Uoči izbora u Americi: Bajden zabranio azil za ilegalne imigrante na granici sa Meksikom

Američki predsednik Džozef Bajden izdao je izvršnu naredbu o zabrani izdavanja azila za ilegalne imigrante na granici sa Meksikom. Kako je preneo BBC, naredba je stupila na snagu u ponoć.

Rekordan priliv ilegalnih imigranata postao je jedno od najvažnijih pitanja u predizbornoj kampanji.

Preporučujemo

Nove mere kritikovali su predstavnici obe stranke - demokrate i republikanci, kao i organizacije za građanska i prava migranata. Ilegalni imigranti mogli bi da izgube šansu da traže azil i da budu brzo deportovani ili vraćeni u Meksiko prema novim ograničenjima koja su deo Bajdenove uredbe.

Bajden je, kako prenosi Glas Amerike, na konferenciji za novinare rekao da je ograničio azil da bi pomogao da se "uspostavi kontrola" nad granicom. Dodao je da će zahtev za azil biti dostupan migrantima koji se registruju na aplikaciji poznatoj kao "CBP One" ili koriste druge legalne puteve, umesto ilegalnog prelaska granice.

"Ovaj potez će nam pomoći da uspostavimo kontrolu nad našom granicom i povratimo red u procesu. Zabrana će ostati na snazi dok broj ljudi koji pokušavaju ilegalno da uđu ne bude smanjen na nivo koji naš sistem može efikasno da rešava", poručio je Bajden.

Prema uredbi, migrantima će biti odbijeni zahtevi za azil kada zvaničnici procene da je preveliki broj ilegalnih prelazaka na južnoj granici. Nove restrikcije na azil nisu trajne i na snagu stupaju kada dnevni prosek hapšenja zbog nelegalnih prelaska granice pređe 2.500 dnevno, a biće pauzirane kada ta brojka padne ispod 1.500.

Broj ilegalnih prelazaka već je iznad predviđenog praga, zbog čega mere odmah stupaju na snagu. Broj hapšenja u aprilu u proseku je bio 4.300 dnevno, prema dostupnim vladinim podacima. Biće izuzeta deca bez roditeljske pratnje, ljudi koji se suočavaju sa ozbiljnim zdravstvenim ili bezbednosnim pretnjama i žrtve trafikinga.

Bajden, demokrata, zaoštrio je stav o pograničnoj bezbednosti s obzirom na to da je imigracija jedno od vodećih pitanja za Amerikance uoči izbora 5. novembra na kojima će mu protivkandidat ponovo biti republikanski kandidat Donald Tramp.

Još nije poznato kako će nove mere biti primenjivane, između ostalog kako će administracija moći da brzo deportuje migrante iz udaljenih zemalja s kojima nema saradnju, kao i koliko će Meksiko pristati da primi ljudi koji nemaju državljanstvo te zemlje.

Kada je preuzeo položaj 2021. godine, Bajden je obećao da će ukinuti neke Trampove oštre imigracione mere, ali je bio suočen sa rekordnim brojem ilegalnih imigranata, što je bio veliki teret za pogranične vlasti i gradove koji su primali migrante.

Tramp je kritikovao Bajdena zato što je ukinio njegove mere i najavio da će se žestoko obračunati sa ilegalnom imigracijom ako bude ponovo izabran za predsednika.

Nova ograničenja podsećaju na slične mere koje je Tramp uveo za vreme svog mandata i pozivaju se na pravni statut poznat kao 212(f), na osnovu kojeg je bivši predsednik uveo zabranu dolaska putnika iz nekoliko većinski muslimanskih i drugih zemalja.

Privođenje ilegalnih imigranata Foto: Tanjug/AP

Organizacije za građanska prava najavile su da će osporiti Bajdenove mere pred sudom. Aktuelnog predsednika kritikuju da je usvojio politiku sličnu Trampovoj i da je odustao od pravnih obaveza prema azilantima. Uoči obave novih mjera, Trampova kampanja je kritikovala Bajdena zbog visokih nivoa ilegalne imigracije i ustvrdila da će izuzeće za maloletnike bez pratnje odraslih podstaći trafiking dece.

Bajden je mesecima bezuspešno pokušavao da u Senatu progura zakonski predlog o pooštravanju pogranične bezbednosti, uključujući i odredbu koja podsjeća na njegov najnoviji potez. Predlog je utvrdila dvostranačka grupa senatora, ali su ga republikanci na kraju odbili zbog Trampovog protivljenja.

U aprilu je zabeležen ulazak 179.000 ilegalnih imigranata iz Meksika u SAD. U decembru je bilo čak 302.000 što je istorijski rekord u periodu od mesec dana. Ilegalna imigracija je najvažnije pitanje za 27 odsto ispitanika, ispred ekonomije i inflacije. Istovremeno 40 odsto demokrata nije zadovoljno time kako se aktuelna administracija odnosi prema ovom pitanju.

(Telegraf.rs)