Masovni protesti u Evropi zbog turizma: "Živimo u automobilima, ne možemo da platimo stan"

Poruka je bila naškrabana crnim markerom na drvenoj tabli i bila je ispisana velikim slovima. Pisalo je: "Gde god pogledate, svi su stranci", piše BBC.

Policija tvrdi da je na ulicama Palma de Majorke poslednjeg vikenda u maju bilo 10.000 demonstranata. Njihova je poruka bila da turizam čini život u Palmi nepodnošljivim za lokalno stanovništvo.

Preporučujemo

Ali zašto se odjednom pojavio tako jak osećaj nezadovoljstva na mestima gde je decenijama veliki broj turista bio norma? Odgovor je, čini se, komplikovan. Mamurluk od kovida je definitivno faktor. Ali isto tako vredi i činjenica da globalno mnogo više ljudi sada ima novca za putovanja. To otvara velika pitanja o budućnosti turizma.

Ova godina biće rekordna u turizmu, nadmašiće prethodnu najbolju iz 2019. Čini se da se industrija putovanja i turizma osvetnički vraća nakon pandemije, a sve sumnje u bezbednost putovanja sada su otklonjene.

Haos na Balearima i Kanarima

Na španskim Balearskim otocima - koji uključuju Majorku - smanjena potražnja nakon pandemije doprinela je porastu stanarina do te mere da meštani kažu da više ne mogu da priušte život u svojim rodnim gradovima. BBC je pisao o kuvaru na Ibizi koji je poslednje tri godine živeo u svom automobilu. Medicinske sestre, lekari i policajci takođe se muče sa stanarinama.

Nije teško shvatiti zašto se lokalni stanovnici osećaju kao statisti u vlastitom filmu. Uprkos pritiscima recesije, sve više ljudi na Zapadu smatra da mogu da su priušte redovna putovanja u inostranstvo - štaviše, neki to vide kao ključnu potrebu i gotovo ljudsko pravo.

Osećaj je sličan i na 4.000 kilometara udaljenim Kanarskim ostrvima. Omiljena su destinacija Britancima već decenijama, a turizam je postao vitalni deo privrede. Danas čini 35% BDP-a ostrva i 40% radnih mesta. Troškovi života lokalnog stanovništva takođe su problem.

Kris Elkington je urednik lokalnih novina za govornike engleskog jezika, The Canarian Weekly. Počeo je da živi na Tenerifima 1991. kao turistički agent, a tokom godina iskusio je procvat turizma. Ali s tim nekontroliranim rastom dolazi i loša strana: cene najma su previsoke za mnoge meštane, a prosečni prihod na Kanarima najniži je u Španiji. Mnogo ugostiteljskog osoblja bilo je prisiljeno da se odseli.

Sve ima svoju cenu

Elkington kaže da stalno povećanje turističkog smeštaja ima svoju cenu: "Mnogi su iznajmljivači sada vrlo oprezni i odmiču se od dugoročnog iznajmljivanja svojih nekretnina i okreću se iznajmljivanju za odmor putem internet platformi. Stvaran broj dostupnih nekretnina znatno se smanjio, a cena eksponencijalno porasla. I, nažalost, zbog toga je stanovanje postalo vrlo skupo."

Ali na Kanarima nije jedini problem dostupnost. Uticaj turizma na prirodnu sredinu neki takođe smatraju sve neodrživijim. Na protestima krajem aprila na kojima je učestvovalo 20.000 ljudi portparol zajednice "Kanarcima je dosta" rekao je da je situacija dosegla kritičnu tačku: "Dosegli smo tačku u kojoj je ravnoteža između korišćenja resursa i dobrobiti stanovnika naglo narušena, posebno tokom prošle godine."

Elkington ističe činjenicu da turistička područja s velikim brojem hotela i bazena koriste do šest puta više vode od naseljenih područja: "Nastavljaju da se grade hoteli i šire se područja turizma. Ali nažalost, resursi se zapravo ne mogu nositi s tim."

Iskustva Venecije

U italijanskom gradu Veneciji, koja je na popisu UNESCO-ove svetske baštine, učiteljica Marta Sotoriva ulazila je u mali čamac kako bi blokirala velike brodove za krstarenje koji su redovno ulazili u centar grada i iskrcavali hiljade posetilaca. Ta je bitka dobijena - krstarenja su sada ograničena na gradsku industrijsku luku.

