepuno. Zatvorenici su optuženi za brojne zločine od upotrebe droge do prostitucije. Hranu nam donose s polja".
Intervju sa Um je obavljen na mirnom i tihom mestu, zatvorskoj biblioteci. Trajao je skoro dva sata. Ona sebe predstavlja kao žrtvu koja je pokušala u nekoliko navrata da napusti muža i demantuje da je bila umešana u brutalne zločine Islamske države. To je u velikoj suprotnosti od optužbi koje su protiv nje iznele pripadnice Jezida, etničke zajednice, a koje su bili otimane i silovane od strane džihadista.
Tokom intervjua Um nijednom nije podigla glavu. Nosila je tradicionalnu odeću koja joj otkriva samo deo lice. Rođena je 1976. u konzervativnoj iračkoj porodici i udala se za Ibrahima Avada al Badrija, koji je kasnije postao poznat po svom pseudonimu.
On je završio studije Islamskog prava u Bagdadu:
"U to vreme je bio religiozan ali nije bio ekstremista. Bio je konzervativan ali otvorenog uma".
Onda je 2004. godinu dana posle invazije na Irak američke vlasti zatvarau Al Bagdadija i drže ga u pritvorskom centru oko godinu dana zajedno sa mnogima koji će kasnije postati viši zvaničnici u Islamskoj državi i drugim džihadističkim grupama.
"Kada je pušten on se promenio. Postao je nervozan sa čestim izlivima besa".
Drugi koji su poznavali Al Bagdadija kažu da je on bio umešan u poslove Al Kaide i pre hapšenja, ali Um tvrdi da je to bila prelomna tačka i da je onda postao ekstreman:
"Počeo je da pati od psihičkih problema. Kada sam ga pitala šta se dešava on bi rekao da je bio izložen nečemu što ja ne razumem".
Um smatra da je, iako joj on to nije izričito rekao, u "pritvoru bio podvrgnut seksualnoj torturi". Slike iz drugog zatvora u Iraku, Abu Graib, koji je pod upravom SAD, a koje su izašle u javnost te godine, prikazuju zatvorenike prisiljene da simuliraju seksualne činove i zauzimaju ponižavajuće poze. Kaže da je počela da se pita da li on pripada militantnoj grupi.
"Pretresala sam mu odeću kada se tuširao ili kada je spavao. Čak sam pregledala i njegovo telo u potrazi za modricama ili povredama. Bila sam zbunjena", kaže Um, ali ništa nije pronašla.
"Rekla sam mu da je poludeo i tada je imao napad besa".
Ona opisuje kako su se često selili, imali su lažne identitete i kako se njen muž oženio drugom ženom. Um kaže da je tražila razvod, ali nije pristala na njegov uslov da se odrekne njihove dece, pa je ostala sa njim. Kako je Irak upao u krvavi sektaški rat koji je trajao od 2006. do 2008. godine, ona više nije sumnjala da je on umešan u sunitske džihadističke grupe.
Postao je vođa Islamske države u Iraku;
"Preselili smo se u selo Idlib u Siriji u januaru 2012. i tamo mi je postalo potpuno jasno da je on emir", kaže Um.
Počeo je da nosi avganistansku haljinu, pustio je bradu i nosio pištolj. Kako se bezbednosna situacija pogoršala na severozapadu Sirije tokom građanskog rata u zemlji, preselili su se na istok u grad Raku, koji se kasnije smatrao prestonicom "kalifata". Ovde je živela kada je videla svog muža na televiziji.
Brutalnost grupa koje su se okupile da formiraju Islamsku državu već je bila dobro poznata, ali su 2014. i 2015. zločini postali rasprostranjeniji i užasniji. Istraživački tim UN izvestio je da je pronašao dokaze da su džihadisti počinili genocid nad iračkom manjinom Jezida. Džihadisti su javno vršili svoje zločine uključujući obezglavljivanje i spaljivanja, što je emitovano i na društvenim mrežama.
"Nisam mogla da gledam. Bila sam šokirana. To je bilo nepravedno prolivanje krvi i to je užasna stvar. Prešli su granicu čovečnosti".
Um tvrdi da je Al Bagdadi sa drugim vođama Islamske države komunicirao preko prenosnog računara koji je držao pod ključem.
"Pokušala sam da ga upalim i saznam šta se dešava. Ali sam bile tehnički nepismena uvek mi je tražio da unesem šifru. Pokušala sam i da pobehnam ali su me naoružani čuvari na kontrolnom punktu vratili kući. koliko znam moj muž nije učestvovao u borbama"
Ubrzo nakon propovedi u Mosulu, Al Bagdadi je oženio njihovu 12-godišnju ćerku Umaimu za prijatelja Mansura, kome je povereno da vodi brigu o porodičnim poslovima. Uma kaže da je pokušala da to spreči, ali je ignorisana. Izvor iz iračke bezbednosti kaže da je Umaima već jednom udata, kada je imala osam godina, za portparola sirijske Islamske države.
Umm je 2014. rodila još jednu ćerku, Nasibu, koja je imala urođenu srčanu manu. U to vreme je Mansur u kuću doveo devet jezidskih devojaka i žena. Njihove starosti su se kretale od devet do oko 30 godina. Bili su samo delić od više hiljada jezidskih žena i dece u ropstvu.
"Bila sam posramljena", tvrdi Um.
Jezidske devojke koje su bile u njenoj kući podnele su tužbu protiv Um i traže da se ona osudi na smrt.
Američki specijalci su 2019. upali u skrovište gde se Al Bagdadi krio na severozapadu Sirije sa porodicom. Suočen sa bezizlazom situacijom u tunelu on je aktivirao pojas sa eksplozivom usmrtivši sebe i svoje dvoje dece. U pucnjavi su ubijene i dve od njegove četiri žene.
Um nije bila tamo. Ona je tada bila u Turskoj i živela je pod lažnim imenom. Uhapšena je 2018. Vraćena je u Irak u februaru ove godine. Njena najstarija ćerka Umaima je sa njom u zatvoru. Fatima koja ima 12 godina je u dečjem pritvorskom centru. Jedan od sinova joj je poginuo u ruskom vazdušnom udaru kod homsa, a drugi je oginuo sa ocem u tunelu. Najmlađi sin je u sirotištu.
(Telegraf.rs)
Video: Ovako sada izgleda kuća u kojoj se razneo vođa ISIS-a
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.