Mogu li američke obaveštajne službe da prežive drugi mandat Trampa: Gomila problema, a ovo je najgori scenario

Mogu li američke obaveštajne službe da prežive drugi mandat Donalda Trampa? On bi mogao da pretvori američke obaveštajne službe u oružje za "osvetu" protiv domaćih političkih protivnika, da iskrivi obaveštajne nalaze u korist autoritarnih lidera i potkopa razmenu informacija s američkim saveznicima ako osvoji drugi mandat, reklo je više od deset bivših obaveštajnih oficira, zapadnih zvaničnika i zakonodavaca za NBC News.

S obzirom na Trampov dosadašnji rad tokom i nakon prvog mandata, uključujući njegove javne izjave kojima je kritikovao obaveštajne službe, navodno nepropisno rukovanje poverljivim informacijama, obećanja da će se osvetiti svojim političkim protivnicima i planove njegovih saveznika da pročiste veliki broj karijernih državnih službenika za koje se smatra da su članovi "duboke države", bivši obaveštajni oficiri brinu da bi obaveštajne agencije mogle pretrpeti nepopravljivu štetu.

Preporučujemo

"Veoma sam zabrinut. I mislim da su gotovo sve moje bivše i sadašnje kolege iz obaveštajne zajednice veoma zabrinuti", rekao je bivši zvaničnik nacionalne bezbednosti koji je služio pod Trampom.

"Nisam razgovarao ni sa jednim visokim zvaničnikom koji je rekao: 'Oh, to je preuveličano. Ne brinite, biće u redu'", dodao je.

Problem realne moći predsednika SAD

Ovaj članak je zasnovan na intervjuima sa više od deset bivših obaveštajnih oficira — od kojih su mnogi radili u Trampovoj administraciji i imali sastanke licem u lice sa tadašnjim predsednikom — kao i zapadnih zvaničnika i članova Kongresa.

Postoji malo pravnih parametara koji definišu predsednikovu moć nad obaveštajnim agencijama, a Tramp bi imao ogromnu slobodu ako bi odlučio da poveća broj političkih imenovanja u Kancelariji direktora nacionalne obaveštajne službe, CIA i drugim agencijama, prema Glenu Gerstelu, koji je radio kao glavni pravni savetnik Nacionalne bezbednosne agencije od 2015. do 2020.

Što se tiče predsednikove vlasti nad obaveštajnom zajednicom, "zakon dozvoljava veliku diskreciju" i Tramp bi imao "prilično slobodne ruke", rekao je on.

"Ako odlučni predsednik, podržan od strane grupe viših pomoćnika koji će mu omogućiti da radi šta želi i neće mu se suprotstaviti, želi da sprovede svoje naloge u čitavom izvršnom ogranku, malo je praktičnih ograničenja njegove sposobnosti da to učini, osim ako Kongres nema političku volju da interveniše", rekao je Gerstel.

"Zakon će biti gurnut prilično daleko pre nego što zapravo proizvede protivreakciju", dodao je on.

Trampove pristalice imaju drugo viđenje problema

Trampove pristalice kažu da su ozbiljna upozorenja o budućnosti obaveštajne zajednice u mogućem drugom mandatu histerična i preuveličana, te da njegov rad u Beloj kući pokazuje da je ojačao obaveštajne agencije.

Brajan Hjuz, viši savetnik Trampove predsedničke kampanje, rekao je da su predsednik Džo Bajden i njegova administracija ti koji su ubacili partizansku politiku u obaveštajne agencije, a ne Tramp.

"Ima mnogo ironije u tome što neki od najdubljih glasova duboke države iznenada brinu za instituciju legitimne nacionalne bezbednosne obaveštajne službe", naveo je Hjuz u mejlu.

"Ovo su isti ljudi koji su rutinski radili na podrivanju američke demokratije i guranju 'ruske obmane' da bi poremetili američke izbore. Sada, kada ih čujemo kako kritikuju smislenu diskusiju usmerenu na obezbeđivanje ustavno zasnovanog puta nacionalne bezbednosti, i opet guraju očigledne političke laži za korumpiranu administraciju kojoj služe, to je nečuveno."

