Zbog čega zapravo Rusija ne želi eskalaciju i direktan rat između Izraela i Irana?

U izraelskom vazdušnom napadu na iransku ambasadu u Siriji početkom aprila ubijena su tri generala iranske Revolucionarne garde i četiri druga visoka iranska vojna oficira. Očekivalo se da će Iran žestoko uzvratiti u narednim danima ili nedeljama.

Vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei obećao je da će Izrael "biti kažnjen" i "zažaliti zbog ovog zločina", dok je predsednik Ebrahim Raisi, koji je nedavno poginuo u helikopterskoj nesreći, rekao da napad "neće ostati bez odgovora". Iran je uzvratio lansiranjem više od 300 dronova, krstarećih raketa i balističkih projektila. Izrael, SAD i saveznici su prema nekim izveštajima uništili čak 99 odsto lansiranih dronova i raketa.

Preporučujemo

Izrael je odgovorio napadom ograničenog kapaciteta na ciljeve u Iranu i suprotno očekivanjima nije došlo do eskalacije rata na Bliskom istoku. U analizi "National interest", navodi se da čak iako važi uverenje da Moskva ima koristi od haosa na Bliskom istoku - skrećući pažnju i resurse Zapada sa Ukrajine - ona će izgubiti mnogo ako sukob Izraela i Hamasa eskalira u širi rat.

Rusija je provela poslednju deceniju jačajući svoj uticaj u regionu, često koristeći prednosti lokalnih sukoba. Ovo je bilo najočitije u Libiji, gde je Rusija iskoristila građanski rat u zemlji da uspostavi uporište, i u Siriji, gde je ruska intervencija spasila Asadov režim od neminovnog pada i smrti 2015.

Rusija je tada proširila svoj otisak u Siriji, uspostavivši stalno prisustvo u vojnim baze u Tartusu i Hmejmimu. Posle američkog povlačenja iz Sirije 2019. godine, Rusija je zakoračila u prazan prostor, pomažući snagama sirijske vlade da povrate kontrolu nad severoistokom zemlje.

Iste godine Rusija je održala zajedničke pomorske vežbe sa Egiptom - gradnja nuklearne elektrane koju je izgradila Rusija u Egiptu ranije ove godine pokazala je kontinuirano učvršživanje veza između dve zemlje. Dok je Rusija kapitalizovala nestabilnost u Siriji i Libiji da bi se uspostavila kao regionalni garant bezbednosti, nije u poziciji da ubire slične koristi ako rat Izrael-Hamas eskalira.

Ovo delimično odražava preokupaciju Rusije invazijom na Ukrajinu. Prošlog oktobra, ometena ratom, Rusija nije uspela da interveniše u ime bivše saveznice Jermenije dok su azerbejdžanske vojne snage zauzele etnički jermensku enklavu Nagorno-Karabah. Ovo sugeriše da Rusiji trenutno nedostaje kapacitet da deluje kao stabilizujuća sila u postsovjetskoj sferi, a kamoli na Bliskom istoku.

Drugi znaci sugerišu da bi uticaj Rusije na Bliskom istoku mogao da jenjava. Evolucija rusko-iranskih odnosa možda sadržati naznake budućeg statusa Rusije u regionu. Od početka invazije pre više od dve godine, Rusija je produbila svoje partnerstvo sa Iranom, težeći većoj odbrambenoj i ekonomskoj saradnji.

Izan i Izrael su izvršili ograničene udare, eskalacija je izbegnuta Foto-kolaž: Profimedia Middle East Images/ABACA/Abaca Press / Menahem KAHANA/AFP

Rusija je pronašla ključnog vojnog dobavljača u Iranu, koji je Moskvi obezbedio bespilotne letelice i balističke rakete. Bliži odnos sa Iranom je takođe poboljšao sposobnost Rusije da izdrži međunarodne sankcije.

Sve veće prijateljstvo Moskve sa Teheranom može signalizirati da ruski uticaj na Bliskom istoku ostaje snažan. Međutim, to bi takođe moglo da signalizira suprotno - Rusija može shvatiti da će njena buduća uloga u regionu zavisi od naklonosti Irana, koji je sve sposobniji. Da bi Moskva postigla svoje dugoročne strateške ciljeve na Bliskom istoku, mora da neguje bliske radne odnose sa Teheranom.

Eskalacija trenutnog sukoba na Bliskom istoku mogla bi da izazove izbijanje novih tenzija. Širi regionalni sukob, posebno ako uključuje direktan sukob između Izraela i Irana, ograničio bi sposobnost Irana da nastavi da služi kao vojni snabdevač Rusiji. Teheran može zahtevati veću podršku Moskve u trenucima kada Rusija ima ograničen kapacitet da je pruži.

Takođe zabrinjavajuće za Rusiju - Širi sukob na Bliskom istoku mogao bi da otvori Kini mogućnost da služi kao posrednik, kao što je to učinila u pregovorima o pomirenju između Saudijske Arabije i Irana u martu 2023. Rat u Ukrajini je već doprineo rastućoj zavisnosti Rusije od Kine. Rusija bi bila posebno osetljiva na pokušaje Kine da potkopa njen uticaj na Bliskom istoku.

(Telegraf.rs)