Putin zapretio: Ozbiljne posledice za Evropu, male i gusto naseljene zemlje se igraju vatrom

Ruski predsednik Vladimir Putin zapretio je Evropi sa "ozbiljnim posledicama" ako se Ukrajini da zeleno svetlo da koristi zapadno oružje za gađanje meta duboko unutar ruske teritorije! Tenzije su naglo porasle nakon što su zapadni lideri pozvali na akciju u borbi protiv ruske invazije, preneo je Dailymail.

"Biće ozbiljnih posledica ako zapadne zemlje daju odobrenje Ukrajini da koristi njihovo oružje u napadima na Rusiju. U Evropi, naročito u malim zemljama koje su gusto naseljene trebalo bi da zapamte da se igraju vatrom", rekao je Putin tokom posete Uzbekistanu i dodao:

Preporučujemo

"Ove zemlje bi to trebalo da imaju na umu pre nego što razmotre udare na Rusiju".

Putinova pretnja je usledila nešto više od nedelju dana pošto je britanski šef diplomatije Dejvid Kameron izjavio da Ukrajina može da koristi britansko oružje za napade duboko unutar ruske teriotrije. Rusija je intenzivirala operacija na frontu oko Harkova, zbog čega su zapadni saveznici Kijeva uputili oštro upozorenje Putinu.

Poljska je među zemljama koje nisu isključile mogućnost slanja trupa u borbu protiv istorijskog neprijatelja. Istovremeno, vlasti u Varšavi žele da do 2035. imaju najveći armiju u Evropi. Rusija je odgovorila sa pretnjom nuklearnom odmazdom. Putin se osvrnuo i na rusko strateško nuklearno naoružanje u kontekstu konfrotacije sa Zapadom. On je doveo u pitanje moguću zaštitu zemalja NATO od Sjedinjenih Država:

"Ako se ozbiljne posledice za Evropu materijalizuju, kako će se Sjedinjene Države ponašati s obzirom na naš paritet u strateškom naoružanju?", upitao je on.

Francuski predsednik Emanuel Makron, poslednji je u nizu zapadnih lidera koji su pozvali da se Ukrajini dozvoli da zapadno oružje koristi u napadima na rusku teritoriju.

"Moramo dopustiti Ukrajincima da neutralizuju vojne mete s kojih su projektili ispaljeni, ali ne i druge civilne ili vojne mete. Ne želimo da dođe do eskalacije", rekao je Makron, nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

Na drugoj strani, domaćin u Berlinu je bio nešto oprezniji. Šolc je poručio da ukrajinska upotreba zapadnog oružja "uvek mora biti unutar okvira međunarodnog prava". Komentari lidera dve najveće države u EU deo su šire rasprave koja poslednjih dana zaokuplja zapadne saveznike Ukrajine.

U Briselu je održan sastanak ministar odbrane zemalja članica EU. Dva najvažnija pitanja na sastanku bila su - dozvola Ukrajini za napade unutar ruske terotirje sa zapadnim oružjem i da li bi trebalo poslati vlastite trupe u Ukrajinu kako bi se ubrzala obuka ukrajinskih snaga. Francuski predsednik Makron se zalaže za obe ove ideje.

Komesar Evropske unije za spoljne poslove Žozep Borelj, rekao je da su članice EU podeljene po ovim pitanjima:

"Uklanjanje ograničenja oko korišćenja zapadnog oružja je odluka koju bi trebalo da donese dvaka pojedinačna država članica. To je njihova odgovornost. Niko ne može da prisiliti državu članicu da ukine ta ograničenja", rekao je on.

U Briselu se obratio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski:

"Mi, i to je činjenica, ne možemo riskirati podršku naših partnera. Zato ne koristimo oružje naših partnera za napad na rusku teritoriju. Zato vas molimo da nam dopustite da to učinimo".

Istovremeno, raste pritisak Kongresa SAD i na američkog predsednika Džozefa Bajdena da pozitivno odgovori na molbe Kijeva i izričito dopusti Ukrajini da gađa ciljeve u Rusiji doniranim oružjem.

(Telegraf.rs)