Pitanje svih pitanja

Da li će Tramp poći njegovim putem: Ričard Nikson, bivši predsednik SAD koji je podneo ostavku zbog afere Votergejt Foto: Tanjug/AP

Najveće pitanje koje visi nad mogućom drugom Trampovom administracijom jeste da li bi predsednik ili njegov tim pokušali da okrenu obaveštajne agencije protiv njegovih domaćih političkih protivnika, što bi kršilo zakone koji izričito zabranjuju korišćenje obaveštajnih službi protiv Amerikanaca.

Možda najzloglasniji primer predsednika koji je prešao tu liniju je Ričard Nikson, čija je administracija angažovala CIA da prikuplja obaveštajne podatke o domaćim demonstrantmia protiv Vijetnamskog rata. Nikson je takođe pokušao, bez uspeha, da angažuje CIA da uguši istragu FBI o provali u sedište Demokratskog nacionalnog komiteta u hotelu Votergejt.

Tramp i neki od njegovih bivših zamenika podsticali su spekulacije o drastičnim akcijama pričom o osveti protiv onih koji, kako kažu, predstavljaju pretnju američkoj demokratiji. Tramp je na jednom skupu prošle godine rekao: "Za one koji su bili povređeni i izdani, ja sam vaša osveta." Bivši predsednik je takođe obećao da će imenovati posebnog tužioca da "ide za" Bajdenom i njegovom porodicom.

Kaš Patel, koji je radio u Ministarstvu pravde i Ministarstvu odbrane tokom Trampove administracije i koji je u jednom trenutku bio razmatran za mesto zamenika direktora CIA, rekao je u decembru da bi druga Trampova administracija "izašla i pronašla zaverenike ne samo u vladi, već i u medijima" povodom izbora 2020. godine. Tramp je izgubio izbore od Bajdena, ali Patel i Tramp bez dokaza insistiraju da su izbori bili "ukradeni."

Trampova kampanja se distancirala od Patelovih izjava.

Potencijalni problemi SAD sa saveznicima

Saveznici SAD su imali velikih problema s Trampom tokom njegovog prvog mandata Foto: Tanjug/AP

Strani saveznici, zabrinuti za bezbednost svojih obaveštajnih izvora, već brinu zbog implikacija drugog Trampovog mandata i mogli bi diskretno smanjiti koliko informacija dele sa svojim američkim kolegama o metodama prikupljanja obaveštajnih podataka, rekli su bivši zvaničnici i zakonodavci.

Saradnja i poverenje između američkih i savezničkih obaveštajnih agencija se grade decenijama. Vašington se u velikoj meri oslanja na svoje strane obaveštajne partnere da pomognu u praćenju terorističkih pretnji, navigaciji međunarodnih kriza i pripremama za moguće sukobe. Ali Trampov povratak u Belu kuću mogao bi ugroziti te odnose, rekli su bivši zvaničnici.

"Moguće je da neki naši saveznici zadrže obaveštajne informacije o temama kao što je Rusija", rekao je bivši karijerni oficir CIA koji je nadgledao tajne operacije u Evropi.

"I to bi uradili vrlo pažljivo. Postepeno bi smanjivali razmenu informacija tako da ne izgleda očigledno, iz straha od odmazde."

Tramp je optužen za ležeran odnos prema poverljivim ili tajnim informacijama i suočava se sa saveznim optužbama da je nepropisno rukovao poverljivim dokumentima koje je zadržao nakon napuštanja Bele kuće i potom navodno opstruirao pokušaj vlade da ih povrati. Tužioci kažu da je Tramp odneo više od 300 poverljivih dokumenata na svoje imanje Mar-a-Lago na Floridi. Bivši predsednik je odlučno negirao bilo kakvu krivicu i nazvao slučaj pokušajem da se podrije njegova kandidatura za ponovni izbor.

