Putin je za države istočne Evrope veći problem od aktuelnih izbora za Evropski parlament

Ruski predsednik Vladimir Putin postao je veći problem za žitelje istočnoevropskih zemalja od predstojećih izbora za Evropski parlament, koji se do 9. juna održavaju u svim zemljama članicama Evropske unije.

Kako je preneo Politico, u državama poput Estonije, Letonije i Poljske, stanovnici koji žive nedaleko od granice sa Rusijom tvrde da je rat razbio njihov osećaj sigurnosti i da im je uništio sredstva za život. U Estoniji je lako primetiti jezive znake militarizacije.

Preporučujemo

Voru je estonski gradić oko 40 kilometara od granice sa Rusijom. Kamioni ofarbani u maslinasto zelenu često prolaze njegovim centrom. U baru nedaleko od glavnog trga američki vojnik koji je van dužnosti gleda košarku i fudbal. Pored mirnog jezera krči se deo šume za proširenje poligona za vojnu obuku.

"Kada započne obuka na terenu onda znate o čemu se radi. Samo se čuju detonacije i prozori se tresu", kaže Kratmar Mursep, konobar iz kafea Mantelahi.

Kada u Briselu i drugim evropskim zemljama govore o opasnosti od eskalacije konflikta sa Rusijom onda misle na ovaj deo kontinenta. Ali za ljude koji ovde žive, politika EU izgleda daleko. Umesto toga, preplavljeni su stalnim svakodnevnim podsećanjima na rusku agresiju.

"Kažu da bi trebalo da uvek u automobilu imamo benzin u slučaju da treba da pobegnemo, a ja se trudim da to imam", kaže jedna 33-godišnja stanovnica Virua, koja je tražila da ne bude imenovana, jer se plašila skretanje pažnje na njenu porodicu.

"Ali ja ovde imam baku i dedu, imam prijatelje ovde, imam sve ovde. Kako da idem?“.

Nova gvozdena zavesa

Estonija, zemlja članica NATO, podržava Ukrajinu u njenom otporu njihovom zajedničkom susedu, Rusiji, od invazije Moskve na Ukrajinu 2022. godine. Od tada je prioritet NATO odbrana istočnih delova Evrope.

Od severnog vrha Norveške do obale Crnog mora, kroz Finsku, Baltik i Poljsku, spušta se nova gvozdena zavesa u vidu bodljikave žice i ograde. Za razliku od jugoistočnog kraka ovih graničnih područja kroz Ukrajinu, ovaj deo teritorije je sve više područje sukoba takozvane sive zone.

Agresija u vidu sajber napada, otmica i sabotaža od strane Rusije jača se poslednjih više od deset godina. I dok to je na umu većine stanovnika, svakako nije centralni nervni sistem EU u Briselu.

Poneko je svestan da se izbori za EU uopšte dešavaju

Među meštanima ovog uspavanog grada postoji široko poštovanje kada reč je o naporima Evrope da obuzda Rusiju, ali je mnogo manje želje među 12.000 stanovnika da razgovaraju o birokratskoj paroli bloka da podrži Ukrajinu. Posle raspada SSSR, razvila se živa razmena dobara i usluga između građana Rusije i regiona na evropskoj strani, sa stalnim protokom putnika koji su prelazili granicu na prelazu Luhamaa u oba smera.

Gradovi kao što su Voru i Aluksne deo svog ranog razvoja duguju svojim pogodnim lokacijama na drumskim i železničkim trgovačkim rutama između glavnog grada ruske carske imperije od Sankt Peterburga preko Pskova do Rige i dalje. Ali pojava agresije sive zone tokom protekle decenije je zahladnela odnose među evropskim susedima Rusije.

Ruski agenti su zarobili jednog estonskog bezbednosnog zvaničnika u šumi u blizini Virua 2014. godine i kasnije ga menjali za osuđenog ruskog špijuna. Ruske i beloruske vlasti godinama šalju migrante bez dokumenata preko finskih, baltičkih i poljskih graničnih prelaza u pokušaju da poseju haos.

Kablovi i cevovodi ispod Baltičkog mora oštećeni su u nizu misterioznih incidenata, a u aprilu su otkazani komercijalni letovi ka istočnom estonskom aerodromu Tartu nakon što su GPS signali prekinuti, navodno od strane ruskih sistema.

Danas, nekada užurbana granična zona je sablasno tiha i glavni autoput za Rusiju je skoro potpuno prazan, delom zbog zapadnih trgovinskih sankcija Kremlju, i delom zbog ograničenja nametnutih ruskim turistima koji žele da uđu u Estoniju, Letoniju, Litvaniju i Poljsku krajem 2022. godine. U poređenju sa nasiljem u Ukrajini, incidenti u sivoj zoni su očigledno mali po obimu i uticaju, ali ih lokalni lideri shvataju sve ozbiljnije kao predznake budućnosti. Fokus na sopstvenu bezbednost i budućnost:

"Interesovanje za izbore za EU ​​je prilično nisko", potvrdio je Sikten Sild, zamenik gradonačelnika Vorua i dodao:

"Ovde u gradu biće predizbornih plakata, ali ljudi ovde nisu uzbuđeni zbog toga".

Očekuje nove poslanike uskoro: Evropski parlament Foto: Tanjug/AP

Estonska premijerka Kaja Kalas je u aprilu posetila region kod granice sa Rusijom. Razgovor sa lokalnim stanovništvom uberzo se pretvorio u katastrofu jer su okupljeni tražili zaštitu od države:

"Nemamo skloništa i nemamo gde da odemo", požalili su se građani.

Poljska kampanja za odbranu

Političari se sve češće suočavaju sa uznemirenošću stanovnika, nadajući se da će ih ubediti da su oni ti za koje će glasati u narednim danima. U blizini banjskog grada Goldap na jezeru u severoistočnoj Poljskoj, nekoliko kilometara od ruske granice, prodavac sladoleda Romuald Atkielski rekao je da se nada da će nedavna promena vlade doneti olakšanje.

U decembru se Donald Tusk, bivši predsednik Evropskog saveta, vratio na vlast zbacivši posle osam godina vladavine konzervativce i nacionaliste iz Stranke zakona i pravde (PiS). U pograničnom delu Poljske uglavnom žive pristalice desnice i evroskeptici. U blizini je i ruska enklava Kalinjingrad:

Ruska enklava okružena NATO državama: Kalinjingrad Foto: Tanjug/AP

"Strah može da ujedini ljude. Kalinjingrad nije Moskva. Ne možemo da krivimo ljude za ono što Putin radi hiljadama kilometara daleko", dodaje Atkielski.

Nedaleko odavde se nalazi i koridor Suvalki, koji se apostrofira kao potencijalno najopasnije žarište u eventualnom ratu između rusije i Zapada. Od kada je Putin anektirao Krim 2014. mnogi misle da bi Poljska mogla da bude naredna meta. Upravo je koridor Suvalki ključan strateški most za povezivanje sa Kalinjingradom.

Kod lokalnog stanovništva je još sveže sećanje na Drugi svetski rat kada je poljaka armija predala ovu oblast sovjetima bez borba. Na severu Poljske broj baza i gradova je bio gotovo izjednačen decenijama. Njihovo zatvaranje je počelo u 21. veku, ali one se ponovo reaktiviraju usled najnovijih dešavanja.

(Telegraf.rs)