"Bez upozorenja": Sablasan način izvršenja smrtne kazne u Japanu

Smrtna kazna uživa veliku podršku javnosti u Japanu, ali je takođe teško kritikovana zbog tajnovitog i sablasnog načina na koji se sprovodi, piše AFP.

Predstavljamo nekoliko zanimljivih činjenica o smrtnoj kazni u Japanu...

Preporučujemo

Japan i Sjedinjene Američke Države su jedine dve članice Grupe sedam industrijalizovanih ekonomija koje i dalja imaju smrtnu kaznu.

Postoji ogromna podrška javnosti za ovu praksu: istraživanje japanske vlade iz 2019. godine pokazalo je da 80 procenata ljudi smatra smrtnu kaznu "neizbežnom".

U istom istraživanju, koje je imalo više od 1.500 učesnika, samo devet procenata je bilo za njeno ukidanje.

Foto ilustracija: Shutterstock

Od onih koji podržavaju smrtnu kaznu, oko 57 procenata je reklo da se porodice žrtava "nikada ne bi osećale zadovoljnim" ako bi ona bila ukinuta.

Prema informacijama Ministarstva pravde, u decembru prošle godine je 107 zatvorenika čekalo na izvršenje smrtne kazne.

Ona se uvek sprovodi vešanjem.

Zakon propisuje da se pogubljenja moraju izvršiti u roku od šest meseci od konačne presude.

Međutim, u stvarnosti, većina zatvorenika provodi godine, a ponekad i decenije, u izolaciji, neizvesni kada će biti pogubljeni.

Vešanje je jedini metod pogubljenja u Japanu već oko vek i po.

Osuđenici se vode do vešala sa povezom preko očiju, vezanih nogu i ruku u lisicama.

Vratanca ispod njih se otvaraju kada nekoliko zatvorskih službenika istovremeno pritisne dugme u susednoj prostoriji.

Nijedan od njih ne zna koje dugme pokreće smrtonosni mehanizam.

Troje zatvorenika osuđenih na smrt zatražilo je zabranu metode vešanja 2022. godine, nazivajući je "surovom".

Kritičari su tvrdili da je vešanje sklono neuspešnim pogubljenjima i da izaziva dugu i mučnu smrt.

Nijedno pogubljenje nije izvršeno u Japanu 2023. godine, ali je jedno izvršeno 2022. i tri 2021.

Poslednje vešanje, u julu 2022, bilo je Tomohira Katoa, koji je ubio sedam ljudi 2008. godine kada je kamionom naleteo na pešake u tokijskom okrugu Akihabara, a zatim nastavio da ubada ljude nožem.

Visokoprofilna pogubljenja gurua Šokoa Asahare i 12 bivših članova sekte Aum Šinrikjo dogodila su se 2018. godine.

Aum Šinrikjo je orkestrirao napade sarinom na tokijsku podzemnu železnicu 1995. godine, ubivši 13 ljudi i povredivši hiljade drugih.

Postoji široka kritika sistema i nedostatak informacija.

Zatvorenici često bivaju obavešteni o svojoj skorašnjoj smrti u poslednjem trenutku, obično rano ujutro, samo nekoliko sati pre nego što se izvrši egzekucija.

Neki "možda uopšte ne budu upozoreni", saopštila je grupa za ljudska prava Amnesty International u jednom izveštaju.

Psihološki bol zbog neizvesnosti kada će biti pogubljeni navela je dva zatvorenika da 2021. godine podnesu tužbu protiv sistema kasnog obaveštavanja.

Članovima porodice osuđenika nije dozvoljeno da prisustvuju njegovim poslednjim trenucima.

Javna rasprava o smrtnoj kazni je takođe ograničena, a aktivisti pozivaju na bolje objavljivanje informacija od strane vlasti kako bi se podstakle nacionalne diskusije.

(Telegraf.rs)