Šta sad čeka Trampa? Hoće li ići u zatvor i hoće li moći da se kandiduje na predsedničkim izborima?

Bivši predsednik SAD Donald Tramp proglašen je krivim za falsifikovanje poslovnih dokumenata kako bi prikrio isplate porno zvezdi Stormi Danijels uoči izbora 2016. godine, a sada se postavlja pitanje da li može da kandiduje za predsednika?

Može!

Preporučujemo

Isto tako, Tramp će verovatno, iako je osuđeni, moći da glasa sam za sebe.

Naime, američki Ustav propisuje tri pravila za predsedničke kandidate:

1. Moraju da budu državljani SAD koji su rođeni na teritoriji SAD

2. Moraju da imaju najmanje 35 godina

3. Moraju da imaju boravak na teritoriji SAD minimalno 14 godina

Tramp ispunjava sva tri uslova.

Postoji, verovatno, još jedan kriterijum iznet u 14. amandmanu, gde se kaže da niko ko je prethodno položio zakletvu, a ko učestvuje u pobuni ne može biti zvaničnik u SAD. Međutim, američki Vrhovni sud je ranije ove godine odlučio da će Kongres morati da donese poseban zakon kojim se poziva na ovu zabranu. To se neće desiti uskoro, piše CNN.

Sudija Huan Merčan zakazao je izricanje presude Trampu za 11. jul, što je četiri dana pre početka Republičke nacionalne konvencije koja bi trebalo da se održi u Milvokiju.

Tehnički je moguće, iako je malo verovatno s ozbirom na to da je prvi put osuđen, da Tramp bude osuđen na zatvorsku kaznu.

Eli Honig, viši pravni analitičar CNN-a, kaže da većina osuda za krivična dela klase E, najmanje ozbiljne vrste krivičnog dela u Njujorku, rezultiraju kaznama koje nisu zatvorske – često kombinacijom uslovne kazne, novčanih kazni i rada u zajednici.

Isto tako, Tramp kao bivši predsednik uživa doživotnu zaštitu Tajne službe i ostaće štićena ličnost gde god da se nalazi, kaže Entoni Gulijelmi, šef komunikacija Tajne službe.

"Današnji ishod nema uticaja na način na koji Tajna služba Sjedinjenih Država sprovodi svoju zaštitnu misiju. Naše bezbednosne mere će ostati nepromenjene“, rekao je Gulijemi.

Takođe, postoji presedan da se predsedničke kampanje, iako neuspešne, "montiraju" iz zatvorskih ćelija.

Judžin Debs, lider socijalista, vodio je svoju predsedničku kampanju 1920. iz saveznog zatvora u Atlanti, gde je služio 10-godišnju kaznu zbog pobune. Debs je, naime, podsticao Amerikance da se suprotstave regrutaciji u Prvom svetskom ratu.

Vrhovni sud je potvrdio presudu, navodeći da Debs nije osuđen zato što se protivio regrutaciji, već zato što je ohrabrivao ljude da je ne poštuju. Odluku o držanju Debsa u zatvoru napisao je sudija Oliver Vendel Holms, i to samo nekoliko meseci pre nego što je napisao čuveni govor o slobodi govora koji je oblikovao način na koji danas gledamo na Prvi amandman.

Tomas Doerti, profesor američkih studija na Univerzitetu Brandejs, je prošle godine pričao o tome kako je Debs ostao u zatvoru dok se glasalo i glasovi brojali, a dobio je skoro milion, odnosno više od 3% glasova.

Čak i nakon što je Zakon o pobuni ukinut, Debs je ostao u zatvoru. Tadašnji predsednik Vudro Vilson odbio je da ga pomiluje. Vilsonov naslednik i Debsov rival, Voren G. Harding, preinačio je Debsovu presudu 1921. godine.

Može li osuđenik da glasa?

Isto se postavlja pitanje da li bi osuđenik, u ovom konkretnom slučaju Tramp, mogao da glasa?

Trampovo pravo da glasa na Floridi na novembarskim izborima zavisiće od toga da li je osuđen na zatvorsku kaznu i da li je završio izdržavanje te zatvorske kazne do izbora.

Svaka država donosi svoja pravila. Vermont i Mejn dozvoljavaju zločincima da glasaju iz zatvora. Došlo je do pokreta u više država ka tome da se prestupnicima na uslovnoj slobodi dozvoli da glasaju.

Tramp je u ovom trenutku rezident Floride, a glasači na Floridi su 2018. godine velikom većinom podržali referendum za ponovno biranje osuđenih prestupnika. Ali republikanski zakonodavci koji kontrolišu državnu vladu prvo su odložili, a zatim kvalifikovali ponovno biranje zahtevajući da prestupnici moraju da plate sve kazne i naknade povezane sa njihovom kaznom.

Nil Volc, zamenik direktora Koalicije za obnovu prava na Floridi, organizacije koja radi na tome da pomogne ljudima koji su služili zatvorske kazne, smatra da će Tramp imati malo problema sa glasanjem jer se Florida zapravo povinuje jurisdikciji osude za krivično delo u pogledu toga da li prestupnik može da glasa. U Njujorku, nakon zakona usvojenog 2021. godine, svaki osuđeni prestupnik koji nije u zatvoru ima pravo da se registruje za glasanje.

Čak da sudija na kraju i odluči da Tramp robija, malo je verovatno da bi Trampovo pravo na žalbu na presudu bilo iscrpljeno pre izbora. Ako bi, nekako, Tramp bio osuđen u jednom od dva savezna krivična postupka protiv njega pre izbora, to bi mogla biti druga priča.

Postoje i druge začkoljice za prestupnike koji su robijali na Floridi, iako se one ne bi odnosile na Trampa. Za početak, ne postoji baza podataka o tome koje naknade su potrebne. To je dovelo do zabune i sprečilo mnoge ljude da glasaju.

"Još uvek ima mnogo ljudi koji su zbunjeni u vezi sa svojom podobnošću i zato nastavljamo da radimo sa državom i izbornim stručnjacima da popravimo sistem. Zato što ljudi moraju da znaju da li ispunjavaju uslove ili ne", rekao je Volc.

(Telegraf.rs)