Admiral Kuznjecov, poslednji ruski nosač aviona, sada je samo džinovska meta za raketne napade

Ruske težnje da postane pomorska supersila ometa njen geografski položaj i ograničen pristup "toplim lukama". Za razliku od Sjedinjenih Država koje svoju pomorsku snagu zasnivaju na nosačima aviona na nuklearni pogon, ruska strategija se zasnivala na velikoj vatrenoj moći.

Kako u svojoj analizi prenosi "The national interest", upravo poslednji ruski nosač aviona Admiral Kuznjecov simbolizuje izazove ove ambicije. Savremene protivbrodsko naoružanje i tehnologija, kao što su hipersonične rakete i bespilotne letelice čine nosače aviona sve ranjivijim.

Preporučujemo

Ruska pomorska strategija bila je da je bolje potrošiti više na skuplje i efikasnije oružje, kao i izdržljiviju strategiju. Upravo ruska invazija na Ukrajinu pokazuje da u skladu sa pomorskim neuspesima ruski vojni fokus ostaje na kopnenim operacijama, što čini nosače aviona zastarelom investicijom.

Zašto su ruski snovi o nosačima aviona osuđeni na propast?

Rusija je kontinentalna sila. U rasponu od 11 vremenskih zona preko Baltičkog mora do Tihog okeana, ova istorijska kopnena sila sanjala je da postane pomorska supersila. Ipak, sa samo četiri tople vodene luke, i više kopnenih granica nego pomorskih, ova želja da se postane velika mornarica oduvek je bila tek samo nešto više od želje.

Svakako, Rusija je tokom sovjetske ere razvila moćnu mornaricu - posebno u smislu teških krstarica i nuklearnih podmornica. Ali sovjetska i sada ruska pomorska doktrina, kao i njeni strateški ciljevi bili su fundamentalno drugačiji od onih njenog primarnog rivala, Ratne mornarice SAD.

Dok su Sjedinjene Države u suštini džinovsko ostrvo (okruženo Tihim i Atlantskim okeanom, kao i Meksičkim zalivom), one uživaju daleko veću pomorsku moć nego što će Rusija ikada - jednostavnom realnošću američke geografije.

Zbog ovoga, Sjedinjene Države su razvile moćnu flotu u kojoj su gigantski nosači aviona na nuklearni pogon bili osnova svih njenih mogućnosti i projekcije snage. Za Ruse, njihova flota je bila usredsređena na isplativost teške vatrene moći bez nosača aviona. Tokom Hladnog rata, Sovjeti su priželjkivali kapacitete američkih nosača aviona.

Tokom 1980-ih, dok se sve u SSSR rušilo, Moskva je trošila ogromne sume novca koje nije morala da izgradi sopstveni nosač aviona. Admiral Kuznjecov je bio rezultat tog napora. Još uvek je u upotrebi, ali je i meta brojnih šala širom sveta. Ruski nosač danas predstavlja plutajuću katastrofu. Rusi da još drže da bi zadržali bar prividnu moć - iako ni ruska vojska ni bilo koja druga vojska ne bi ozbiljno shvatila pretnju koju predstavlja admiral Kuznjecov.

Nosači aviona su zastareli

Za razliku od vremena Hladnog rata, mogućnosti antibrodskog naoružanja su evoluirale do hipersoničnih projektila, podvodnih i vazdušnih dronova, dok su podmornice postale savršene mašine za potapanje nosača aviona.

Stoga, ideja da bi ruska mornarica potrošila čak i jednu rublju na izgradnju bilo koje vrste broda sa ravnim vrhom/pistom izaziva lakovernost. Štaviše, činjenica da su sukobi Rusije koji bi uključivali njenu mornaricu sve bliži Evroaziji, znači da ruskoj vojsci zapravo nije potrebno da gradi skupe nosače aviona za projekciju moći.

Rat u Ukrajini je očigledan primer. Jedina oblast u kojoj je Ukrajina dosledno imala dobre rezultate protiv Rusije bila je u pomorskom domenu. Nažalost za Kijev, Ukrajina je uglavnom kopneni, a ne pomorski rat. Dakle, superiorne ruske kopnene snage mogu da opkoljene Ukrajince drže u okruženju do tačke pucanja.

Sve ovo je uprkos činjenici da su ukrajinske bespilotne letelice bile neverovatno uspešne u potapanju ili oštećivanju ključnih ruskih ratnih brodova usidrenih u istorijskom sedištu ruske Crnomorske flote u Sevastopolju. Gubitak vodećeg broda Crnomorske flote, Moskve, na primer, malo je oštetio rusku projekciju moći u Ukrajini.

Krstarica Moskva, komandni brod Crnomorske flota, potopljen je na početku invazije na Ukrajinu Foto: Tanjug/AP

Ipak, ako bi Rusija izgradila ozbiljan nosač aviona, taj brod bi bio ugrožen istim vrstama protivbrodskih sistema kojima Kina danas preti američkim nosačima unutar Indo-Pacifika i militantima koje podržava Iran, kao što Huti pobunjenici u Jemenu, prete američkim nosačima na Bliskom istoku.

Amerika je blokirana u nepovratnom trošku koji predstavlja nosač aviona. Nijedna druga nacija danas ne treba da pravi sličnu grešku. U stvari, nacija koja prva prepoznaje zastarelost broda sa pistom i ponaša  se u skladu sa tim biće nacija koja će verovatno dominirati u sledećem ratu.

Da je Rusija zaista želela da se takmiči sa Amerikom za primat u Evroaziji, ne bi gubila vreme na skupe i lake mete za raketne napade, poput nosača aviona.

(Telegraf.rs)