Ekskluzivne fotografije: Telegraf u bazi Norfolk, ovde je žila kucavica američke ratne mornarice

Reporter Telegrafa "zavirio" je u Norfolk, najveću pomorsku vojnu bazu na svetu, gde se nalazi žila kucavica američke ratne mornarice i koja je dom najskupljljeg ali i najvećeg ratnog broda koji je izgrađen u istoriji!

Mornarička baza Norfolk je otvorena 1917. godine, nedugo pošto su Sjedinjene Države ušle u Prvi svetski rat. Nakon usvajanja zakona na kupovinu zemljišta je utrošeno 1,6 miliona dolara. Pred kraj Prvog svetskog rata u njoj je bilo oko 34.000 aktivnih vojnika.

Preporučujemo

Nakon okončanja Hladnog rata, baza polako gubi na značaju i deo njenih postrojenja se zatvara, kako bi se smanjili troškovi. Međutim posle terorističkih napada na ratni brod USS Cole u oktobru 2000. i napada na SAD u septembru 2001, baza dobija na značaju i vrše se prepravke kako bi se poboljšala sigurnost. Utrošeno je više od 12 miliona dolara.

Veliki značaj

Koliko je važna ova baza najbolje svedoči podatak da je ona dom za čak četiri operativne grupe nosača aviona. Norfolk obuhvata oko 18 kilometara pristaništa i prostire se nepunih deset kilometara unutar vodenog pojasa. U njoj se nalazi najveća kocentracija moći američke ratne mornarice. Dom je za čak 75 ratnih brodova i  134 aviona, koji su smešteni u obližnjih 11 hangara.

Godišnje se u ovoj bazi obavi više od 3.100 isplovljavanja i uplovljavanja. Istovremeno se izvrši i preko 100.000 vazduhoplovnih operacija, što je u proseku 275 dnevno. Na svakih šest minuta otprilike registruje se jedan let. Preko 150.000 putnika i 264.000 tona tereta i pošte godišnje prođe kroz bazu.

Incidenti u bazi

Mornarička baza Norfolk je bila i poprište nekoliko ozbiljnih incidenata. Na Uskrs 3. aprila 1988. godine članovi jedne antinuklearne grupe ukrcali su se sa posetiocima na ratni brod USS Iowa i tokom obilaska se odvojili i pričinili manju materijalnu štetu. Čekićima su oštetili lansirnu rampu za projektile tipa "tomahavk".

U martu 2014. doplo je do pucnjave u kojoj su dve osobe izgubile život. Civil je usmrtio mornara na brodu USS Mahan, nakon čega su njega likvidirali pripadnici obezbeđenja. Tada je baša bila zatovrena na nekoliko sati. U julu 2022. godine, bazu je pogodila snažna oluja sa grmljavinom i vetrom od preko sto kilometara na sat. tom prilikom je oštećeno devet helikoptera.

Najskuplji brod na svetu

Nosač aviona USS Džerald R. FordTelegraf.rs

Baza Norfolk je dom za najskuplji ratni brod na svetu. U pitanju je nosač aviona Držerald R. Ford, nazvan po 38. predsedniku Amerike. Njegova izgradnja je koštala čak 14,5 milijardi dolara. Nosač je dugačak 333 metra i širok 78 metara. Deplasman mu je 100.000 tona. Ima 25 paluba, a maksimalna brzina mu je 30 čvorova (oko 56 kilometara na sat). Može da ponese 75 aviona i ima posadu od preko 4.500 mornara.

Najveći ratni brod ikad izgrađen

Brod muzej USS Wisconsin Telegraf.rs

Kada je porinut 1941. USS Wisconsin je bio najveći ratni brod u istoriji (dugačak 270 metara, širok 11,5 metra, maksimalna brzina 32 čvora - oko 60 kilometara na sat). Posadu čini 1.804 mornara i 117 oficira. Ovaj brod je učestvovao u Drugom svetskom ratu, Korejskom ratu i u Zalivskom ratu. Povučen je iz upotrebe 30. septembra 1991. i od tada služi kao brod muzej.

Krstarica USS Bainbridge

Krstarica USS Bainbridge Telegraf.rs

U upotrebi je od 2005. godine, dugačak je 155 metara i širok 18. Opslužuje ga 270 članova posade i maksimalna brzina mu je 30 čvorova (oko 56 kilometara na sat). Brod je deo čuvene Šeste flote. U aprilu 2009. je bio angažovan posle upada somalijskih pirata na trgovački brod sa kontejnerima Maersk Alabama. Tada je otet kapetan Mark Filips, koji je oslobođen posle četiri dana u akciji američkih specijalaca.

Trojica pirata su likvidirana, a jedan je zarobljen. Po ovom događaju je nedavno snimljen holivudski film sa Tomom Henksom u glavnoj ulozi.

Nosač aviona USS Batan

Nosač aviona USS Batan Telegraf.rs

Dobio je ime po bici za Batan u Pacifiku aprila 1942. Dugačak je 257 metara i širok 32 metra. Maksimalna brzina mu je 22 čvora (oko 41 kilometar na sat), ima posadu od 1.687 članova. Jedan je od prvih brodova koji je odgovorio posle napada na Ameriku od 11. septembra 2001. Uplovio je u Njujoršku luku i služio je kao ploveća bolnica sa više od 1.000 kreveta za ranjene. potom je prebacio više od 2.500 marinaca u Pakistan odakle su krenuli u misiju "Trajna sloboda" u Avganistanu.