Optužbe o Trampovom nepropisnom rukovanju poverljivim informacijama i njegova dosledna pohvala i odbijanje da osudi ruskog predsednika Vladimira Putina navele bi američke partnere da dvaput razmisle pre nego što prenesu obaveštajne podatke vezane za Rusiju, rekli su bivši zvaničnici.

Zaštita izvora je temeljno načelo za sve obaveštajne radove, i nijedna vlada ne bi bila spremna da to ugrozi, rekao je bivši oficir CIA.

"Jedina stvar koja bilo koju obaveštajnu zajednicu najviše zanima je zaštita izvora", rekao je bivši oficir CIA.

"Nijedan saveznik nikada neće javno reći da ćemo prekinuti razmenu obaveštajnih podataka, ali prijateljska služba bi pogrešila ako joj ovakve zabrinutosti za zaštitu izvora nisu na vrhu liste prioriteta, s obzirom na Trampovu naklonost prema Putinu."

Džejms Klaper, bivši direktor Nacionalne obaveštajne službe i bivši direktor Agencije za odbrambene obaveštajne službe, rekao je da će američki saveznici biti "zabrinuti zbog deljenja obaveštajnih podataka koji otkrivaju njihove izvore i metode, posebno ako imate nekoga ko je očigledno prilično nemaran u zaštiti bezbednosnih informacija."

Nema više "odraslih"

Mnogo toga zavisiće i od ekipe koja će, u slučaju Trampove pobede u novembru, biti deo njegovog tima u Beloj kući Foto. Shutterstock

Kada je Tramp stupio na dužnost 2017. godine, došao je bez služenja u vojsci ili bilo kojoj grani vlade.

"Kao rezultat toga, nije imao iskustva u rukovanju poverljivim informacijama niti u radu sa vojnim, diplomatskim ili obaveštajnim programima i operacijama. Tramp je putovao u inostranstvo, ali, po sopstvenom priznanju, nije često čitao", piše u istoriji predsedničkih brifinga koju je objavio Centar CIA za proučavanje obaveštajnih podataka.

Nakon što je javno omalovažavao obaveštajne agencije još pre nego što je položio zakletvu, Trampovi odnosi sa obaveštajnim službama uvek su bili teški. Ponekad su obaveštajni zvaničnici koji su isporučivali analize koje se nisu uklapale u agendu Bele kuće bili kritikovani od strane njegovih ljutih pomoćnika, prema rečima dva bivša obaveštajna oficira.

Ali tokom Trampovog vremena u Beloj kući, visoki funkcioneri u njegovom kabinetu, vojsci i obaveštajnoj zajednici — nazvani "odrasli u sobi" — uspeli su da ga skrenu sa, po njihovom mišljenju, loše informisanih ili rizičnih ideja, ponekad ga ubeđujući drugačije ili odlažući odluke.

Jedna od njih bila je Đina Haspel, karijerni obaveštajni oficir koja je služila kao direktorka CIA u burnoj drugoj polovini Trampovog predsedničkog mandata, od 2018. do 2021. godine. Ona je pomogla da se radna snaga obaveštajne agencije zaštiti od političkog pritiska, prema rečima bivših obaveštajnih zvaničnika.

"Ona je znala kako da upravlja Trampom, kako da mu laska i kako da iskoristi svoje adute kada je to bilo potrebno", rekao je jedan njen bivši kolega.

Klaper je nazvao Haspelovu "jednom od najuticajnijih direktora u istoriji agencije jednostavno zbog načina na koji ju je zaštitila."

Ali karijerni obaveštajni oficir verovatno neće dobiti priliku za posao direktora CIA u drugom Trampovom predsedničkom mandatu, jer je Tramp nagovestio da želi zamenike koji su pokazali snažnu političku odanost njemu.

Uzdrmavanje federalne birokratije

Trampove pristalice u think tanku Heritage Foundation i drugde zalažu se da on uzdrma federalnu birokratiju zamenom desetina hiljada državnih službenika sa političkim imenovanjima u vladinim agencijama, što bi uključivalo 18 saveznih obaveštajnih agencija. U poslednjim mesecima Trampove administracije, Bela kuća je pokušala takav napor sa novim izvršnim nalogom, ali ga je Bajdenova administracija brzo poništila.