Ali danas u Veneciji zapravo živi manje od 50.000 ljudi, u poređenju s više od 150.000 70-ih godina. Uprkos zabrani kruzera, Sotoriva nije srećna.

"Znam mnogo ljudi koji, čak i ako imaju novac, imaju prihod, ne mogu da pronađu kuću. Došli smo do toga da ima više turističkih kreveta nego kreveta za domaće ljude."

Velika opasnost turizma je što u nekim područjima nestaje živeća, cvetajuća mešovita zajednica sa školama, lokalnim sadržajima i stalnim trgovinama i umesto toga postaju istorijski tematski park. "Disneyfied" je opis koji koriste mnogi demonstranti. Dakle, koje se mere preduzimaju za suzbijanje prenatrpanosti u popularnim odredištima?

Jedan pristup je pokušati regulisati protok posetilaca u vreme najvećeg saobraćaja. To se može uraditi naplaćivanjem ulaznica za jednodnevne izletnike i pružanjem podataka potencijalnim posetiocima o tome kada će biti najprometnije vreme koje treba izbegavati. Venecija je upravo uvela probnu naknadu od pet evra za jednodnevne izletnike u najpopularnije vreme, a mnoge druge poznate istorijske atrakcije povećavaju cene za turiste.

Nova mantra koju prate turističke zajednice je "visoka vrednost, mali volumen". To znači pružanje usluge putnicima koji će potrošiti mnogo novca i koji vode računa o svojoj prisutnosti u osetljivom okruženju.

Još jedno rešenje je podstaći ljude da izbegavaju putovanja u vrhuncu sezone i dolaze van sezone. Promenjivi školski praznici takođe bi mogli da spreče a previše porodica u isto odmaralište tokom intenzivnog razdoblja od šest nedelja.

"Raspršivanje"

Mnogi u turističkoj industriji takođe govore o "raspršivanju". To znači uveriti turiste da pođu u alternativna odredišta - slična, ali manje prometna. Ograničavanje prostora za parkiranje automobila postaje omiljeni pristup smanjenju isplativosti dolaska samo na jednodnevne izlete.

Halštat u Austriji nedvosmisleno je slikovito malo alpsko selo na obali jezera s prekrasnim panoramskim pogledom kao iz bajke. Uobičajeni je urbani mit da je grad bio predložak za Arendel, selo u izuzetno popularnom Diznijevom filmu "Frozen". Jedna je majka iz Južne Koreje dovela svoje dve ćerke obučene u princeze upravo iz tog razloga.

U Halštatu ima oko 800 stanovnika koji su jednostavno izgubljeni u masi od 10.000 dnevnih posetilaca - od kojih mnogi izlaze iz velikih turističkih autobusa i šetaju okolo, ponekad kroz bašte stanovnika, u potrazi za savršenim selfijem. Nekim meštanima je bilo dosta pa su prošle godine blokirali tunel koji put vodi u grad.

Dr Fridrih Idam, dugogodišnji stanovnik i urbani arhitekt, bio je jedan od njih. Živi u kući na brežuljku koji gleda na jezero. Kaže da ne želi turiste koji dolaze samo na jednodnevni izlet. Kaže da troše malo novca i učinili su mu život nepodnošljivim: "Nema više javnog prostora za mene i moje sugrađane."

"U dvorištu crkve turisti snimaju selfije i poziraju na grobovima. Problem Halštata je što je toliko instagramabilan. Ako dođete svojim automobilom i ostanete samo sat vremena, kažem da ovde niste dobrodošli", rekao je Idam. Gradonačelnik Aleksander Šuc je bespomoćan: "Svi znaju da je ovo previše, ali ne možemo samo blokirati ulicu i reći ljudima da ne ulaze. Ovo nije slepa ulica jer ljudi prolaze kroz Halštat i idu u druge gradove."

Prošle godine postojao je kratkotrajni plan da se zaustavi gužva na poznatom mestu za "selfije". Lokalno veće je postavilo ogradu kako bi blokiralo to stajalište. Morali su ga srušiti kada se previše stanovnika žalilo da im zaklanja pogled na njihovo prekrasno jezero. A tu je i pojava novih turističkih tržišta s raspoloživim prihodima i željom da istražuju svet kako nikad pre nisu mogli.

(Telegraf.rs)