Počelo je: Na ovom ostrvu uskoro gotovo više niko neće živeti, a razlog je veoma zabrinjavajući za ceo svet

Na malom ostrvu uz karipsku obalu Paname, oko 300 porodica pakuje svoje stvari u pripremi za dramatičnu promenu. Generacije Guna koje su odrasle na Gardi Sugdubu, u životu posvećenom moru i turizmu, uskoro će to mesto zameniti za kopno, piše AP.

Oni odlaze dobrovoljno — donekle.

Preporučujemo

Gune sa Gardi Sugduba su prve od 63 zajednice duž karipske i pacifičke obale Paname za koje zvaničnici i naučnici očekuju da će biti prinuđene da se presele zbog porasta nivoa mora u narednim decenijama.

Nedavno su stanovnici ostrva, domoroci, veslali ili se vozili čamcima sa vanbrodskim motorima kako bi lovili ribu. Deca, neka u uniformama, a druga u šarenim lokalnim tkaninama zvanim "molas", žamorela su dok su žurila kroz lavirint uskih zemljanih ulica na putu do škole.

"Pomalo smo tužni, jer ćemo napustiti domove koje smo znali celog života, odnos sa morem, gde pecamo, gde se kupamo i gde dolaze turisti, ali more polako potapa ostrvo", rekla je Nadin Morales (24), koja se pripremala da se preseli sa majkom, ujakom i momkom.

Zvaničnik panamskog ministarstva za stanovanje rekao je da su neki ljudi odlučili da ostanu na ostrvu dok ne postane nesigurno, bez otkrivanja konkretnog broja. Vlasti ih neće prisiljavati da odu, rekao je zvaničnik pod uslovom anonimnosti da bi razgovarao o tom pitanju.

Gardi Sugdub je jedno od oko 50 naseljenih ostrva u arhipelagu teritorije Guna Jala. Dugo je 366 i široko 137 metara. Iz vazduha, to je otprilike trnovita elipsa okružena desetinama kratkih dokova na kojima stanovnici vezuju svoje čamce.

Svake godine, posebno kada jaki vetrovi uzburkaju more u novembru i decembru, voda poplavljuje ulice i ulazi u kuće. Klimatske promene ne dovode samo do porasta nivoa mora, već i zagrevaju okeane i time izazivaju snažnije oluje.

Gune su pokušale da ojačaju ivicu ostrva kamenjem, stubovima i koralima, ali morska voda nastavlja da prodire.

"U poslednje vreme, vidim da klimatske promene imaju veliki uticaj", rekla je Morales.

"Sada plima dolazi na nivo na koji ranije nije, a vrućina je nepodnošljiva."

Autonomna vlada Guna odlučila je pre dve decenije da moraju razmišljati o napuštanju ostrva, ali tada je razlog bio prevelika gužva. Efekti klimatskih promena ubrzali su to razmišljanje, rekao je Evelio Lopez, 61-godišnji učitelj na ostrvu.

On planira da se preseli sa rodbinom na novo mesto na kopnu koje je vlada razvila po ceni od 12 miliona dolara. Betonske kuće nalaze se na mreži asfaltiranih ulica koje su probijene kroz bujnu tropsku džunglu nešto više od 2 kilometra od luke, gde osmominutna vožnja čamcem vodi do Gardi Sugduba.

"Napustiti ostrvo je veliki izazov, jer više od 200 godina naše kulture dolazi sa mora, pa napuštanje ovog ostrva znači mnogo stvari", rekao je Lopez.

"Napuštanje mora, ekonomskih aktivnosti koje imamo tamo na ostrvu, a sada ćemo biti na čvrstom tlu, u šumi. Videćemo kakav će rezultat biti na duge staze."

Stiven Paton, direktor programa fizičkog monitoringa Instituta Smitsonian u Panami, rekao je da je predstojeća selidba "direktna posledica klimatskih promena kroz porast nivoa mora."

"Ostrva su u proseku samo pola metra iznad nivoa mora, i kako taj nivo raste, pre ili kasnije Gune će morati da napuste sva ostrva gotovo sigurno do kraja veka ili ranije."

"Sve obale sveta su pogođene različitim brzinama", rekao je Paton.

Stanovnici male priobalne zajednice u Meksiku preselili su se prošle godine nakon što su oluje nastavile da im odnose domove. Vlade su primorane da preduzmu mere, od italijanskog grada Venecije do obalnih zajednica Novog Zelanda.

Nedavna studija Direkcije za klimatske promene Ministarstva životne sredine Paname, uz podršku univerziteta u Panami i Španiji, procenila je da će Panama do 2050. izgubiti oko 2,01% svoje priobalne teritorije zbog porasta nivoa mora.

Panama procenjuje da će koštati oko 1,2 milijarde dolara da se preseli oko 38.000 stanovnika koji će se suočiti sa porastom nivoa mora u kratkom i srednjem roku, rekla je Liđia Castro, direktorka za klimatske promene Ministarstva životne sredine.

Na Gardi Sugdubu, žene koje prave bogato izvezene mole koje nose Guna žene, izlažu ih ispred svojih domova kada ih završe, pokušavajući da privuku pažnju turista.

Ostrva su godinama imala koristi od turizma tokom cele godine.

Brausilio de la Osa, zamenik sekretara Karti, luke koja gleda na Gardi Sugdub, rekao je da planira da se preseli sa svojom suprugom, ćerkom, svastikom i taštom. Neki rođaci njegove žene ostaće na ostrvu.

Rekao je da će najveći izazov za one koji se sele biti promena načina života prelaskom sa mora na kopno, iako je udaljenost relativno mala.

"Sada kada će biti u šumi, njihov način života će biti drugačiji", rekao je.

(Telegraf.rs)