"Moguće je da će biti više političkih imenovanja, ali ne znam koliko", rekao je jedan bivši zvaničnik koji je služio u Trampovoj administraciji i koji je u bliskom kontaktu sa Trampovim timom.

Koji bi Trampovi potezi bili razumni?

Najviše su zabrinuti nekadašnji zvaničnici CIA Foto-ilustracija: Shutterstock

Bivši zvaničnik je rekao da bi bilo razumno da Tramp u drugom mandatu uspostavi kontrolu nad obaveštajnom zajednicom kroz politička imenovanja, kako bi se osiguralo da obaveštajne agencije sprovode predsednikove politike bez birokratske opstrukcije.

"Bez obzira na kojoj ste strani politički, trebalo bi da želite političku kontrolu jer ne želimo da ova zemlja postane država bezbednosti", rekao je bivši zvaničnik.

Predloženi plan za akciju think tanka Heritage Foundation, nazvan "Projekat 2025", poziva izabranog predsednika da odmah izabere zamenika direktora CIA koji ne bi morao da dobije potvrdu Senata, i koji bi mogao "odmah početi sa sprovođenjem predsednikovog programa."

"Dodatni imenovani bi trebalo da budu postavljeni unutar agencije po potrebi kako bi pomogli direktoru u nadzoru njenog funkcionisanja", navodi se u izveštaju.

Dokument takođe poziva na razbijanje "kabal birokrata u D.C.-u" premeštanjem nekih direktorata CIA izvan severne Virdžinije, gde se nalazi sedište.

Robert Lit, koji je služio kao glavni pravni savetnik Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe od 2009. do 2017. godine, rekao je da ubacivanje političkih imenovanih zvaničnika u rukovodstvo obaveštajnih agencija u neviđenom broju može iskriviti način na koji se obaveštajni podaci analiziraju i dovesti do nezakonitih ili nepromišljenih odluka.

"Mislim da bi to bilo veoma, veoma loše za obaveštajnu zajednicu i za naciju ako bi obaveštajnom zajednicom dominirala grupa političkih lojalista", rekao je on.

"Jedan je rizik da obaveštajna analiza neće biti objektivna," rekao je Lit. "A drugi da će obaveštajne agencije biti usmerene da rade stvari koje su nezakonite ili neprikladne."

Najgori scenariji

Potencijani drugi mandat Trampa mnogi vide kao ogroman problem Foto: Tanjug/AP

U drugom Trampovom mandatu u Beloj kući, Kina bi ostala glavni prioritet za obaveštajne agencije, kao što je bila za poslednju Trampovu i trenutnu Bajdenovu administraciju, rekao je bivši zvaničnik blizak Trampovom timu. Misija centra u CIA posvećena Iranu verovatno bi bila obnovljena, a Trampova Bela kuća bi tražila da smanji unutrašnje analitičke timove unutar Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe (ODNI), rekao je bivši zvaničnik.

Dokument think tanka Heritage, odražavajući argument koji često koriste Tramp i njegove pristalice, tvrdi da su bivši obaveštajni zvaničnici ubacili politiku u rad obaveštajnih agencija u pokušaju da promovišu ideju da je Trampova kampanja 2016. godine navodno sarađivala sa Rusijom i da minimiziraju optužbe o mogućoj korupciji protiv Bajdenovog sina, Hantera Bajdena.

Plan politike think tanka Heritage poziva na oduzimanje bezbednosnih dozvola svim bivšim obaveštajnim zvaničnicima koji "diskutuju o svom radu u medijima ili na društvenim mrežama bez prethodne dozvole" direktora Nacionalne obaveštajne službe. Takođe poziva na "reviziju" svih slučajeva "prethodne politizacije i zloupotrebe obaveštajnih informacija."