Nosač aviona USS Hari S. Truman

Nosač aviona USS Hari S. Truman Telegraf.rs

U pitanju je osmi nosač aviona SAD iz klase Nimic. Dugačak je 332 metra i širok 76 metara. Maksimalna brzina mu je 30 čvorova (oko 56 kilometara na sat). Ima posadu od preko 5.500 članova. Može da preveze 90 aviona i helikoptera sa fiksnim krilima. U upotrebi je od 1998. i njegova izgradnja je koštala 4,5 milijardi dolara. U pitanju je nosač na nuklearni pogon i pre punjenja može da pređe više od pet miliona kilometara.

Desantni brod USS Iwo Jima

Desantni brod USS Iwo Jima Telegraf.rs

Ovaj desantni brod i nosač helikoptera je u upotrebi od 20001. Dugačak je 257 metara i širok nešto preko osam metara. Maksimalna brzina mu je 22 čvora (oko 41 kilometar na sat). Dobio je ime po čuvenoj bici iz Drugo svetskog rata. Učestvovao je u misijama u Avganistanu i Iraku. U avgustu 2005. ovaj desantni brod je korišćen za dopremanje humanitarne pomoći ugroženima posle uragana Katrina.

Desantni brod USS San Antonio

Desantni brod USS San Antonio Telegraf.rs

U upotrebi je od 2006. i najveći je američki ratni brod izrađen u stelt tehnologiji sa samanjenim radarskim odrazom. Služi za transport marinaca, dugačak je 201 metar i širok sedam metara. Maksimalna brzina mu je 22 čvora 8oko 41 kilometar na sat). Njegova izrada je koštala 1,7 milijardi dolara. Brod je imao nekoliko tehničkih problema veznaih za lošu izradu.

Ploveća bolnica USNS Comfort

Ploveća bolnica USNS Comfort Telegraf.rs

U službi je od decembra 1987. Dugačak je 272 metra, a širok deset metara. Maksimalna brzina mu je 17,5 čvorova (oko 32,4 kilometra na sat). Kapacitet mu je 1.000 bolesnika. Opslužuju ga 63 civila, 956 mornara bolničara i 258 mornara. Potrebno je pet dana da bi se brod aktivirao. Zanimljivo je da je ovaj brod bio angažovan tokom pandemije koronavirusa. Bio je u njororškoj luci i služio je za smeštaj pacijenata koji nisu imali kovid 18 kako bi se rasteretile bolnice u gradu.

Ploveća benzinska pumpa USS Harvey Milk

Ploveća benzinska pumpa USS Harvey Milk Telegraf.rs

U upotrebi je od novembra 2021. Brod je dobio ime po gej aktivisti Harveju Milku koji je bio homoseksualac. On je slućio u mornarici tokom Korejskog rata i bio je primoran da napusti službu zbog svoje homoseksualnosti. U martu ove godine grupa propalestinskih demonstranta se ukrcala na brod. Neki od njih su se vezali lancima za brod. Demonstranti su mislili da je brod izraelski.

USS Arlington i USS James E. Silliams

USS Arlington i USS James E. Silliams Telegraf.rs

USS Arlington je desantni brod, dugačak je 208 i širok sedam metara. Maksimalna brzina mu je 22 čvora (oko 41 kilometar na sat). Poslednja misija mu je bila u aprilu 2022. kada je učestvovao u NATO vežbi Severni viking nedaleko od obale Islanda. Krstarica USS Džejms E. Vilijams je u upotrebi od 2004. godine. Dugačka je 155 metara i široka 9,4 metra. Brod je bio angažovan u operacijama u Mediteranu i Persijskom zalivu.

USS Gettysburg i USS Ross

USS Gettysburg i USS Ross Telegraf.rs

Razarač USS Gettysburg je u upotrebi od juna 1989. Ime je dobio po bici za Getisburg iz Građanskog rata u SAD. Dugačak je 173 metra i širok 10,2 metara. Maksimalna brzina mu je 32,5 čvorova (oko 60 kilometara na sat). Detlajnu rekonstrukciju je imao u septembru 2015. Razarač USS Ross je u upotrebi od 1997. Dugačak je 154 metra i širok 9,4 metara. Maksimalna brzina mu je 30 čvorova (oko 56 kilometara na sat).

USS Tortuga i USS Vicksburg

USS Tortuga i USS Vicksburg Telegraf.rs

Brod USS Tortuga je u upotrebi od 1990. Dugačak je 190 metara i širok 6,4 metra. Maksimalna brzina mu je 22 čvora (oko 37 kilmetara na sat). Bio je angažovan u misijama u Aziji oko Singapura, Tajlanda, Malezije, Bruneja i Filipina. Ovaj razarač je u upotrebi od septembra 1991. Razarač USS Vicksburg je u upotrebi od septembra 1991. Dugačak je 173 metra i širok 10,2 metara. Mornarica je kongresu u martu 2023. poslala listu od 11 brodova za povlačenje iz upotrebe na kojoj je i ovo plovilo.

Brod za transport municije USNS William McLean

Brod za transport municije USNS William McLean Telegraf.rs

Ovaj transportni brod je u službi od sepbembra 2011. Dugačak je 210 metara i širok 9,1 metar. Maksimalna brzina mu je 20 čvorova (oko 37 kilometara na sat). Domet mu je 26.000 kilometara. Opslužuje ga 130 članova posade. Deo je Šeste flote. Ovaj brod opslužuje desantne brodove angažovane u misji u Libiji na svrgavanju rešima Moaera el Gadafija.

(Telegraf.rs)