Bivši obaveštajni zvaničnici su podeljeni po pitanju da li bi se najgori scenario — s obaveštajnim službama koje ciljaju domaće političke protivnike — mogao dogoditi, i ako bi se dogodio, kako bi obaveštajna radna snaga i sudovi reagovali.

Od jednog poteza zavise mnogi drugi

Mnogo će zavisiti od toga koga Tramp imenuje za lidere obaveštajnih agencija i Ministarstva pravde. Bivši republikanski predstavnik Devin Nunes, strastveni Trampov pristalica koji je bio glasni kritičar istrage o mogućim vezama između Trampove kampanje i Rusije, viđen je kao mogući kandidat za direktora CIA. Džon Ratklif, bivši kongresmen iz Teksasa koji je služio kao direktor Nacionalne obaveštajne službe pod Trampom, mogao bi biti pozvan da se vrati na posao direktora.

Jedan bivši visoki obaveštajni zvaničnik rekao je da uprkos svim svojim nedostacima, obaveštajna zajednica neće biti lako pretvorena u domaću špijunsku službu, i da bi mnogi karijerni oficiri odbili da slede nezakonite naloge.

"Verovatno bi bili prilično otporni na to da se okrenu protiv američkog naroda", rekao je bivši zvaničnik.

Moguća postepena degradacija obaveštajnih agencija

Džon Brenan, bivši direktor CIA, veoma je zabrinut zbog Trampa Foto: Ouzounova / SplashNews.com / Splash / Profimedia

Verovatniji scenario mogao bi biti postepena degradacija obaveštajnih agencija, u kojoj iskusno osoblje daje ostavke ili je otpušteno, a moral opada, sa nepredvidivim posledicama za prikupljanje obaveštajnih podataka i nacionalnu bezbednost zemlje, rekao je bivši zvaničnik.

Ostali bivši zvaničnici kažu da Tramp nikada nije poštovao norme i zaštitne mehanizme koji čuvaju američku demokratiju, i da nema garancije da neće krenuti putem Niksona.

"Ne bih rekao da je išta isključeno kada je reč o Donaldu Trampu, uključujući potencijalno najštetnije i najnečuvenije prekršaje prakse, ako ne i samog zakona", rekao je Džon Brenan, koji je služio kao direktor CIA pod predsednikom Barakom Obamom i koji je otvoreni kritičar Trampa.

Bivši zvaničnici ističu da je Tramp poslao svog ličnog advokata, Rudija Đulijanija, u Ukrajinu u pokušaju da iskopa prljavštinu o Bajdenu, svom političkom protivniku. Sledeći put, rekli su bivši zvaničnici, možda bi slična misija bila poverena CIA, iako predstavljena kao legitimno prikupljanje obaveštajnih podataka.

Tajnost kao osnova obaveštajnog rada

Majls Tejlor, koji je radio kao visoki zvaničnik u Ministarstvu za unutrašnju bezbednost tokom Trampove administracije, rekao je da tajnost koja je osnova obaveštajnog rada takođe može omogućiti administraciji da sakrije pravu svrhu određenog naloga i učini izuzetno teškim zaposlenom da razotkrije neprikladno ponašanje ako ga smatra neprimerenim.

"Brojni ljudi na visokim nivoima su veoma zabrinuti da će biti zamoljeni da rade stvari koje smatraju neetičkim, ali ne ilegalnim", rekao je Tejlor.

Ali za razliku od drugih delova vlade, biće "malo načina da se oglasi alarm" jer je toliko relevantnih informacija klasifikovano, rekao je Tejlor, koji je javno upozoravao na rizike drugog Trampovog predsedničkog mandata.

Razmišljajući o mogućem drugom Trampovom mandatu, mnogi obaveštajni oficiri razmatraju mogućnost obezbeđivanja zadataka u inostranstvu ili prelaska u privatni sektor, rekao je Tejlor.

"Mnogi od njih razmišljaju da će, ako Tramp pobedi, biti pravo vreme da se presele", rekao je on.

(Telegraf.rs)